Америчка изузетна (не)изузетност

mila filipović čikago

ПИШЕ: МИЛА ФИЛИПОВИЋ, ФРОМ ЧИКАГО

Постоји ли амерички ексептионализам (изузетност) и да ли је Марк Твен био у праву тврдећи да је Бог створио ратове, како би Американци научили географију?

Стварно, постоји ли амерички ексепсионализам и да ли је ова земља, за мене и даље постављена на другој планети, а не на другом континенту, другачија од осталих, априори? Не кажем, при том, и боља. Другачија.
Било би незахвално расправљати о овој незахвалној теми, а да се не позабавимо теоријама које истражују америчку изузетност. Политичке, економске, правне, социолошке, антрополошке и друге теорије и анализе, годинама се баве овим врућим кромпиром, а њега, из једне у другу руку, пребацују либерални и конзервативни, градитељи новог светског поретка и националисти, црни, бели, жути и они други у различитим нијансама.
Амерички ексепсионализам је једна од неколико повезаних идеја, према којима је USA, по свом постању, другачија од других нација, а различитост долази од америчке револуције, која је створила прву нову нацију, па тиме и уникатну америчку идеологију, коју називамо Амерканизам. Заснована је на слободи и једнакости. Друга идеја је да USA има уникатку мисију да мења свет и обавезу да владавина људи, од људи и за људе никада не нестане са лица земље. Трећа идеја је да су Американци, једноставно историјски, супериорнији над другим нацијама.
milaТермин се кроз кратку историју ове нације много пута мењао, као и идеја о америчкој посебности. Нарочито је била актуелна у време јачања комунизма, када су теоретичари, с правом, тврдили да је Америка од комунизма удаљена, захваљујући својим природним богатствима, индустријским капацитетима и одсуству ригидне класне подељености. Америка маршира уз другачије бубњеве, због своје историје, величине, географије и политичких институција, тврдоглаво тврде окорели националисти, али, такав поглед на ствари, постнационалисти са гнушањем одбијају, тврдећи да Америка, ни на који начин, није другачија од европске историје, јер је, такође, заснована на класним и расним неједнакостима, као и империјалистичкој вољи да профитира у ратовима. Постоје и трећи, они који би да остану чистих руку, не помињући термин америчка изузетност и не улазећи у јавне дебате, на ову, често злоупотребљавану тему, али, дубоко у себи верују у изузетност америчког живота, као што верују и у уникатнсот америчке револуције.
Прича о америчкој изузетности, у изузетну позицију ставља и Американце данас, који, суштински, не знајући историју и суштину термина, своју посебност виде у праву да мисле да су владари света и светски пандури, игнорантни и арогантни, хватајући се за пуританство, увек када им се аргументовано изађе у сусрет, или за практицизам, кад год им се за то укаже прилика. Њихов најбољи аргумент је да Америка не постоји само због слободних Американаца, већ због слободе свих људи на свету, јер је зачета на принципима слободе и једнакости. Настала у федерализму и подели власти на законодавну, извршну и судску, Америка и даље верује да је дизајнирана тако да ни један сегмент власти не може да постане превише снажан. Ни SCOTUS (Врховни суд USA), ни POTUS (председник USA). Нису мислили о томе да ће доћи дан када ће скоро сваки орган власти – постати много слаб.
Отуда и многе америчке мисије да се демократија донесе и развије у недемократском свету, као и идеја да је Америка још увек једина суперсила (упркос чињеници да је скоро увек неопходна заједничка акција), која је у стању да у било ком тренутку обезбеди ресурсе и људство и изгради било који систем заснован на праву, демократији и промоцији људских права. Суштински, можемо бити сигурни да ће Американци урадити праву ствар, али тек пошто су испробали све друге опције!
Теоретски, као и комунизам, много добро звучи, али скоро да више не постоји. Можда зато што америчке намере више нису тако добре или због тога што, у суштини, ова земља настоји да буде снага добра, у ствари, само зато што је изузетна. Деструкција морала у стању је да разбије на парампарчад сваку добру идеју, ма колико да је дубоко урезана у камену. Уместо да своју изузетност утврђују својим примером, лакомо и често ће себи дати за право, да су изнад и изван права и закона, па, чак, и природних. По томе су, свакако, другачији од многих на овом свету. Уосталом, и ако постоји, њихова изузетност никада није била бенигна, још од односа према Индијанцима, док су освајали нови свет.
За мене је, потпуно лаички, америчка изузетност – Стив Џобс. И Бил Гејтс. Или студент из околине Чикага, који је пре пар година, не знајући где да јевтино паркира свој ауто у центру града, магично створио брокерску апликацију “ParkWhiz”, која је после само годину дана постала мултимилионска национална компанија. Америчка посебност је и када црнац, из најгорег гета, својом музиком (стварно, да ли то треба звати музика) и F-words стиховима преко ноћи постане богат, промени насеље, окити се кајлама и прими МТВ награду за најбољу песму. Маркет је једино мерило, важе само закони понуде и потражње. Америчка изузетност је, рецимо, и моја успомена из 2000, када смо, под јеврејским кровом, у богатом Лејк Форесту, који је скоро чисто протестантски, 7 дана живели моји пријатељи и ја – он католик, она муслиманка и ја православна. Баш ту идеално дође фраза – Just in America!
С друге стране, такође је истина да је Америка једина нација, која је прошла пут од варваризма до декаденције, без цивилизације између. Видљива је чињеница да је она данас на много начина ослабљена – економски, политички, војно, етички. Митови о изолованости и изузетности више не пију воду, многи више не верују ни у тврдњу да је Америка обећана земља, нити да поседује бланко чек за глобално лидерство. Тиме је озбиљно нарушен и амерички сан, на коме се деценијама градило америчко друштво и држава. Фасцинација америчком изузетношћу бледи, па се сада, чак и овде, све ређе чује “My Way or No Way!

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.