Индустрија- перспектива града

- Слободном зоном Ужице управљају три члана Скупштине, коју чине директори Ваљаонице бакра и Импол Севала и градоначелник Ужица. У слободној зони Ужице ради девет запослених, а приходи су 70% од услуга шпедиције и 30% од уговора о обављању делатности -

Trnavcevic 2

Слободна зона Ужице- директор Михаило Трнавчевић
Слободна зона Ужице је је почела са радом у октобру 2010. године, налази се у Севојну и заузима простор од 55 хектара. Оснивачи слободне зоне су Град Ужице, Ваљаоница бакра Севојно и Импол Севал Севојно. Према речима Михаила Трнавчевића, директора Слободне зоне Ужице, слободна зона је ограђен и обележен простор на територији Републике Србије, на коме послују фирме на бенефициран начин у односу на остатак привреде.
– Ти услови су другачији од земље до земље и регулишу се различитим царинским и пореским прописима. У слободној зони Ужице тренутно ради једанаест фирми које физички могу да функционишу и послују у оквиру слободне зоне. Не могу, дакле, функционисати по принципу оф-шор фирми, јер роба буквално мора да улази и излази из зоне. Највеће фирме у Слободној зони Ужице су Ваљаоница бакра, Импол Севал, Атлас, Коперком, Еко гас и Фамот – каже Трнавчевић.
Што се тиче простора за фирме у Слободној зони Ужице, он зависи од величине фирме, каже наш саговорник.
– Гринфилд простора има неких 9,4 хектара, то је терминал преко пута Ваљаонице, на путу преме Пожеги са десне стране. Ту су власници земље Ваљаоница бакра са 60 % и Импол Севал са 40 %. И има ту још пар парцела у оквиру круга, једна од хектар и једна од педесет ари које припадају Ваљаоници бакра, и постоји браунфилд простор, који је у Хали месинганих цеви. Ту је остало неких 3.500 квадрата, и простор Трешњице у Крчагову који припада Импол Севалу.
Према Трнавчевићевим речима, интересовање привредника за Слободну зону Ужице увек постоји.
– Ове недеље би требало да разговарамо са једним произвођачем намештаја, а италијанска фирма Фамот је дошла ове године. Још неке италијанске фирме се интересују, с тим да сви инвеститори траже да је удаљеност од аутопута максимално педесет километара, а од аеродрома сто километара. Неки то кажу и јавно, а неки наравно не, али то је један од основних предуслова за довођење већих инвеститора. На жалост, ми не можемо да утичемо на то. Ипак, аутопут се гради, тако да очекујемо када буде бар 50% аутопута завршено, да ће и интересовање бити веће. Да ли за гринфилд или браунфилд инвестиције, то зависи од самих инвеститора. Ми не можемо унапред да кажемо за шта ће бити заинтересовани. За почетак, сигурно да је браунфилд интересантнији, а за гринфилд је неопходно и веће учешће државе и локалне самоуправе, јер они траже одређене субвенције да се изгради, рецимо хала.
Ширење Слободне зоне Ужице ће, каже Трнавчевић, зависити од заинтересованости потенцијалних инвеститора.
– Једини простор где Ужице може да се шири је простор зоне Д, који представљају приватне парцеле и то је неком стратегијом предвиђено за индустријску зону. Значи, овде би постојала слободна зона која је намењена првенствено великим увозницима и извозницима и индустријска зона која би била намењена мањим привредницима који су првенствено окренути домаћем тржишту. Ту има 35 хектара.
– Пре неколико дана сам имао састанак са Управом за слободне зоне која је практично групација при Привредној комори, слободних зона и складишта. У Србији тренутно има тринаест слободних зона и сарадња је изузетна, и са Управом за зоне која припада Министарству финансија, и са Комором, и са СИЕПА, на локалу са Канцеларијом за локални економски развој и Регионалном развојном агенцијом. У групацији слободних зона покушавамо да побољшамо услове за инвеститоре, као и за постојеће фирме које раде у слободним зонама у смислу нових пореских и царинских олакшица. С обзиром да се приближавамо Европској унији, покушавамо да задржимо повластице које су основни правци у којима делују слободне зоне. Практично, то је побољшање услова. Околне земље, као што је рецимо Македонија, имају боље услове, тако да инвеститори, уместо у Србију, одлазе у Македонију.
У сарадњи са градом Слободна зона Ужице тренутно ради на завршетку плана детаљне регулације, чиме би се у простору од девет хектара дефинисале парцеле, што би будућим инвеститорима олакшало процедуру издавања дозвола.

