Branko Dragaš: Srpska nesposobna stranka

Branko Dragaš

– Svetska kriza ulazi u svoju drugu fazu. Prema mišljenju priznatih svetskih stručnjaka za tržišta i finansije, na proleće 2015 nastaće novo poniranje. To će dovesti do pucanja finansija mnogih zemalja –

Ovih dana je javni dug iznad 21 milijardu evra i probio je magičnu cifru od 70 posto, precenjenog godišnjeg BDP-a. Uzgred, o tome u medijima niko ni reči.Kuda nas sve to vodi?

– Statističke obmane režima. Menjaju se političari na vlasti, ali laž ostaje uvek ista. Svi podaci se nameštaju i prikazuju kako vlasti odgovara. Jedina istina, koju odlično zna većina naših građana, je da mi sve gore i gore živimo, tako da nikakve statističke formule ne mogu da poboljšaju drastičan pad životnog standarda. Nažalost, očekuje nas još veći pad standarda i potpuni socijalni slom u društvu. Javni dug je 21,76 milijardi evra, ali verujem da je on znatno veći ako se na njega dodaju sve izdate garancije, koje se namerno kriju i javno ne prikazuju. Kada banka izda garanciju državi i državnim preduzećima, to je isto obaveza kao da ste dobili kredit. Neko mora da pokrije tu garanciju kada dođe na naplatu. Dalje, velika je manipulacija sa BDP-om. Više od deceniju pišem i govorim o toj prevari režima kada prikazuje BDP u tekućim, inflatornim cenama i taj iznos deli sa precenjenim dinarom. U takvoj statističkoj manipulaciji naš BDP je narastao na 33 milijarde evra. Suludo! Ako je BDP realno 2000. godine bio 10 milijardi evra i ako je zbirno u periodu 2001-2014 narastao za 50%, već godinama nema privrednog rasta, nego beležimo minuse, kako je moguće da se on danas prikazuje da iznosi 33 milijarde evra?! To se namerno radi da bi se nastavilo zaduživanje države. Estradni ekonomisti o tome ćute, jer su dobro plaćeni, dobili su stanove po Beogradu i vrte praznu priču godinama. Nikada na tržištu nisu stvorili jedan evro, nego su paraziti koji prazne državne kase i služe političkom ološu u njuhovom namernom uništavanju Srbije. Znači, realni BDP je 15 milijardi evra, javni dug je 21,76 milijardi evra. Građani su zaduženi 5,7 milijardi evra i preduzeća su zadužena oko 21 milijarde evra. Pitanje za sve političare i estradne ekonomiste: kako će država, preduzeća i građani vratiti 48,5 milijardi evra duga? Ove godine treba vratiti 7,1 milijardi evra duga i kamate? Prihodna strana budžeta je jedva 8 milijardi evra. Sve što stvorimo u jednoj godini moramo da damo za vraćanje obaveza. Kako ćemo preživeti? To je ključno pitanje na koje treba dati odgovor. Sve ostalo je nebitno. Mediji ćute, jer su pod kontrolom izdajničkog režima. Nikada ovakva medijska cenzura nije bila. Vama svaka čast na hrabrosti da me prenosite, jer sam konsatntno zabranjen. Više me prenose mediji u regionu, nego u Srbiji. Kuda nas ovo vodi? Potpuno je jasno da idemo u siguran – bankrot! Očekuje nas velika beda i socijalni potresi. Građani više ne mogu da izdrže. Pitanje je samo kada će sve puknuti. Kuva kao u pretis loncu.

Zašto mediji ignorišu ekonomske teme?

