Држава да нађе аранжман

- Сачувај нас боже рата, болести и страних инвеститора -

КАТАРИНА ОСТОЈИЋ БАШ ЗНА ДА УЖИВА
Кажу да пола становника Србије користи интернет и да је то паметнији и образованији део нације. Каква ли је тек половина која не користи интернет и не оставља коментаре на нашим водећим сајтовима? Ево како размишља „образованија и пампетнија половина“, судећи по коментарима које остављају на најпосећенијим српским сајтовима:

1. Рат је лош, ал капитализам убија. Социјализам је 100 пута бољи него капитализам. САД, Британија, Француска, Немачка су капиталистичке државе а највише су дужне на свету.
2. Мој коментар је за неке без смисла. Користити Гајеву латиницу, или хрватско писмо, усред моје Српске Шумадије је антисрпски и субверзија.
3. Господо из министарства, порука је јасна, овај штрајк може покренути лавину у целој поробљеној Србији, тога се ви бојите.
4. Исти систем капитализма у Америци и код нас ,,нема разлике ,,један примјер, американци купују од Кинеза спортске патике Нике по 12 долара пар, плус нешто пореза пар долара, а продају те исте патике послије по 84 долара, зарађују 6 пута више, и када продаја не иде добро смањују цијену за 50 посто и продају за 42 долара и опет зарађују, не губе и то је „нормална америчка економска политика“ произвођачи Кинези знају продајну цијену али купци не знају, Кинези задовољни имају мас продукцију, амери задовољни имају мас тржиште а наивни купци плаћају цех ,,поставља се питање шта је лаксе производити или продавати, гдје је фер плај измеду произвођача и продаваца и дали је то под некаквим нормама и законом, много теже је произвести него продати, и држава би требала направити праведе нормативе и закон да се заштитие произвођачи и да се стимулишу више од продаје, у протвном изгубиће се производња, досадашњи произвођачи ће престати и оријентисати ће се на друго.

5. Сачувај нас боже рата, болести и страних инвеститора.

6. Знаци држава није способна да се обрачуна са монополистима, што је очигледно како може да се упореди наша малина и Пољска, а плус што је род десеткован и што нема малине на тржишту и због тога мора цена да иде много више, али браца хладњачари не дају, докле ће у овој дрзави да мешетаре појединци и да је држава немоћна.

7. Па нису много бољи ни препродавци на пијацама са ценом од 300/320 дин за килограм.

8. Продаји ти на пијаци па да видиш расходе и трошкове, не лупетај кад појма немаш

9. Које опозиционе странке? Зар оне de facto постоје? Имале су прилику 5-ог октобра да народу врате слободу, достојан живот и демократију, нису урадили ништа осим произвођења афера, међусобних свађа и подметања. довели су дотле да смо престали да им верујемо и гласамо за њих, отворивши тиме врата реституцији бившег режима који нас је и увео у пропадање. А сада их гледамо уситњене до атома и сујетне, уместо да се ти лидерчићи (који то никада нису ни били, већ јефтини безидејни себичњаци ) склоне и препусте место младим и неупрљаним, паметним, поштеним и школованим људима, прижељкују поновну власт. Један се повукао у „сплендид исолатион“, други хоће да га гледамо у „неком другом филму“, трећи покушава да живи на причи о Ђинђићу кога је трагичним догађајем на кратко наследио,, четврти изиграва „личност“, пети би да на међународном реномеу гради локалну каријеру… Скупите се сви на гомилу, замолите народ за опроштај што сте, искористивши његов покушај спасења, уништили сваку наду и повућите се са политичке сцене. Пустите нове и неокаљане, осим пропагандног блаћења уобичајеног у политичкој мочвари Србије, ако буду имали снаге да анимирају гласаче својим програмом, да уђу у политичку арену и супротставе се тренутним продавцима магле на власти.

