Фабрика има добру будућност

ДАН „ИМПОЛ СЕВАЛА“
„Импол Севал“ је у четвртак, 26. октобра традиционално прославио Дан предузећа, односно 42 године од основања некада Ваљаонице алуминијума и 15 година од приватизације од стране словеначког „Импола“. На конференцији за новинаре директор „Импол Севала“ Нинко Тешић, председник УО компаније „Импола“ Јернеј Чокл, заменик председника компаније „Импол“ Владо Лесковар, Ирена Шева, извршни директор компаније, Сања Босиљчић извршни директор у „Импол Севалу“ презентирали су шта је то све урађено за ових 15 година и говорили о будућности ио „Импол Севала“ и „Импола“.

– Фабрика је имала успоне и падове, али смо успели да је сачувамо. Кризни период је био када су почеле санкције и ратови, али смо ипак успели да сачувамо опрему и људе. Онда је дошла 2002. година и приватизација. Од тада постижемо све боље и боље резултате. Сада с правом можемо да кажемо да је „Импол Севал“ једна од успешнијих фабрика у привреди Србије – рекао је директор Нинко Тешић.
За ових 15 година повећан је обим производње са 13.600 у 2002. години до 60.000 до 64.000 тона последњих година, при чему је достигнут обим производње у хладно ваљаном програму до 51.000 тона. Од укупне остварене производње 96 посто извози на најпробирљивија тржишта Немачке, Италије и Русије, као и у остале земље Европске уније и земље у окружењу. Према речима Нинка Тешића, од 2004. до 2016. године извршено је покриће непокривених губитака из периода пре приватизације и остварен износ нераспоређене добити на 31. децембра 2016. године износила је око 23,7 милиона евра. Тај износ је реинвестиран у предузеће. Повећала се и цена акција на берзи, тако да је сада до 4 пута већа вредност од њихове номиналне вредности (1.000 динара).


У задњих 15 година инвестирано је 89 милиона евра, а то је утицало на подизање нивоа и квалитета производа. Остварена вредност извоза је око 100 милиона евра годишње.
Нето зарада од 2.002. године до данас је повећана за око два и по пута. У 2016. години износила је 72.535 динара без менаџмента, а у 2017. години је 68.956 динара. Доста се уложило у заштиту, здравља и безбдност запослених, и у заштиту животне околине.
– Прошла година је била једна од најбољих фабричких година у пословању „Импол Севала“. Остварена је производња од 60.168 тона, од чега 49.038 тона хладно ваљаних производа. То је било праћено и највећом добити од око 9,7 милиона ерва, од чега је око 300.000 евра подељено за дивиденде, а остало реивенстирано у фабрику. Да се дивиденда делила, не би били способни да инвестирамо у фабрику само из банкарских кредита – рекао је Тешић и додао да је стратегија развоја 2017 – 2025. године да се уложи око 25 милиона евра, да се капацитет са садашњих 51.000 тона повећа на 95.000 тона у 2025. години, што ће „Импол Севал“ сврстати у ред реномираних ваљаоница алуминијума средњег капацитета и тиме обезбедити стабилност пословања на дуже време.

У 2017. години почела је модернизација топлог ваљачког стана, при чему је било мало проблема, јер се рок завршетка продужио изнад планираног, што је довело до мањег губитка на производњи у овој години. Ипак, у првих девет месеци успешно је остварено 48.296 тона, што је на нивоу плана и за 1,88 посто више него прошле године у истом периоду, али је ове године био захтевнији асортиман са већом додатном вредношћу, тако да је добит за 9 месеци већа од планиране и очекује се да ову годину „Импол Севал“ заврши са успехом. Предстоји промена редуктора, која је мало озбиљнија интервенција и према речима Тешића, све је спремно да се одради. Искористиће да припреме ваљачки стан у другу фазу, која треба да се ради у јуну идуће године. У плану је још неколико инвестиција за пећи и повећању ливничких капацитета.
„Импол Севал“ има 676 радника, док читава компанија „Импол“ броји око 2.300.


Јернеј Чокл је честитао Дан предузећа.
– „Импол“ је постао велика компанија, која ће радити за око 300.000 различитих производа и постати велики играч на Балкану, а што се тиче производње и прераде алуминијума и у Европској унији. У међувремену, тачније 31. октобра, купићемо „ТЛМ“ Шибеник. Са тим ћемо добити доста велике могућности за раст и добру перспективу – најавио је Чокл.
За фабрику у Севојну каже да је добра фабрика у коју улажу, у овом моменту, доста новца и очекују да ће до 2020. године бити скоро потпуно обновљена и у могућности да ради 150.000 тона топловаљаних трака и око 80.000 хладних, а данас може 50.000 тона. План је да целокупна компанија производи 220.000 тона годишње, што је значајно за европско тржиште.


Чолл каже да свакле године у систем улажу око 40 милиона евра, док Севојну од тога припада од једне четвртине до једне петине новца. Похвалио је да је „Импол севал“ једна од ретких фабрика која задовољава европско тржиште што се тиче квалитета и рокова.
– Наши производи улазе у све гране индустрије. Први смо у Европи на подручју аутомобилске индустрије. Ту смо доживели велики раст, а други део где доста радимо јесу ваљани производи од фолија, бојених лимова и трака. Наша тенденција је да у будућности пуно више радимо за аутомобилску индустрију и морамо пуно улагати, посебно код неких специјалних легура – рекао је Чокл.
Када је реч о одговорности према животној средини Чокл и Тешић су рекли да им је циљ да испуњавају европске стандарде, који су много строжији од српских, а који ће се ускоро увести и у Србији. У том погледу потребно је да уложе још око два милиона евра.
Чокл је задовољан привредним условима у Србији, мада у појединим сегментима могли би бити бољи.


У „Импол Севалу“ имају недостатак металуршких инжењера, па последњих година стипендирају неколико студената и полако попуњавају тај мањак. Нинко Тешић сматра да ће убрзо доћи до недостатка електроничара, а када је реч о производним радницима то је решено преквалификацијом радника преко Техничке школе. Такође, значајно је и дуално образовање, где су заједно са Ваљаоницом бакром и Техничком школом формирали једно одељење будућег потребног кадра.
– Имали смо неравномерност, јер су деца масовно завршавала менаџмент. Сада
имам око 50 CV-ија за дипломиране економисте, од чега су око 30 деца наших радника. Имам огроман притисак да им помогнем, али једноставно не можемо примити свих 30 економиста. А када су се деца уписивала, нико није дошао да пита директоре шта им саветују. Ја бих свакако саветовао металуршки факултет – рекао је Тешић.
Чокл је рекао да је мало боља ситуација у Словенији, јер у Љубљани има металуршки факултет и да исто и они стипендирају будући кадар, али да ће и у словеначкој фабрици ускоро доћи до недостатка појединих кадрова, нарочито оних везаних за електронику и рачунаре. Иста ситуација је и у Шибенику.

З. Г.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.