– Mediji su pod kontrolom političara i tajkuna. Novom privatizacionom pljačkom uništiće poslednje oaze slobodnih medija. Jedan čovek upravlja medijima i gradi kult ličnosti. Premijer Srbije je pokazao još 1999. godine da je totalitarista i kažnjavao je neposlušne medije. Danas se razgoropadio i sve kontroliše. Njegovo ludilo se prenosi na naprednjački režim. O ekonomskim temama mediji ne smeju da pišu, jer su cifre nemilosrdne. Mnogo je lakše pisati o silikonskim pevaljkama, krađama bivše vlasti i aferama koje se ne rešavaju. Nema demokratije bez slobode medija. Vi ste perjanica slobode u unutrašnjoj okupaciji Srbije.

Kako gledate na postavljanje anonimnih ljudi na mesto ministra privrede? Za Sertića se prvi put čulo prošle godine, kada ga je SNS postavio za predsednika Privredne komore Srbije. Šta su ta komora i njen predsednik radili prethodnih godinu dana, jer nismo mogli čuti apsolutno nijednu inicijativu za to vreme?

– Srpska nesposobna stranka pokazuje ono što sam opominjao da će se dogoditi. Oni nemaju stručne ljude. Okupili su preletače i otpad iz drugih stranaka i lažne eksperte. Ne treba zaboraviti da oni vladaju treću godinu i da osim afera, koje su namerno produkovali da bi napravili rejting Vučiću, neprestanog zaduživanja i sada nove rasprodaje u pljačkaškoj privatizaciji, ništa nisu uradili. Naprednjački režim je totalitaran sa svim osobinama kulta ličnosti. Ne mogu da verujem šta se dešava. Takva izdaja nacionalnih interesa i konvertitstvo nije zabeležena u srpskoj istoriji. Mislim da je važno da objasnim, kada ste mi već pružili priliku, suštinu problema u kome se nalazimo. Tako ću objasniti ovu vrtešku nesposobnih i poslušnih neznalica koji nas vode u sigurnu propast. Političari koji su nas radikalno gurali u ratove, koji su druge ljude prisiljavali da ginu na granici Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, dok su oni dobijali od države nove stanove od 150 kvadrata na Novom Beogradu, ti licemeri, poltroni i ucenjeni političari su danas eurofanatici. Dovedeni su na vlast da prodaju Kosmet i oni su to odradili. Briselski sporazum je papir koji je samo obavezao naše izdajnike da ispune ono što su prihvatili pre dolaska na vlast. Sada je na redu totalna privatizacija. Sumanuti režim je obavezan da sve rasproda. Zamislite, rasprodaju 14 banja i specijalizovanih bolnica. Užas! I? Ništa! Svi ćute! Opoziciju nemamo u parlamentu, jer postoji dokumentacija o njihovim krađama i oni moraju da ćute. Nesposobni premijer je sebe poistovetio sa državom. Priča kako je on mali i kako njega ne mogu da ucenjuju veliki. On se bori! Pritisli su ga da uvede sankcije Rusiji. Zavrću mu ruke! On je sebe izjednačio sa Srbijom Strašno! Nalazimo se u ozbiljnom problemu. To Vaši čitaoci moraju da shvate. Kadrovska vrteška nesposobnih se nastavlja. Niko stručan i pošten neće pristati da uđe u izdajničku vladu i da se na njemu iživljava jedan politički šarlatan.

Branko Dragaš

Kako gledate na svo ovo zamešateljstvo oko Etihada? Zna li se koliko će taj projekat koštati građane Srbije?