10. Јосип Броз је и без инвеститора изградио државу, отварао фабрике. Кооперација може-продаја не,субвенције не, има да сваки странац потпише да ће поштовати све законе и устав ове државе.То све државе имају.

11. Али наши радници и најмање вреде! Једно је што сви мисле а друго је колико заиста њихов мануелни рад има вредности. Искрено Србија је најповољнија због близине а не због експертности јер као што су нам најгори медији и новинари тако су нам је најгори и индустријски радници. У суштини требали би сви да се вратимо на село а нарочито они који се сада баве медијима.

12. Што ли ме овако нешто не чуди ? Да, Новак је и ЦАР, и КРАЉ и најважније он је НАШ НОЛЕ!!! А ово „нешто“ је само још једно америчко пискарало о коме ћемо (можда) за пар година пронаћи неки архивски материјал и закључићемо: “ Ааа, то је онај који је нешто писао у ЕРИ НОВАКА ЂОКОВИЋА“.

13. Смрт капитализму. Живео Социјализам.
У Србији постоји 101 политичка партија. Зашто? Шта раде и чиме се баве, осим што су и они сви засели на државне јасле и добијају новац из буџета. Глуме демократију, вишестраначје и политички живот? Колико њих добија “помоћ из иностранства”, мада је то забрањено. Колико партија има повезане НВО, д.о.о., с.з.р. и на које све начине вршљају по Србији? Колико је партија који политичар променио? Колико њих је променило партију током изборног процеса, а колико њих приликом формирања органа власти? Колико њих ће тек променити политичку опцију, када дођу нека нова померања. Чему служе политичке партије у Србији, осим као испоставе за прљаве послове Запада – пропадајуће Европске уније, полуделих Сједињених држава, крвожедне Британије, Израела гладног новца и туђе земље и разулареног НАТО пакта?

14. У комунизму су радницу добијали вишкове,у капитализму радници јесу вишак.У комунизму смо по мишљење морали ићи у Београд,у капитализму по мишљење морамо ићи у Брисел и Вашингтон.У комунизму се радило мало и још су раднике звали херојима рада,у капитализму се ради пуно и још те зову нерадником, ленчугом, паразитом.У комунизму, ако си хтео добар посао или стан ниси морао рећи да си Босанац,Хрват или Србин,у капитализму можеш говорити шта год хоћеш,ионако нећеш добити ни добар посао ни стан.У комунизму је било бесплатно образовање,здравство,сигурно радно место.У капитализму уз мале плате те лоше и неквалитетне производе који се брзо кваре, нема ни бесплатног образовања,здравства ни сигурних радних места. Искрено, ја бих сада потписао да се вратим у Социјализам. Ово сада је наметнут живот, без икакве слободе, без икс ствари које човек не може приуштити, а поломи се од посла. Ова горе поређења добро показују о стању – некад и сад, а има тога још доста за навести. Хоће ли бити какве промене?

15. Продавати малине директно на западна тржишта, гдје су прилично скупе. Држава да нађе аранжман. Што више пара оде произвођачу то ће бити боље за све нас. Држава мора да створи услове у којима се пољопривреда веома исплати. Ко год смета у постизању тог циља треба да буде одстрањен из ланца.

А и ево неколико вести са истих тих сајтова.

