Хинкеман за сада набољи, оцена 4,86
Представа „Хинкеман“ од Ернста Толера у режији Игора Вука Торбице, изведена пете вечери 21. југословенског позоришног фестивала, за сада је добила највећу оцену публике – 4,86, што је више, према гласовима публике, од представе победника прошлогодишњег фестивала.
Представа „Хинкеман“ је антиратна представа, као што је и сам писац био, представља крик против рата, свега оног што рат доноси и што рат за собом оставља. Редитеље Игор Вук Торбица и драматург Катарина Пеовић су ту целу причу врло пажљиво повезали са овим временом, са којим живимо и може се применити у било које доба између ратова. Писац је свом јунаку Евгенију Хинкеману дозволио да преживи, али га је кастрирао и као таквог представио његов судар са светом, а потом исти тај Евгеније прогледа и види духовно кастритрани свет, али и мајстора церемонија из циркуса, који је синоним за друштво у коме се налази.
Можда мање запажено, али небитно, и став Евгенијеве жене Грете, која и поред жудње за сексом, неће да га остави, да би на крају обоје страдали, и он као јунак рата, па и она са њим, добили бронзане статуе. Ту слојевиту причу Хинкемана и света који га окружује, ужичка публика је, како су многи рекли после представе, нетремице гледали и да ниједног момента нису осетили досаду.
Глумци кажу да су много тога импровизовали у представи, тако што је редитељ прво дао да прочитају текст писца, а онда рекао да га заборави. Затим је одређеним глумцима дао да образложе неке тезе, али супротно од њихових ставова.
Тако је глумац Озрен Грабарић, који је глумео Мајстора церемоније, рекао да му је редитељ дао да направи монолог на тезу зашто је рат добар.
– Кренули смо са неким импровозацијама и вежбама. Неки од нас су добили понеки задатак да пишемо некакв монолог и да га на неки начин прочитамо и изведемо пред свима. Ја сам, рецимо, добио конкретно на тему зашто је рат добар. Онда сам у себи, иако не мислим да је рат добар, морао наћи премисе на којима могу на неки начин оправдати ту тезу. Онда од тих монолога су Игор и Катарина писали, преправљали, узимали наш материјал. Цео тај процес био је узбудљив и на крају нисам знао шта ће бити од тога. Ја сам из једног другог позоришта, али сам имао привелигују и част да са оваквим ансамблом и оваквим сјајним глумцима радим. То ми је било изузетно подстицајно, и с једне стране врло корисно за мене, зато што се у једној таквој ситуацији позоришта отварају према гостима, постаје веза међу њима. Долазио сам на пробе са неком већом дозом одговорношћу и већом тремом, морао сам се пред овим глумцима доказати и у мени самом је производило веће давање, него тамо где сам радио, рекао је Озрен.
Глумац Рахан Рушадант, који је глумио Евгенија Хинкемана, каже да је што виш улазио у лик и саму причу писца, схватао је колико је цела прича слојевита, колико има дубине у тим речима.
– Ја нисам писао те задатке, јер сам имао већ текст од Толера. Мало смо се поигравали око реченица, како бисмо их мало осавременили – рекао је Рахан.
Глумица Миа Биондић, у улози Кларе Хинкеман, каже да су њихова тела на жутој плочи представљала сценографију, и да је седећи отворено са стране сцене дало још бољи квалитет покрета.
З. Г.
