И историчари против имена „Склавков плато“

- Да подсетимо да је комисија за именовање улица и тргова у граду, коју су чинили градски већници Петар Благојевић и Будимир Вујовић, професор на Учитељском факултету и позоришни редитељ Бранко Поповић, сценографкиња Маријана Зорзић Петровић и публициста Илија Мисаиловић, са четири гласа (Вујовић није био присутан) донели одлуку да се плато назове „Склавков плато“ -

ПЛАТО НЕЗНАНОГ СКЛАВКА
Једна од главних тема Ужичана, било у кафани или на улици, на друштвеим мрежама, али и у друштвеним и културним круговима, јесте да ли је плато испред Скупштине града требало да добије име „Склавков плато“. То име је предложио академик Љубомир Симовић. Да подсетимо да је комисија за именовање улица и тргова у граду, коју су чинили градски већници Петар Благојевић и Будимир Вујовић, професор на Учитељском факултету и позоришни редитељ Бранко Поповић, сценографкиња Маријана Зорзић Петровић и публициста Илија Мисаиловић, са четири гласа (Вујовић није био присутан) донели одлуку да се плато назове „Склавков плато“.
Још пре одлуке комисије било је реаговања на давање имена, а након тога огласило се и Друштво историчара Ужица.

Немања Спаловић је тим поводом за Ужичку недељу рекао да је ово став свих чланова Друштва историчара Ужица.
– Грађани нас критикују, упућују разне поруке у инбокс и питају нас како смо дозволили да то прође. Ми смо одговорили овим саопштењем, да ми нисмо питани, нити учествовали у томе, јер нико од историчара није био у комисији, када је донета та одлука. Ја сам био члан те комисије, имам решење од прошле године, али сам очигледно негде у међувремену замењен и престао да будем члан те комисије, мада ме нико није о томе обавестио. И колега Папић се повукао из те комисије, јер није хтео у томе да учествује. Ми једноставно сматрамо, као што смо навели у саопштењу, да постоји много значајних историјских личности из прошлости нашега града. Не мора плато да носи име по било коме, може да буде и „Плато ужичке републике“ или било како, а називати трг по мужу жене која је издала меницу, која је била зеленашка меница из 14. века, мислим, не само ја, него све колеге историчари, да има бољих решења. Још једном понављам да те критике које су изнете на наш рачун не могу бити упућене нама, јер ми нисмо учествовали у томе – рекао је Немања Спаловић.
На питање да ли реч склавко може значити нешто друго, Спаловић је рекао:
– Постоји једна теорија да су Латини у прошлости Словене називали Склавини, што одређени део историчара и преводиоци тврде да то значи роб. Е, сад то ништа није проверено, нити бих ја то тврдио. Питање је да ли је то био прави превод Склавко или Славко, мада се та имена не спомињу у пописима рађеним сто година касније, а старије колеге историчари кажу да је немогуће да се за сто година на једном ширем подручју изгуби неко име – рекао је Спаловић.


Радивоје Папић, историчар из Народног музеја Ужице, и који је био члан комисије 20 година, каже да је недавно добровољно напустио рад те комисије, јер је имао резерве према предлогу да се плато зове „Склавков плато“.
– Уважавам мишљење и став нашег академика Љубомира Симовића, али сам једноставно као историчар имао резерве према томе да плато понесе име „Склавков плато“. Зато сам напустио рад комисије. Знам да смо раније имали предлог да се пролаз између Градске галерије и Јокановића куће назове „Склавков пролаз“, али то се није реализовало, а онда је академик Симовић дао овај предлог – рекао је Радивоје Папић.

З. Г.

Comments

comments

One Response to "И историчари против имена „Склавков плато“"

  1. prle   7. октобра 2017. at 09:08

    Plato treba da se zove po Budimiru Vujoviću. Juče je bio VK radnik u Valjaonici, a onda je preko noći postao diplomirani ekonomista na prestižnom univerzitetu.

    Одговори

Leave a Reply

Your email address will not be published.