Crni rzav – Kobilja glava – zaledjena Ribnica

Sve je više onih koji, mršteći se, kažu da je Zlatibor postao šminkerski raj. Ne, to nije tačno. Privilegija i magnetna privlačnost Zlatibora upravo je u tome što ima mesta za sve, i za beogradski šminkeraj i vojvođanski fenseraj, ali i za pristojan svet, koji voli prirodu. Ko voli, može da prezentira novi stajling dok razvlači skupi kapućino u lokalima u centru, ali, oni koji vole aktivnosti u netaknutoj prirodi, dovoljno je da zamaknu za prvo brdo i avantura počinje! Tako je i naš dvojac, u poslednje vreme pojačan Mijuškovićima, Vesnom i Milanom, krenuo iz centra, prema obilaznici na putu za Semegnjevo, onda levo, preko nesuđenog Plutonovog aerodroma, pa nizbrdo kroz šumu, i, eto ga Rzav. Vazdušnom linijom daj bože da ima 500 metara od malograđanskog mondenskog centra, a već smo bili u pitomoj divljini. Da, upravo je to Zlatibor – pitoma divljina. Možeš satima da šetaš po pustim brdima, šumama, uvalama i da budeš potpuno siguran da se nećeš izgubiti. I kad naiđeš na šumu za koju misliš da nema kraja, uvek je tu nepomični Tornik kao reper.

Prilazeći Rzavu doživeli smo i jedno neprijatno iznenađenje. Iz potoka koji se tu iza brda uliva u Rzav, širio se jak neprijatan miris, iako je temperatura bila u minusu. Očigledno ga koriste kao otvorenu kanalizacionu cev za deo Zlatibora dalje od Obudojevice, što se više nigde ne radi, još od dolaska Turaka na Balkan… Dakle, nizvodno Crni rzav prestaje da bude divna planinska rečica, već postaje, bolje da ne kažem šta…. Zato smo žurno „pregazili“ Rzav i krenuli zemljanim putem uzbrdo prema Kobiljoj glavi, a lepota okolnih predela pomogla nam je da brzo zaboravimo na neprijatnost. Pogledajte na fotografija kakav smo pogleda imali sve vreme, narednih 4-5 kilometara – napred Tornik, levo impresivni venac prema dalekoj Čigoti, ispod njega Spomenik, nazad Palisad, a skroz desno pitomi Viogor iznad Semegnjeva. I sve tako da Kobilje glave, na koju, nažalost, putem nismo mogli da se popnemo, jer je ograđena. Očigledno se spremaju parcele za prodaju. Inače, ovaj deo Zlatibora, prema Torniku i desno Jablanici prilična je nepoznanica za goste Zlatibora, a stvarno je izvanredan i raznovrsan. Tih 7-8 kilometara do silaska na raskrsnicu iznad zaleđenog Ribničkog jezera baš je bilo za uživanje, a nimalo naporno.

A onda nazad, asfaltom kroz Ribnicu, ali o tome sam već pisao i tu fotoreportažu možete naći na sajtu. S obzirom da ovo objavljujem neke dve nedelje kasnije, a u međuvremenu smo bili na još jednom pešačenju, do Božića očekujte reportažu Šainovci – Mali Tornik – Prerast – Dobroselica – Borova glava – Komplet lepinja u Zorinoj kafani – Vodice. Do tada, svim dobrim ljudima želim sve najbolje u 2017. godini. A možda se i sretnemo negde na nekom od okolnih brda.

Toni Stanković

srodni linkovi:

http://uzickanedelja.rs/manastir-dubrava/

http://uzickanedelja.rs/peske-sa-zlatibora-do-uzica/

http://uzickanedelja.rs/prerast-dobroselica-zlatibor/

http://uzickanedelja.rs/od-popove-vode-do-stapara/

http://uzickanedelja.rs/semegnjevo-viogor-mokra-gora-krnda/

http://uzickanedelja.rs/bajkovita-ribnica/

http://uzickanedelja.rs/meandri-uvca/

http://uzickanedelja.rs/posetite-solotnik/

http://uzickanedelja.rs/surova-lepota/

http://uzickanedelja.rs/od-kraljevog-trga-do-kraljevog-potoka/

http://uzickanedelja.rs/buarski-bulevar/

http://uzickanedelja.rs/i-bi-prsutijada/

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA:

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.