Trnavcevic 4

– Очекујемо до краја ове године да он буде завршен. Користи града Ужица од слободне зоне огледају се, пре свега у великом броју запослених и фирми које плаћају порезе на територији града. Те фирме опстају и развијају се делом захваљујући слободној зони, а наравно да очекујемо и будуће инвеститоре. Први је стигао, то је италијанска фирма Фамот, која је почела у марту да дотерује прве машине. Ту већ петнаестак људи ради. Како ће се фирма даље развијати не зависи од нас, већ од њих.
Према Трнавчевићевим речима у свету постоји преко 13.000 слободних зона. Неке су специјализоване, а неке заузимају подручја читавих градова.
– Слободна зона Ужице је више специјализована за индустрију. Ту су фирме које већ раде. По мом мишљењу, перспектива су фирме које би биле повезане са Ваљаоницом бакра и Импол Севалом и радиле на доради њихових производа. Наравно, и машинска индустрија и индустрија која већ постоји ту, и која би се наслањала и била комплеметарна са постојећим фирмама.
Према речима нашег саговорника, Слободна зона Ужице се не меша у пословну политику корисника и да ли ће они подизати нове капацитете, али, каже, на овом простору се у принципу сваке године инвестира од 5 до 10 милиона евра у нове технологије.
– Град није учествовао у изградњи инфраструктуре, јер је ово практично приватно земљиште Ваљаонице бакара и Импол Севала. Реч је о земљишту које је спремно за долазак инвеститора и 90% инфраструктурно опремљено. Постоји струја, вода, прикључци за гас и сви остали услови за изградњу, евентуално хале.
Ужице, иначе, има каталог локација потенцијалних слободних зона и њима располаже Канцеларија за локални економнски развој- ЛЕР.
– И ми имамо каталог свих браунфилд и гринфилд локација и упућујемо на њих, али, наравно да смо првенствено заинтересовани да фирме дођу у Слободну зону Ужице. Уколико су то мање фирме које раде за домаће тржиште, упућујемо их на град и члана Градског већа задуженог за привреду или ЛЕР- објашњава Трнавчевић и додаје
да би фирме биле део Слободне зоне Ужице, морају и физички да буду део ње.
Од тринаест слободних зона у Србији, ужичка је четврта по резултатима и укупном обиму инвестиција. Тренутни број корисника услуга зоне је једанаест, са свим услужним предузећима. Број запослених је 1.950, а вредност остварене производње 199 милиона евра. Вредност оствареног извоза је 171 милион евра, а вредност инвестиција око 4 милиона евра.
– Неке друге слободне зоне, попут зоне у Смедереву, које имају и Дунав и луку и аутопут, имају бољу позицију него Ужице, али ми се не осврћемо на то и покушавамо да доведемо инвеститоре, независно од наше позиције. Слободна зона Ужице и слободна зона у Прибоју су практично једине две зоне које су ван коридора десет. Већина је везана за коридор од Суботице, преко Новог Сада до Пирота. По промету, прва је слободна зона у Крагујевцу, која је везана за Фиат, а после ње су Пирот и Суботица.
Како објашњава Трнавчевић, Слободном зоном Ужице управљају три члана Скупштине коју чине директори Ваљаонице бакра и Импол Севала и градоначелник Ужица. У слободној зони Ужице ради девет запослених, а приходи су 70% од услуга шпедиције и 30% од уговора о обављању делатности.
– То су неке врсте фиксне накнаде, коју сви корисници плаћају друштву за управљање слободном зоном. Ми смо практично друштво за управљање слободном зоном, као фирма, и остварујемо добит сваке године. Нисмо на буџету, и немамо никакве везе са буџетским финансирањем. Већински смо приватна фирма, јер су оснивачи две приватне компаније, а град је власник једне трећине. Ресорно нам је Министарство финансија, односно Управа за слободне зоне, која нас контролише у смислу законског пословања. Како се повећавао посао протеклих година, тако смо и ми повећавали број запослених.
Према речима нашег саговорника, једна од предности слободних зона је што у свакој од њих постоји царински реферат, тако да се све обавља у току једног дана. Циљ Слободне зоне Ужице је првенствено да привуче директне инвестиције из иностранства, а један од основних хендикепа града Ужица је што не располаже великом површином земљишта у свом власништву, за разлику од других градова у Србији.

Љ.К.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.