ДР НИКОЛА ШУМЕНКОВИЋ: Др Никола је заслужио да Болница у Ужицу добије његово име
У лето 1990. године у Београду је, изненада, и прерано (у 63. години) преминуо примаријус др сци Никола Шуменковић, један из плејаде најистакнутијих здравствених радника и руководилаца здравствене службе у Ужицу, Србији и Југославији.
Ову тужву вест и податке о др Николи Шуменковићу саопштили су широј јавности др Вида Парезановић и др Живадин Ђорђевић, пре дванаест година, а овом приликом, уз податке др Андрије Ђуричића, подсећамо Ужичане на др Николу, врсног човека, хуманисту, одличног лекара, неуморног руководиоца и архитекту развоја и унапређивања ужичког и здравства Србије и Југославије.
Др Никола Шуменковић је прошао пут достојан поштовања, пут који, истовремено, чини пресек не тако давне наше историје: скојевац у окупираном Београду, ђак борац Осме црногорске ударне бригаде, студент медицине у Београду у послератним условима кад је требало ући у другу врсту борбе- против болести, епидемија, незнања и немаштине, лекар почетник у Дому здравља у Косјерићу, интерниста и директор Опште болнице у Ужицу, руководилац Института за физикалну медицину и рехабилитацију Србије, председник Републичког комитета за здравље и социјалну политику, секретар Савеза здравственог осигурања и здравства Југославије и Савеза пензионог и инвалидског осигурања Југославије.
У време Шумковићевог руковођења Општом болницом у Ужицу уведено је парно грејање у сва одељења Болнице, сазидан је хируршко-интернистички блок, купљен је аутобус за раднике Болнице, сазидан солитер за здравствене раднике лекаре, рентгенологе, медицинске сестре у центру Ужица, са најправичнијом расподелом истих, тако да се није могло десити да медицинске сестре и техничари остану без станова у корист лекара.
Др Никола се борио за адекватно место здравствене, социјалне и дечје заштите, за пристојан положај запослених у овим областима. Уносио је топлину у честим сусретима са сарадницима на терену, знао је да их похвали, охрабри, али и културно прекори када је то требало.
Др Никола је, једини у Југославији, био омогућио да сваки болнички лекар специјалиста и виши лаборант добије месец дана усавршавања у југословенским здравственим центрима у Бограду, Загребу, Љубљани, па и у иностранству, што је било незамисливо у то време, а трајало је око 10 година. После Шуменковог, како су га сви из милоште звали, одласка на вишу дужност у Београд ово усавршавање је смањено на 15 дана, а затим и укинуто!
Као председник Републичког комитета за здравље и посланик Скупштине Србије др Никола је водио и добио највећу битку- да земљорадници добију комплетно здравствено осигурање.
Др Никола је био познат и признат здравствени, али и друштвени радник, члан многих форума и тела преко којих се истински борио за унапређивање здравствене заштите и развој здравствене служве, поверник, одборник, савезни посланик, члан Извршног већа Србије.
Шуменко је носио истим заносом све послове које је обављао, уносио у њих сву ширину своје личности, снагу и лепоту позива којим се бавио.
Енергично и са великим ентузијазмом и упорношћу залагао се др Никола Шуменковић да систем здравстве заштите у Србији буде савремен и да се заснива, пре свега, на потпуном здравственом осигурању целокупног становништва.
Проблеми здравственог, пензионог и инвалидског осигурања на нивоу Југославије били су нова и велика обавеза и изазов за др Нуколу Шуменковића. Само дан уочи смрти др Никола је, на одржаној ванредној седници Већа Савезне скупштине, предложио да се не прихвати амандман СИВ-а на Савезни закон о пензијама, којим би се права осигураника смањила. Није сачекао да сазна да је Одбор за рад, здравље и социјалну политику Савезне скупштине уважио његов предлог. На овој седници Одбор је, сазнавши за смрт др Николе, минутом ћутања одао последњу пошту неуморном борцу за свеколика људска права и прогрес, као што су то учинили и здравствени радници, пријатељи и сарадници др Николе Шуменковића широм Србије.
Др Никола је био незамењив руководилац на свим радним местима на којима се налазио. У време руковођења здравственим установама др Николе није се могло ни замислити да се дешавају касније аномалије у здравству о примању мита, о пљачкама здравствених фондова Србије, о неједнаком односу према лекарима, пацијентима,.. И сам изузетно стручан и способан, поштен и рођен за руководиоца, уливао је поверење, па су сви његови сарадници, а и остало здравствено особље, улагали максималне напоре да др Николу следе, да све буде беспрекорно, као што је и др Никола био беспрекоран човек, лекар и руководилац.
Недавно сам посетио Ристановића, физиотерапеута, на Белој Земљи, и од њега чуо дивну причу о др Николи Шуменковићу: „Као млад физиотерапеут конкурисао сам за пријем у Болницу у Ужицу. После тридесет година колега ми је испричао шта се дешавало на Комисији за пријем особља у радни однос у Болници. „На самом почетку седнице одбили смо твоју молбу за пријем у радни однос. Након пола сата на Комисију се помолио др Никола Шуменковић, директор Болнице, и питао: Шта сте урадили са молбом слепог физиотерапеута? Предеседник Комисије се снашео и рекао да нисмо одлучивали о његовој молби! Др Никола је рекао примите га и то без дискусије. Тада сам примљен у радни однос и цео радни век, до пензије, радио сам у Болници, а др Николу Шуменковића памтим као изузетног човека, лекара и директора. Никада није у Болници било реда, рада и дисциплине, какве су биле док је др Никола био директор. Др Никола мене није познавао, али је као хуманиста и изузетно паметан човек знао да ми вид, као физиотерапеуту, и није неопходан. Захваљујем Вам се што сте дали предлог директору Здравственог центра др Божовићу да Болница добије име др Никола Шуменковић“.
И данас се у Ужицу са великим поштовањем изговара име др Николе Шуменковића, али и сета што се Ужице, па ни Здравство Србије нису одужили незаборавном др Шуменку за све што је урадио за здравство Ужица и Србије.
Др Никола Шуменковић заслужио је да Општа болница у Ужицу понесе име др Никола Шуменковић и тиме се трајно одужи овом великом и заслужном здравственом прегаоцу.
Ужице, 9.04. 2016. мр Тихомир Ђурђић