– Etihad je samo metafora naše propasti. Smeje nam se ozbiljan poslovni svet. Vlada Srbije čitavu deceniju služi za sprdnju po svetu. Neprijatno mi je kada sam na poslovnim razgovorima na svetskom tzržištu i kada me poslovni ljudi pitaju da li mogu da dobiju 10.000 evra po zaposlenom da otvore biznis od države, jer to nigde nemaju. Kombinacija je odlična. Zaposliš radnike, uzmeš pare od države, platiš proviziju političarima, otpustiš posle godinu dana radnike koji su primali minimalac, izvučeš pare i firmu gurneš u stečaj. Posle toga, otvaraš novu firmu sa novim stranim investitorima. Sve što se radi je na štetu države. Odnosno, sve će platiti naši lakoverni i povodljivi građani koji uporno glasaju za isti politički ološ. Zašto su ugovori tajna? Kakve su to gluposti? Zašto bi bili tajna? Znači, nešto se krije od građana. Nešto što je na štetu građana. Napisao sam dve finansijske analize o FIJAT-u i matematički pokazao koliko je kompanija zadužena, kako se izvlače pare i kako to nije dobar posao za Srbiju. Nema o tome rasprave. Niko ništa ne sme da kaže. Neviđen strah se uvukao u građane Srbije. Plaše se da im srpski Kralj Ibi ne zapreti – TIŠINA TAMO! Evo, sada imamo informacije i o ugovoru sa Etihadom. Država je preuzela sve dugove nekadašnjeg JAT-a koji su 31.12.2013. iznosili 370 miliona dolara, međutim, u ugovoru stoji da su dugovi 230 miliona dolara. Ko će to da plati? Osiromašeni građani Srbije. Međutim, nesposobnim vlastodršcima to nije bilo dovoljno, nego su napravili strateško povezivanje gde je država zadržala 51%, dok je strani strateški partner dobio 49%. Samo u 2013. godini većinski vlasnik država je uložila 90 miliona dolara, dok je strani partner dao kredit od 40 miliona dolara. Kredit? Ne samo da proporcija ulaganja nije odgovarala ugovorenom procentu vlasništva, mi smo duplo više uložili, nego je dat kredit koji mora da se vrati manjinskom vlasniku. Neverovatno! Kakav diletantizam Vućića i benda za rasprodaju Srbije. Država je dala pare na osnovu Rešenja o dodeli državne pomoći, kršeći Zakon o kontroli državne pomoći, pa je sve označeno velom tajne. Država se obavezala da plati otpremnine radnicima od 16 miliona dolara, dug JAT-a prema Aerodromu od 13 miliona dolara, da obezbedi 23,5 miliona dolara za potreba restrukturiranja i 40,2 miliona dolara za pokriće gubitaka u 2013. U dokumentima piše da se Vlada obavezala u periodu 2014-2016 preko 326 miliona dolara. Biser svega je da država kao većinski vlasnik sa ovakvim obimom ulaganja prepušta upravljanje kompanije manjinskom vlasniku, koji ulaže svoje čuveno znanje upravljanja kompanijom, što u poslovnom svetu znači da ulaže maglu, jer JAT ima takve stručnjake koji su najureni iz domaće kompanije i sada uspešno vode strane aviokompanije. Vrhunac je da sve te konsalting usluge upravljanja mora da plati domaća kompanija. To je istina o poslu stoleća i Vučićevim menadžerskim sposobnostima. Pošto premijer nema nijedan dan radnog iskustva na upravljanju velikim kompanijama, mišljenja sam da će ovako pogubno da vodi Srbiju i da će posle njega da ostane razorena srpska privreda. Građanima to moram na vreme da kažem, nadajući se da će se probuditi i opametiti.

Da li će nas zapadne evropske zemlje naterati na sankcije Rusiji i kakve mogu biti posledice takvog čina?

– Rekao sam već da je zavrtanje ruku u toku. To je normalna reakcija krstaša na dogovore koje su postigli sa Vučićem. Čemu sada njegovo čuđenje zašto mu zavrću ruku. To je samo početak represije koju će primeniti. Omogućili su mu da sam apsolutno vlada i sada traže sa ispoštuje svoje preuzete obaveze. Vučić se preigrao i zaneo. Ponašao se kao klinac. Ne shvata da je za njega lično opasno da preuzme toliku istorijsku odgovornost. Međutim, on je opijen medijskom popularnošću. Saradnici potpaljuju njegovu pohlepu i sujetu. To je jako opasno. Našao se u velikom istorisjskom procepu. Prisustvujemo velikom sukobu civilizacija Zapada i Istoka. Vučić se opredelio za propali EU put i sada mora da sledi spoljnu politiku Brisela. To znači, mora da uvede sankcije Rusiji. Ukoliko to uradi, nastaće haos u Srbiji. Plašim se da odnarođeni režim i njegovi trabanti ne dođu u direktan sukob sa građanima Srbije. U velikoj smo nevolji. Trebaju nam mudri državnici, umesto napaljenih političkih konvertita.