Протести подршке радницима данас у Београду и Новом Саду
Покрет 7 захтева позвао је данас грађане на протест подршке радницима у штрајку који се одржава на Тргу Републике у Београду у 18 часова, а претходно је истим поводом протест у Новом Саду најавио и Студентски покрет Новог Сада.
„Иако делује да су проблеми са којима се људи суочавају различити (од ниских или неисплаћених зарада, преко нормализације праксе да се потписују уговори на одређено, до психичког и физичког малтретирања), све је део једног истог процеса – урушавања радних права зарад стицања профита, како политичара на власти и домаћих тајкуна, тако и страних „инвеститора“. Док нам поручују да треба да треба да „мењамо менталитет“ и да смо лењи, настоје да угуше протесте одлагањем преговора и притисцима како би радници попустили, али и да нам још једном подвуку да треба да будемо срећни ако уопште имамо посао и да ће увек наћи начина да нас још више уцене јер нас је превише без посла“, наводи се у саопштењу.
Они додају да власт, неспособна да обезбеди радна места политиком коју води, жели да нас убеди да је живот пун понижења једини могућ, те их позивају да се замене са радницима, да уместо одела, путовања, удобних фотеља и огромних плата јер нити ишта боље знају о водјењу државе нити су вреднији од било ког обичног човека.
Студентски покрет Нови Сад најавио је такође за у 18 часова протест на Тргу Слободе у Новом Саду као знак подршке радницима који већ дуже време штрајкују незадовољни својим положајем.
Ова организација позива све незадовољне људе да се у недељу у мирно окупе на Тргу Слободе испред Градске куће и искажу своје незадовољство „очајним стањем у којем се наше друштво и земља налазе, да првенствено изразимо солидарност и пружимо подршку радницима Заставе, Гоше, Горења, малинарима и социјалним радницима, такође и новинарима, пољопривредницима, медицинарима, просветарима и свим другим људима који ових дана бивају приморани да се побуне ради бољег живота и стања у друштву, јер су доведени дотле да им је угрожена гола егзистенција и да им је штрајк и излазак на улицу једино решење“.

Због претњи Вучићевој ћерки на Фајсбуку 8 месеци затвора
Апелациони суд у Београду правоснажно је осудио на осам месеци затвора Милована Раонића (29) из Сивца код Куле јер је у децембру прошле године преко Фејбук профила угрозио сигурност тадашњег премијера а сада председника Србије Александра Вучића претњом да ће напасти његову ћерку.

Радници на Славији и Рузвелтовој на кратко обуставили радове
Радници фирме Ратко Митровић-Нискоградња који су протеклих неколико дана на плус 50 степени постављали асфалт на централним београдским улицама од марта немају оверене здравствене књижице.
То, као и вишемесечно неплаћање превоза и зарада за фебруар и мај, приморало је њих 200 да јуче преподне од 7 до 9 часова престану да раде на реконструкцији Рузвелтове улице, Мије Ковачевића, али и на Славији и Вреоцима код Лазаревца.
– Људи су стали спонтано, без икакве организације. Сваки дан слушају обећања – биће сутра, биће у среду, биће у петак. Раде на великим врућинама, постављају асфалт, без плата, оверених здравствених књижица – каже за Данас председник синдиката у овом предузећу Миле Чолић.
Послодавац, власник МБА Миљаковић Бранко Миљковић који је компанију Ратко Митровић-Нискоградња приватизовао 2011. је, како каже Чолић, једном од радника рекао да ће плата бити „поподне, најкасније ујутру“.
Уколико плате сутра не добију запослени ће поново обуставити рад док им се не испуне сви захтеви, до тада траже од државе да реагује.

Милица Дабовић упутила мами ДИРЉИВУ поруку: Издржи, издржала си и горе…
Милица Дабовић протеклих месеци била је тема медија из више разлога – прво због свађе, а потом и туче са бившим дечком Симоном, везе са новим партнером Вуком, а онда и трудноће.

Само Индијци мање плаћени од Срба
Радници у аутоиндустрији у Крагујевцу зарађују 2,25 долара на сат, Кини пет долара, Мађарској шест, Чешкој 9,85, а Словачкој 12,5 долара
Са платом мањом од 300 евра радник фабрике ФЦА у Крагујевцу је најјефтинији у Европи, а међу најјефтинијим и у свету.

