Tviteraško pitanje

Recriação de "Divisor" , Lygia Pape, 1968. http://bit.ly/XY14Iv
Na tviteru je postavljeno jedno škakljivo pitanje. Postavio ga je (za mene) anonimni tviteraš pod pseudonimom Dr Draža. Ovako ga je formulisao:

„Prosto pitanje za SNS za 2,5 godine apsolutne vlasti: Zašto nije bolje ako ste bolji i pošteniji?“

Na to pitanje se može isto tako jasno i kratko odgovoriti: nije bolje zato što nisu bolji i pošteniji. Svako vidi da je u Srbiji sve gore, a to je zato što su sveže i alave trupe stigle na red da senaplate na račun svih ostalih građana. Jer, da nije tako, za 2,5 godine bilo bi bar nešto bolje u realnom životu ljudi. Pri tom im niko nije smetao da boljim rezultatima potvrde da su bolji od svojih prethodnika.

Svi indikatori govore da su SNS-ovci odlični nastavljači prethodne vlasti, i to po svim tačkama sistemskih deformacija koje su Srbiju upropastile. Bolji su samo u pogledu Kosova zbog čega imaju i bolju međunarodnu poziciju. Nastaviti sa uništavanjem na svim ostalim poljima po definiciji znači pogoršanje.

U čemu su sve SNS-ovci odlični nastavljači nije teško pokazati. Sudstvo se nije reformisalo već je pod sve većim političkim pritiskom (po svedočenju Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije); institucije se podrivaju u samom nastanku (primer je nova institucija beležnika, unapred unakažena političkim podrivanjem); ekonomski pokazatelji su u kontinuitetu sve lošiji; policija je u stanju raspadanja, duboko je kriminalizovana i hapsi se i optužuje selektivno; zdravstvo i obrazovanje su u sve lošijem stanju, a i obrazovanje i zdravlje građana Srbije; stranački funkcioneri sve bezobzirnije gomilaju funkcije i plate (poslednji primer je Slavica Đukić Dejanović koja je poslanik, profesor i prorektor na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, a sad je postavljena i za direktorku najveće psihijatrijske bolnice na Balkanu sa 600 zaposlenih); partijsko zapošljavanje se nastavlja i raste, javna preduzeća se ne sređuju.

Nabrajanje bi moglo da potraje.

Ovi trendovi na dole već suviše dugo traju. Oni se moraju pripisati političkim elitama na vlasti. Problem je u tome što destruktivne vlasti i loše upravljanje traju već četvrt veka (1989-2014), pa su se resursi istanjili u ionako siromašnoj zemlji kakva je Srbija uvek bila. Kad se društvo toliko dugo unazađuje do nivoa zaostalih društava trećeg sveta, onda je i politička ponuda nikakva, tj. veoma siromašna i nedovoljno konkurentna i dinamična. I izborna demokratija se istanjila, taj evidentni uspeh koji smo ostvarili posle pada Miloševića. Pa ipak, posle dosadašnjeg iskustva mora se otvoreno reći da problem demokratije kod nas nije bio samo u nedostatku ili deficitu izborne procedure, nego i u nedostatku sadržaja, odnosno različitih i politički jasno definisanih pozicija. Naš višepartijski sistem je veoma brzo potonuo u nekakvu pomešanost stranaka, pretvarajući se u više sociološki tj. klasni fenomen nego politički.

Vlast SNS-a je donela autoritarizam i pojačanu represiju. Zapušiti usta je najlakši način da se vlast oslobodi kontrole i da krene da radi samo u sopstvenu korist. Pa ipak, ne ide to više tako lako kao negdašnje popuštanje i stezanje za vreme bivše Jugoslavije, pa i kasnije. Zato ovo stezanje zaslužuje posebnu pažnju. Ono se od svih prethodnih razlikuje najviše po bezobrazluku. Ova vlast represiju obnavlja na nekulturan i prostački način. I to u situaciji kad posla nema i nije lako dići glas i ostati bez hleba. Posledice se vide u sasecanju kritike i tolerancije prema različitim gledištima koji su u demokratskom društvu normalne pojave. Kad vlast nastupa tako razbojnički, sejući lične uvrede i prozivajući svoje protivnike, pristojnim ljudima nije svojstveno da na uvredu i presnu laž – presno odgovore: đubre lažljivo. Takav direktan govor se izbegava i u svakodnevnoj komunikaciji tako što se ona olakšava humorom, cinizmom i ismevanjem. To se upravo ovoj vlasti u velikim količinama događa. I to najviše na tviteru, društvenoj mreži na kojoj nisu moguća dugačka pisanija, analize i mudrijašenje. Ako ne možeš kratko, jasno i duhovito (što je teško i zamenjuje se cinizmom), onda – „prati i ćuti“.

E sad smo stigli dotle da hvalisavog autoritarca ne izluđuje samo kritika retkih opozicionih medija i ličnosti. Mnogo ga nerviraju i društvene mreže i kritički sajtovi, iako njegovi glasači većinom čitaju Kurir i Informer i gledaju Pink. Pa što se onda nervira? Eh, što! Autoritarac ne voli da negde načisto pukne, i da ga se niko ne boji, kako je baš nezgodno puk’o na tviteru. Na Peščaniku su i svi prethodnici pukli, pa tek kakvo mesto bi tu Vučić mogao dobiti. Pritom su sajber protivnici popularni i direktni, neuhvatljivi i od vlasti ne zavise, pa je svaki pokušaj cenzure mnogo vidljiviji. Malo malo, pa AleVu (nadimak za A.V. na tviteru) udari na neki sajt – evo opet udario na Peščanik.

Od obećane istrage za prethodne napade ništa nije bilo. Prepotstavljam da ništa nisu istraživali, jer su znali da su napadači njihovi.

I šta se sada događa? Preko svog polusveta, AleVU bi da sve jače udari po tviteru, jer na toj društvenoj mreži gazdu bez milosti kritikuju. Udaraju po njemu k’o po staroj kanti. Da ukida društvene mreže, nekako ne ide uz premijera zemlje koja (navodno) iz sve snage teži ka članstvu u EU. Ni uz premijera koji ne želi prijateljstvo samo sa velikim i omiljenim Putinom, nego i sa Angelom Merkel i ostalim evropskim glavešinama. Iako su mu te glavešine mnogo prećutale, što nama teško pada, ne mogu baš toliko daleko da idu i puste gašenje tvitera u Srbiji. Ali spiskovi i progon mogu da im promaknu, baš kao i to ako se Olja, Kesić i Suzana Trninić ne pojave za koji dan u svojim emisijama.

Septembar je već na pragu, pa je valjda B92 završio “kolektivne odmore”. Teško ćemo Angeli objasniti šta nam radi njen štićenik. Po svoj prilici ćemo u tu bitku morati da krenemo sami.

Za tviter je srećom nešto lakše, jer je nezgodacija malo veća. Zato se AleVu kamarila mnogo uzbudila i spiskove sastavila. A za borbu na tviteru nisu, jer ne umeju kratko i jasno. Probali su, al’ su botovi do nogu poraženi. Pošto se tu još svašta sprema, a i ovo ćutljivo leto se završava, neka se pripreme tviteraši i sajber protivnici. Nikad se ne zna kad će vrtlog da povuče i najobesnijeg vladara. A još manje se zna šta sve kapisla može biti.
Peščanik.net, 29.08.2014.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.