Da li je izvesno smanjenje plata i penzija u narednih mesec-dva ili su to samo prazne priče raznih ministara? Da li uopšte postoji neki plan vlade narednih godinu dana ili se troši vreme do bankrota?

– U poslednja tri meseca Vlada se zadužila 1,3 milijarde evra. Samo za polovinu meseca avgusta se zadužila 182 miliona evra. Vlada sprovodi najgoru neoliberalnu politiku – zadužuj se i rasprodaj sve što možeš. Nameravaju da prodaju EPS, Telekom, Aerodrom, RTB Bor i sve nacionalne resurse. Budžetski deficit je rekordan i kretaće se od 2,6 do 3 milijarde evra. Zastrašujuće! Smanjenje penzija je potpuno pogrešan potez. To će dovesti do novog pada standarda i pada kupovne moći, daljeg pada privredne aktivnosti i porasta nezaposlenosti. Socijalnog sloma većine građana. Koncept je poguban. Posle velikog pritiska javnosti vlast je priznala da imamo 800.000 ljudi koji primaju plate od države. Privreda ne može da izdrži toliki broj ljudi. Svega 300.000 ljudi radi u klasičnoj proizvodnji. Nova vlast je zaposlila u državne službe preko 70.000 partijskih kadrova. Ako dodamo još 200.000 ljudi koji rade u privatnim kompanijama koje su isključivo vezane za državu, svojim čvrstim partijskim vezama, onda imamo milion ljudi koji troše državne pare. Matematika pokazuje da 600.000 ljudi treba prebaciti u proizvodnju. To je jedino rešenje za spas države. Milion ljudi je nezaposleno, zajedno sa onima koji dolaze na posao i ne primaju pare ili su im firme blokirane. Kako će to vlast da sve reši? Istina je da oni nemaju rešenja. Ukidanjem 136 nepotrebnih agencija može da se uštedi 830 miliona evra godišnje. Preko 50.000 službenih automobila, ogromni troškovi državnog aparata, sve to godišnje pojede 1,5 milijarde evra. Na to treba dodate krađe državnih para preko tendera. Premijer nema nikakvu ideju da pokrene proizvodnju, osim sve da rasproda. Šta posle?

Da li je bankrot izvestan scenario, s obzirom da su se pojavili ekonomisti koji tvrde da je to besmislica koja služi vladajućoj kasti da plaši građane?

– O estradnim ekonomistima sam sve rekao. Oni ništa ne znaju o privredi i tržištu i služe svim režimima. Obrukali su našu struku. Predložio sam, odmah posle izbijanja ekonomske krize 2008. godine, plan bankrota. Najbolje rešenje je da proglasimo bankrot. Argentina je to po drugi put od 2001. godine uradila. Izneo sam 25 operativnih političkih mera koje treba uraditi i 101 ekonomsku meru. Sve konkretno! Niko sa na to nije osvrnuo. Ljudi su preplašeni kada im kažete da država mora da proglasi bankrot. To je spasonosno rešenje za Srbiju. To je jedini način da se podvuče crta. Političari se toga plaše. Zato nas zadužuju, rasprodaju i kradu. Odlažu problem za neku drugu političku garnituru. Predlagao sam planirani bankrot, jer je to mnogo bolje nego da dobijemo argentinski i grčki scenario protesta građana na ulicama. Bankrot, između ostalog, donosi lustraciju svih političara i tajkuna od 1990. do 2014. godine, preispitivanje njihove imovine i konfiskacija imovine, radi popunjavanja Penzionog fonda, Socijalnog fonda i depozita Banke za razvoj. E, tu je glavni problem sa mojim stručnim predlogom. Politički ološ i tajkuni to neće. Zato imamo agoniju, koja se nastavlja.

