УСПЕШНЕ УЖИЧАНКЕ: Маца Зарић – Гино М
Тридесет година лекарске праксе, од чега двадесет и две године као специјалиста гинекологије и акушерста, др Маца Зарић, каже, протекло је, као „дланом о длан“. Непуних петнест година, власница је приватне гинеколошке ординације Гино М у Ужицу. Пре тога, петнаест година је провела у Диспанзеру за жене као секундарац, да би потом добила специјализацију, па била у ужичкој болници, у Београду, а потом се опет вратила у Диспанзер за жене.
– Увек сам волела свој посао – каже др Зарић.
– Пре свега волим да причам са пацијенткињама и волим осећај када пацијенткиња дође код мене са неким проблемом, да изађе из ординације са потпуно јасном ситуацијом и зна пут којим ће даље ићи. Како да реши до краја проблем који има, а не да излази из ординације збуњена и да не зна што је долазила, а ни где ће даље и шта да ради.
У тренутку када није била задовољна својим статусом у државној служби, и када јој се, каже, све смучило у сваком смислу, тада је одлучила да напусти посао у државној служби.
– Наравно да моје незадовољство није било довољно да отворим приватну ординацију. Подршка оних са којима живите је увек кључна. Ја сам је, пре свега, имала од свог супруга, као и својих родитеља. Могу слободно да кажем, да није било мог супруга, ја никада не бих отворила приватну ординацију. Он је имао више вере у мене да ћу опстати као приватник, него што сам је ја имала. Иначе, оног тренутка када сма напустила посао у државној служби, сви из мог окружења, укуључујући и моје родитеље, који су цео живот провели у државној служби, су били забринути како ћу опстати. У том тренутку је само мој муж веровао у мене, а ја сам знала, да ако не успем у овоме, да ћу месити колаче, ако треба, толико ми се све смучило у државној служби. Радите свој посао како треба, а немате материјала, сви око вас су незадовољни, сарадници, пацијенти… а ви сами, као јединка, у таквом систему не можете ништа да промените. Тада, када сам отишла, било је тешко, а сада, кажу они који раде у државној служби, још је и горе.
У то време, 2002. године, када је др Зарић отворила гинеколошку ординацију, у граду су већ постојале четири приватне гинеколошке ординације.
– И тада и данас, апсолутно има места за све. Сећам се, пре него што сам ушла у све ово, једна моја пријатељица, која, иначе, држи златару у граду, рекла је, „Мацо, напусти све ово, шта ће ти, отвори приватну ординацију“. „Па, како ћу?“, питам је, „Видиш“, каже она, „коме треба злато? Никоме. А, све златаре опстају у граду. Мој свекар ми је говорио, имаш девет сушних година, па дође једна плодна, па покрије и себе и оних девет претходних“. Истина је све то што ми је тада говорила, и ја сам схватила, ко хоће да се бори, тај ће и да опстане. Наравно да све има своје предности и мане. Када си сам, ти прво мораш да будеш сигуран у оно што радиш. Иза сваког извештаја, који пацијент изнесе из ординације стоји моје име и ја одговарам за то што сам урадила. Мене не штити ни шеф службе, ни начелник, ни директор. Сам си и за све мораш сам да се избориш. Један стари гинеколог ми је рекао, када сам почињала приватну праксу: „Знаш, ти ћеш сада покушавати да се рекламираш на разне начине, преко новина, радија, телевизије, флајера, али буди сигурна да су твоја једина реклама или антиреклама, твоје пацијенткиње. Пацијенткиње, уколико буду задовољне, излазиће одавде са препоруком, или ће рећи, „не, тамо више никада нећу ићи“. И то се показало као тачно. Код мене углавном долазе пацијенткиње са препоруком. То код жена иначе иде по том ланцу. Оне врло ретко мењају фризера, козметичара, шнајдера, стоматолога и гинеколога. Када се вежу за једног, иду код њега увек. Оно што је мени веома драго је што данас имам младе пацијенткиње, кћерке мојих старијих пацијенткиња, које долазе са препоруком својих мајки.
Од тренутка када је отворила ординацију, др Зарић, истиче, никада није питала колике су цене услуга у другим ординацијама, нити је то интересовало.