Зашто је Радоњић љут
Радоњић је за четири године, колико је у Црвеној звезди, прецизније од 15. априла 2013. до 30. јуна 2017, добио 800.000 евра. Дугује му се још 170.000 евра са премијама, односно четири месечне плате и награда за титуле – истакао је извор Курира близак клубу, који је желео да остане анониман. – Радоњић је у Звезди радио за 25.000 евра месечно. Та плата га је често болела, јер није могао да се помири с чињеницом да је Гроф Божовић у фудбалском клубу имао месечну плату од 50.000 евра. Дакле, дупло више – додао је наш извор.

Преминуо радник из М. Благојевића
Радник фабрике „Милан Благојевић – наменска”, М. И. (1962), тешко повређен приликом пожара технолошког отпада који се десио пре два у фабрици у Лучанима, преминуо је данас у Војномедицинској академији, саопштило је данас Министарство одбране.
Министар одбране Александар Вулин изразио је најдубље саучешће породици преминулог радника. Саучешће породици изјавио је и начелик Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

Све мање беба у Србији
Најмањи број рођене деце од 1900. – Свака трећа жена од 30 до 34 године није рађала
У Србији је прошле године рођено најмање беба од 1900. године – више деце рођено је за време балканских ратова, Првог и Другог светског рата, као и за време бомбардовања Србије 1999. године, упозоравају најновији подаци Републичког завода за статистику. У матичне књиге рођених уписана су свега 64.734 новорођенчета – око хиљаду мање него 2015. године и чак 6.263 мање него 2006. године.

ПРИВАТНИ АВИОН И ВИЛА ОД ДВА МИЛИОНА! Овако изгледа луксузни живот Каје Остојић!
Катарина Остојић баш зна да ужива. Након неколико дана проведениох у Београду, Каја је себи дала одушка, па се заједно са пријатељицом упутила на светске дестинације. Од Италије, преко Француске, па све до Ибице. Како сазнајемо, она је током јучерашњег дана заједно са пријатељицом из Русије отпутовала за Шпанију и то приватним авионом.

Малине седам пута скупље у радњи него у откупу
И док у Србији траје рат између малинара и хладњачара, због ниске откупне цене малине, у београдским супермаркетима килограм тог воћа јуче је коштао чак седам пута више него што тренутно добијају произвођачи.

Писали Вучићу
Овде смо да предамо писмо председнику државе Александру Вучићу да заштити Србију, јер ми смо Србија, рекао је Зоран Марковић, председник Штрајкачког одбора компаније Фиат Крајслер аутомобили (ФЦА) на протестном скупу испред Скупштине града Крагујевца.

Наставља се штрајк у Гоши
„Даље морамо да кренемо. Ево ја ћу са још неколико колега од сутра да кренем у штрајк глађу, а моје колеге ће од уторка да крену са блокадом пружног прелаза у трајању од 7 до 12 часова. Па ако ни то не уроди плодом, онда ће они да блокирају саобраћај од 7 до 15 сати сваког дана“, рекао је Вујичић. Он напомиње да радници „само траже плате које су зарадили, а које им је неко узео“. „Немогуће да држава није знала пет година шта се дешава у нашој фирми, то могу да причају деци малој, а нама радницима не“, закључио је Вујичић.
Јеремић пљује Србију, јер мисли само на себе
Председник Србије је критиковао ауторски текст Вука Јеремића у америчким медијима уочи посете српске делегације САД, у тренутку све веће затегнутости у односима између Американаца и Руса, у ситуацији у којој смо, како је рекао, све више притиснути и у којој нам је све теже да деламо.
– Неки људи имају посао и обавезу да своју земљу бране. Ја то доживљавам као своју најважнију обавезу, да увек штитим интересе своје земље и свога народа. Неки други имају интерес да размишљају о себи, о својој политичкој будућности, каријери- рекао је Вучић и додао да „дотичног господина нимало није брига за земљу, кад тако ради“.

Београђани пружили подршку радницима „Фијата“, „Гоше“ и „Горења“
Стотинак људи окупило се око 18 сати на Тргу републике како би пружили подршку радницима фабрика Фијат, Гоша, Горење и малинарима.