Dug raste, privredna aktivnost, osim u par izuzetaka, zamire, a sve su češće priče da i Evropa ponovo ulazi u recesiji. Šta predviđate narednih nekoliko godina i gde je Srbija u svemu tome?

– Svetska kriza ulazi u svoju drugu fazu. Prema mišljenju priznatih svetskih stručnjaka za tržišta i finansije, na proleće 2015 nastaće novo poniranje. To će dovesti do pucanja finansija mnogih zemalja. Srbija je u krugu tih zemalja koje će biti značajno pogođene tim novim udarom. Potpuno smo nespremni za to vreme. Niko o tome ne sme da piše. Sećate se da su nas oni na vlasti, na sva mojan pisanja da stiže kriza i da će biti razorna, tešili da je dobro da je izbila kriza i da je to prilika za Srbiju. Danas vidimo kakva je to budalaština bila vlasti i režimskih ekonomista. Nijedan problem u razvijenim ekonomijama nije rešen. Nagomilavaju se dugovi, štampa dolar i evro bez pokrića i izazivaju ratovi po svetu. Izlaz iz geometrijske spirale dugova je moguće krahom dolara i evra, uvođenjem nove valute, svetskim ratom, hiperinflacijom ili građanskim ratom u SAD. Vidimo šta se na ulicama Sent Luisa događa. Toga će biti sve više. EU je bankrotirala. Srbija ne treba da ide u EU. To bi bio kraj Srbije i nas Srba. Mi treba da se borimo za Novu Evropu u kojoj će nezavisne države biti spojene u federaciju i gde Brisel neće moći da nameće svoje uslove nikome. U Evropi raste pobuna Evropljana protiv birokratije u Briselu. To su političke snage na koje mi treba da računamo. Nova Evropa treba da bude naš politički program na Zapadu. Na Istoku je naša velika mogućnost za privrednu delatnost. Rusija nam je dala povlašćeni status. Vlast je toliko nesposobna da to ništa nije iskoristila. Sankcije koje su uvedene Rusiji i odgovor Rusije kontra sankcijama je prilika da to finansijski kapitalizujemo. Šta predviđam za Srbiju? Ako ostane sadašnja politička garnitura na vlasti očekuje nas potpuni privredni i socijalni slom. Beda, nezaposlenost, nasilje i bekstvo stručnjaka i omladine u svet. Sve veće siromaštvo i beznađe će dovesti do otrežnjenja. Nudim rešenja. Plan koji će spasiti državu i naciju dalje propasti. Sve veći broj ljudi to podržava. Napredujemo. To me raduje. Imamo ljude u zemlji i rasejanju koji su stručni, radni, pošteni i vole Srbiju. Takvi nam trebaju. Pozivam sve njih, koji ne mogu više da gledaju ovo ponižavanje države i nacije, da mi se jave i da zajedno napravimo političku snagu protiv svih sadašnjih političkih stranaka. Danas se delimo samo na dve političke stranke. One koji su pokrali Srbiju, koji ne vole Srbiju i stide se što su Srbi. I sve nas kojima je Srbija otadžbina.

Koliko su realne priče o perspektivi na selu, kada znamo kakva nam je infrastruktura i poljoprivredna mehanizacija?