– Ја се носим само тим да ли одређена цена компензује рад, вештину знање, умеће, а свако прави избор који њему највише одговара. Није новац пресудан фактор за избор гинеколога. Много жена отворено кажу да су се одрекле неких других ствари у животу, да би се осећале као човек, када оду код гинеколога. Гинеколошки преглед није нешто што треба да буде непријатно или болно, а стрепња, страх и непријатност се најбоље елиминишу у приватним ординацијама.
Када је ординација Гино М отворена, покојни др Дарко Маринковић је био најближи сарадник др Зарић. Поред њега, др Мира Кокошар, која и данас ради, а ту су и др Оливера Јездић и др Весна Мисајловић.
Иначе, „Гино М“ је једина ординација на нивоу региона која има званичну дозволу Министарства здравља за интервенције у краткотрајној венској анестезији.
– Да би се тако нешто добило, требало је поприлично уложених средстава и труда. Такође, одређени број запослених медицинских сестара и бројни апарати, који у другим ординацијама не постоје. Ту је било важно и анагажовање анестезиолога, у форми која је правно задовољена и коју је Министарство здравља одобрило.
За протеклих петнаестак година било је и оних у којима је, каже др Зарић, имало мање посла.
– Лично се не бавим статистиком никада, битно ми је да сам ја задовољна. Велики број приватних гинеколошких ординација у једном граду, не мислим да треба да уноси страх међу гинекологе, већ то треба посматрати као здраву конкуренцију. Што је већа, лекари ће се трудити да што боље ураде свој посао. Мени је увек драго када се било ко од колега, не само гинеколози, усуди да покрене приватну праксу и кажу себи „е, сада је доста, више нећу да радим по правилима која ми други намећу, већ, сам, у свом простору, креирам правила којих се придржавам“.
У време студија медицине, др Зарић каже, никада није размишљала да ће бити гинеколог, а још мање да ће имати приватну ординацију.
– Тек када сам дошла на стаж, почела сам да размишљам о гинекологији, а приватна пракса ми је била незамислива. Данас ми је драго, јер предност приватне ординације је да, док поштујете установљене медицинске доктрине, с друге стране успостављате своја правила. Моје правило је да свака пацијенткиња када уђе овде, мора да се осећа пријатно и да добије објашњено стање свог проблема на начин на који је то њој најдоступније.
Циљ јој је, каже, да Гино М што дуже опстане…
– Мој син је мастер грађевински инжењер и он је потпуно отишао у другом правцу, а ћерка је гимназијалка… Да ли ће се она одлучити за медицину или не, то је ствар њеног личног избора и на њу нико други у том смислу не утиче. Ја планирам да радим овај посао још јако дуго, јер га много волим. Надам се да ће ме здравље у томе послужити. Никада ми није било тешко да изнова и изнова, испричам пацијенткињама исту причу. Увек понављам да новац јесте важан, али није најважнији. Да би човек био задовољни собом, мора да ради и ствари у корист другог. Зато се дешава да неке додатне прегледе урадим и бесплатно, јер се то просто подрзумева и јер је у корист мојих пацијенткиња. И тада смо сви задовољни. Осим тога, да би одређена ординација носила са собом неопходну репутацију, јако су важни и сарданици. Сестре које раде са мном су апсолутно фантастичне особе и то је пацијенткињама јако важно, пошто се са њима најпре срећу.
Најболније у овом послу је, каже др Зарић, што држава за приватни сектор не чини ништа.
– Приватници се апсолутно сами боре за опстанак. Не постоји ни једна привилегија коју приватне ординације могу да остваре за себе. Не постоји још увек могућност склапања уговора са Фондом, па да пацијент сам бира где ће да се лечи. Суштина је да сви будемо равноправни на тржишту и да се са истих позиција боримо за пацијента. На жалост, није тако.
Успешном се, каже на крају разговора наша суграђанка, осећа, пре свега јер има здраву и добру породицу.
– Имам добру децу, која су одрасла у одговорне особе и то ми је најважније. Тридесет година сам са својим супругом заједно, и што смо старији све смо ближи и све се више волимо. Наравно да постоји и лично задовољство због посла који радим, а само задовољне пацијенткиње су мерило мог професионалног успеха.
Љ.К.