Као што се може приметити, већина текстова и коментара односе се на актуелне, ничим изазване, радничке штрајкове, уз обавезни гарнирунг од голих певаљки, старлета, црне хронике и сличних, како се данас каже – кликабилних и виралних мамаца за докону Србадију… Шта рећи о штрајковима, поготову овом у Фијату? И то искрено, без демагогије, која се већ деценијама на тоне просипа по српским медијима. Сви, тобож, (не рачунајући Информер) јавно подржавају раднике, а суштински, све баш брига за ближњег свог, свако се искључиво пита „а где сам ту ја“. Тешко питање, заиста тешко. Упадљиво је да се сви који штрајкују или протестују боре да реше свој парцијални проблем, да избоксују већу плату, вишу откупну цену, веће привилегије и то траже, бог свети зна зашто, искључиво од државе. И сви инсистирају на томе да је по среди искључиво социјално питање, а не политичко. Тачније, хоће да кажу да не доводе у питање „легално изабрано руководство“ већ желе да побољшају свој економски статус. А да ли је то тако могуће? Наравно да није. Економија је, од памтивека, у уској спрези са политиком, поготову у земљама као што је Србија, где је и даље доминантна државна имовина. Чињеница је и да су скоро сви који данас штрајкују практично гласачи владајуће странке, и био би ред, без обзира што је наш народ прилично површан и лакомислен (а и необразован), да напокон укапирају да о свом економском статусу одлучују и на изборима. И још нешто баш боде очи – сви захтеви инсистирају на још већем уплитању државе у тржишне односе, а ми смо и пропали управо зато што се држава превише мешала.
Са друге стране, они писменији, који су почели да подржавају раднике, покушавајући да њихову борбу за социјални статус пребаце на терен политике, наступају са ортодоксне бољшевичке позиције – фабрике радницима. Дакле, они радничке захтеве за повећањем плата покушавају да реше тако што ће државу вратити у рани социјализам и фабрике дати радницима на управљање?! Наравно, то су апсолутно архаични ставови, чак погубнији од радничких захтева, а, судећи по коментарима на сајтовима, што ме највише и брине, то је већинско мишљење нације. Морам да кажем, иако знам да то већина не воли да чује, када нека нација тако размишља, од ње неће бити ништа. Да се не лажемо, у питању је идеолошка заслепљеност у комбинацији са необразованошћу и бандоглавошћу, па тако ти исти тврде да су стране и домаће газде криве што се у Србији родило најмање деце у последњих скоро двеста година, мање чак и у време Балканских ратова, иако и врапци знају да демографску структуру управо кваре више образовани и боље плаћени грађани. Наравно, чињеница је да лоша економска ситуација утиче да се рађа мање деце, али, зар данас живимо лошије него за време Балканских ратова?
Мене лично, што више читам све те силне коментаре и размишљам о пат позицији у коју смо сами себе довели, потпуно обесхрабрује ситуација у којој се налазимо. И не видим излаз. Занимљиво, чак и већина наших људи из иностранства, иако живе у потпуно другачијем окружењу, ни за милиметар нису одмакли од својих конзервативних ставова. Све се то у суштини може свести у једну реченицу– Косово је срце, а социјализам душа Србије. А глава? Глава већини и није потребна, уместо главе имају Вођу, што је много безбрижније решење… Нема те силе која ће то свето тројство да разбије.

Тони Станковић (Ужичка недеља 964, јул 2017.)

Напомена: кoментари и текстови скинути su са сајтова Блица, Политике, Данаса и НСПМ-а. За потребе овог текста, био сам принуђен да, први пут, на моменат, одем и на сајт Информера. Тек су тамо коментари комплетан одрон мозга, али, како се из авиона види да их, стотине, пишу са једног места, нисам хтео да на те ступидарије губим време.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.