Гробља тржних центара

Умирућа америчка врста
Већ неколико година у Америци се отворено говори и катастрофично најављује умирање шопинг центара, уз узнемирујуће фотографије оних који су већ затворени, напуштени, претворени у гробља модерног потрошачког друштва и лудила. Ако нису страдали у економској кризи 2008. године, испустиће душу у 2017. – најављују аналитичари и прецизно набрајају у којим ће градовима или предграђима катанац на браве ставити непрегледна шопинг пространства. Знам да ми не верујете, али ево доказа.
Нови талас затварања тржних центара почео је већ у јануару, а трговци са страхом најављују цунами, узрокован углавном бројнијим on-line шопинговањем. Осим затварања шопинг центара, тренд ће узроковати и банкротство за многе трговинске ланце и робне куће, стављајући у заборав њихово златно доба увијено у вишеслојне потрошачке грознице. Међу ослабљене гиганте спадају Macy’s, Kohl’s, Walmart, Sears … Поменути већ неколико последњих година покушавају да затварањем радњи финансијски оживе, али их је on-line куповина практично дотукла. Macy’s ће затворити 100 робних кућа, што је око 15 процената њиховог продајног простора, Sears и Kmart око 30 радњи до краја априла, а CVS, популарна америчка фармација, ставиће катанац на својих 70 локала. У Америци је сасвим нормално да се у првом кварталу фискалне године најављују банкротства, затварање локала или значајно смањење пословног простора, нарочито ако су на измаку уговори о изнајмљивању.

Shopping Mall – a large building or series of connected buildings containing a variety of retail stores and typically also restaurants. synonyms: shopping center, (shopping) plaza, shopping complex, strip mall, mini-mall, galleria, megamall, marketplace

Упркос затварањима, Америка и даље има највише продајног простора по глави становника, чак 23 и по квадратне стопе. Канада је на другом месту са 16, а иза тога Аустралија са 11 квадратних стопа. Очигледно, ова непрегледна земља је и даље засићена продавницама, што и приличи “другој планети”, како је ја и даље зовем, али се и број гробаља тржних ценатара из дана у дан повећава. Извесно је да су навике потрошача-купаца значајно промењене, једноставније је куповати из удобности кревета, дневне собе или у возу, на путу од куће до посла; многи шопинг центри су на погрешном месту, погрешне величине или конфигурације. Правило је да када Macy’s затвори неку своју робну кућу, домино ефекат погоди комплетан тржни центар, у коме су и Zara, и Abercromby, и Gap, и Banana Republic, мада, статистике такође кажу да се оне најскупље и даље добро држе, посебно “Neiman Marcus” (коју од миља зовемо Needless Markups) Bloomingdales, Sax Fifth Avenue…).
Један на шест шопинг молова у Америци (сада би одлично дошла она наша “Бог те моловао”) у наредној декади ће нестати. Посете су им већ смањене за 50 одсто између 2010. и 2013. године, па није реткост да сада, као највећи рекламни пано, нађете поруку – “И куповина је физичка активност”, потписану руком неке безначајне лекарске асоцијације, или немуштим рукописом беспомоћних трговаца, у настојању да навуку купце, макар шетњом кроз ту непрегледну потрошачку фискултурну салу. Јер, истина је, нису само трговине у питању, много је ту ресторана, посластичарница, кафетерија, играоница, а у питању је страшан утицај на околну заједницу, која добрим делом од функционисања тржних ценатара и живи, да не помињемо хиљаде постојећих радних места. Празни молови су као црне рупе у које нестају радна места и већ унапред буџетирани порези. Те рупе остају да зврје напуштене и празне, упркос настојањима власника некретнине да се простор изнајми као складиште за трговце on-line, или негде простор чак преуреди у апартмане за изнајмљивање, болнице, цркве или културне центре. Последице затварања шопинг центара су вишегодишње и далекосежне, а аналитичари се боре да дефинишу и евентуално предупреде узроке слабијег бацања пара на крпице. Сада Амери више новца дају на електронику и путовања, а, ако већ и купују крпице по пуној цени, онда то радије чине on-line.

Скоро пола века овде су шопинг молови били Мека за потрошачку културу, слављени су у филмовима, клањало им се као божанствима. Та љубавна прича почела је 1956. године са првим затвореним шопинг центром који је изграђен у Скотсдејлу, предгрaђу Минеаполиса. Нова правила продаје почела су у том узбудљивом економском времену експлозивног раста на свим нивоима. Председник Ајзенхауер је тада градио међудржавне аутопутеве, популација је постала видно мобилнија, ширила се урбана култура, градила су се предграђа, а нова насеља спајана са великим градовима. После је све постало потрошачка хистерија и историја. До 2005. изграђено је 1500 шопинг молова, укључујући и један од највећих у свету – The Mall of America, у коме је и забавни парк, па чак и капела за венчања. Њега током године посете милиони туриста из целог света.

Била је то златна ера шопинговања, све док нас није ударило Ново Златно Доба интернет куповине на дохват отиска прста и завило трговинске ланце у црно. Од 2006. године није направљен ни један једини шопинг мол у Америци затвореног типа, а аналитичари предвиђају да ће у наредних 10 година половина постојећих бити затворена; одатле ће зјапити финансијске руине постмодерног доба.

Сада се појавом умирућих шопинг центара баве не само економисти, већ и социолози, проналазећи као један од важних разлога међу тинејџерима и њиховим ставом да “одлазак у mall више није cool”. Често их је и срамота да се тамо налазе или окупљају, што је осамдесетих био снажан социјални тренд, док су са свих страна ударали у бубњеве да “свако може да купује, али само прави уметник уме да шопингује.”

Упркос таласу затварања, евидентно је да око 300 шопинг молова на подручју Америке и даље прави профит, а у њима су, наравно, најскупље робне куће, са најскупљим производима, који у сваком времену имају своје купце. Јер, жене, нарочито богате, воле оно што купују, али мрзе две трећине онога што имају у ормару, па куповини никад краја.

Не знам да ли ће се овај тренд прелити на Европу, а посебно на Србију, у којој је, видим, у моди отварање шопинг молова. Не знам ко и шта тамо купује, али се плашим да ће, као и у случају са пластичним кесама, и молови коначно изаћи из моде.

Мушкарци би се томе посебно радовали. Овде се с правом мисли да шопинг молови имају клупе да би мушкарци радохоличари, док седе и чекају жене купохоличарке, могли на њима да оставе угаслу жељу за животом. Али, као и у оном вицу “Ј…ш квалитету живота без пиве”, ни њима никада неће бити јасно зашто за жене живота без куповине скоро да и нема!

Мила Филиповић, Чикаго (Ужичка недеља 958)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.