– Na pitanje građana šta da rade u uslovima krize, izneo sam nekoliko konkretnih predloga. Smatram da treba odbaciti sve zablude i predrasude. Radne navike i lična štednja su načini da se opstane u teškim vremenima koja dolaze. Učite decu da čitaju, rade i misle. Isključite napadne televizore. Setite se reči naših starih. Trošite samo ono što zaradite. Ne uzimajte kredite. Ako imate štednju u papirima, povucite je. Kupite investiciono zlato, srebro, obradivu zemlju. Naučite nekoliko zanata. Naučite da obrađujete zemlju. Oni koji imaju nasledstvo na selu, neka obnove ognjišta. Upalite vatre, okupite se uveče i razgovarajte. Upoznajte svoje najbliže. Videćete da su to neki fini ljudi. Internet vas je udaljio od njih. Naučite da na zemlji prehranite sebe i porodicu. Organizujte se u zadruge. Kooperative. Nazovite ih kako hoćete, samo neka imaju ekonomsku računicu za udruživanje. Kupujte robe jedni od drugih. Ne idite u tržne centre i supermarkete. Proizvodite sami hranu. Infrastrukturu će stvoriti proizvođači u obnovljenim selima. Ne prave putevi fabrike, nego fabrike i proizvodnja prave puteve. To je redosled poteza. To naši političari ne znaju. Neće da znaju. Njih sve ovo o čemu sada govorim ne zanima. Oni imaju zadatak i rade na njemu. Vaš zadatak je da budete svoji i da ne pristajete. Pobunite se! Organizujte! Čitajte pametne ljude. Čitajte klasike! Odbacite potrošačko đubre i holivudsko smeće. Tako se menja životna filosofija onih koji su pogrešno učeni. Svojim primerom pokažite da težite novom, oslobođenom čoveku. Počnite odmah. Ne čekajte da vas neko organizuje. Sami se organizujte i menjajte svet oko sebe. Ovo je izazovno vreme. Vreme za one koji hoće nešto da menjaju. Sve ideologije su bankrotirale. Čovečanstvo je na prekretnici. Svako je odgovoran za sudbinu čovečanstva. Uzmite život u svoje ruke. Mladima poručujem – gradite svoj svet! Ovo je vaše vreme!

Kako i za koliko smanjiti javni i državni sektor?

– Mislim da sam sve rekao. Ogroman je posao pred nama. Umesto da 600.000 ljudi prazne budžet, novim ekonomskim programom sve te ljude treba zaposliti u proizvodnji. Premijer se hvali da je stopa privrednog rasta od 0,5% odlična. To znači da nam 200 godina treba da stignemo u 1989. godinu. Ako svake godine 35.000 ljudi više umire, nego što se rađa, to znači da ćemo nestati za tih 200 godina. Neće više postojati ni Srbija ni Srbi. O tome uporno pišem i pričam. Drevni srpski narod će nestati. Istorijska obaveza ove generacije je da to prekine. Zato dajem vašim novinama intervju. Znam da će biti čitan. Znam da će ga mnogi u zemlji i rasejanju preneti. Govorim ono što većina građana misli. Moja je privilegija je što sam se izborio, posle tri decenije javnog nastupanja, da mogu to da javno kažem. Ništa više! Ne mogu i neću da ćutim! Život treba posmatrati iz te istorijske perspektive. Obaveza srpskih intelektualaca je da – kriknu! Narod nije kriv! Narod će slediti svoju elitu. Problem je što se naša elita sakrila. Uplašila. Povukla. Ustanite! Nemojte da služite političkom ološu. Država traži nove ljude i nove političke ideje. Uprkos svemu, optimista sam. Treba što pre da dodirnemo dno. Kada se to dogodi, počinje naš preobražaj. Vreme koje je pred nama će pokazati ispravnost mojih reči.

S obzirom da opozicija praktično ne postoji, kako uopšte može doći neka zdrava ekipa koja bi mogla spasiti Srbiju?

– Na političkom tržištu nema nove političke ideje. Vrte se iste propale ideologije i umorni i zaludni ljudi. Murta i Kurta su se umorili od laži, pljačkanja i smenjivanja. Potrebno nam je nešto potpuno novo. To novo mora da iznike iz utrobe nezadovoljnog naroda. Mora da se rodi u nevolji. Mora da bude izvorno i čisto. Takav politički pokret može da preokrene sve sadašnje negativne tokove. To mora da uradi srpska elita. Izabrani. Cvet naše inteleigencije. Jezgro naše narodne tradicije. Ljudi koji imaju viziju i koji su spremni da nose teret srpskog preobražaja. Nemojte, drage kolege, da se skrivate iza praznih fraza, floskula, opštih mesta i da zabijate glavu u propalu svakodnevnicu. Tamo nećete naći opravdanje za svoj kukavičluk i sebičnost. Svako od nas je odgovoran za Srbiju. Nemamo drugu državu. Nemamo rezervnu zemlju. Građani traže novu političku opciju. Takva politička opcija koja će biti srpska, građanska, evropska i kosmopolitska. Treba nam moderno, obrazovano, radno, profsionalno, kulturno i pametno srpstvo. Svako treba od nas da teži da postane Novak Đoković u svom poslu. To je put spasa Srbije. Elita podrazumeva da smo se oslobodili sujete, egoizma, pohlepe, taštine, zavisti i zluradosti. Elita svojim ličnim primerom pokazuje da je svetionik u mrkoj evropskoj noći. U sveopštem zaboravu, ostaju samo naša dela. Sve ostalo je tlapnja.

Kako u svemu tome da se snađu mali privrednici, kada su tradicionalno usitnjeni, a sa jedne strane imamo nerazumne zahteve vladajuće oligarhije, a sa druge strane bogatu i surovu konkurenciju stranog kapitala i privrednika satrapa vladajuće oligarhije? Očigledno da se većini kao jedina alternativa nameće taksiranje… Zar je to jedino zanimanje koje je dozvoljeno za obične građane?

– Sve sam rekao. Da li je neko građanin, mali privrednik ili veliki poslovni čovek može iz ovoga intervjua da izvuče svoju poslovnu filosofiju. To je ideja koja pobeđuje. Svet se menja i mi moramo da se menjamo. Bolje je da se sami menjamo i da se prilagođavamo novom svetu, nego da nas unište i iskorene. Najvažnije je da shvatimo da je Srbija mala i da ne možemo menjamo velike sile. To ne znači da budemo njihov protektorat, kako radi izdajnički režim, nego da izgradimo svoje mesto u tom novom svetu, čuvajući svoje nacionalne osobenosti. To je moja vizija. Srbin sam, ali nisam profesionalni Srbin. Ne stidim se što sam Srbin. Volim svoju naciju i kroz nju volim čovečanstvo. Mnogo toga smo dali civilizaciji i možemo mnogo da pomognemo umornom i zalutalom savremenom čoveku. Možemo svojom dobrotom, naivnošću i širokom dušom da mu pokažemo put izbavljenja. Savremena komercijalna civilizacija je došla do svog kraja. Traži se nova opcija. Možemo li mi da ponudimo HUMANIZAM kao novi politički projekat? U tom novom društvu ima mesta za našu državu i naciju. U toj obnovljenoj Srbiji ima mesta za proizvodnju, zapošljavanje i rast životnog standarda. Nama trebaju stručni ljudi koji će, da budem potpuno ekonomski konkretan, umesto BDP od 15 milijardi evra godišnje praviti 230 milijardi evra. To je naš materijalni cilj za opstanak države i zajednice. Ali, to nije dovoljno. Istovremeno, moraom da ostvarimo i duhovni preobražaj. U obnovljenoj Srbiji treba da se neguje vrlina, istina, sloboda, pravda i da građani brinu o Srbiji kao o svojoj porodici. U obnovljenoj Srbiji volećemo se i rađati decu.

Toni Stanković

Comments

comments