Изоштравање чула

ОТВОРЕН 22. ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ
Говор којим је проф. др Нада Поповић Перишић отворила 22. ЈПФ Ужице:
-Припали су ми част и задовољство да отворим један, по много чему посебан фестивал. Настао енергијом неколицине ентузијаста, баш у тренутку када се већ наслућивало да се идеја заједништва у којој смо живели распада, управо на тој идеји траје већ 22 године, окупљајући уметнике са простора некадашње Југославије и потврђујући да култура и уметност граде мостове разумевања и зближавања међу људима. Слоган без превода управо истиче ту идеју о заједничком културном простору, без обзира на трагичне догађаје кроз које смо прошли и на најбољи начин показује да култура може оно што не успева политици.
Морам да кажем да ја верујем у културу и да верујем култури. Јер како каже песник, време је мајсторско решето. Пречистиће оно ове ствари а неизвесна је судбина само онима којима култура није судбина. Јер култура је темељно понашање једног народа наспрам света.
Свака култура тражи подстицаје са стране, храни се и оплођује културама других народа и не трпи самодопадљиво затварање пред туђим врлинама и вредностима. Не трпи дисконтинуитет, вечно запињање из почетка, дуге припреме и домете без правог одскока. Она је целина наших емоција пред делима, израз наших осећања и пре свега, нашег имагинарног. Али то имагинарно мора бити усмерено вредностима. Позориште нам управо помаже да научимо велику тајну разликовања вредности, да прозремо суштину судбоносне људске драме, коју Алберт Ками види у непојмљивом броју суочавања и дијалога, изоштравању чула за моралне и етичке проблеме и супротстављању свим покушајима њиховог замућивања. Позориште има функцију да пробуди и мобилизује нашу критичку свест, односно, да развија нашу рефлексију о реалном свету.
Грчка Атина је у давна времена легитимност своје моћи изводила из својих компетенција које су биле огромне. Овај фестивал ту легитимност изводи из бриге о најбољим остварењима, добром коришћењу тема, поштовању аудиторија, стилу, капацитетима да се одговори на изазове времена, убеђењима и храбрости. Отуда други слоган Браним има посебног смисла јер на најбољи начин дефинише простор у којем би привилеговано место културе био укус, укус за најбоље. Хелдерлин је говорио „живети то је бранити једну форму“. Управо то издваја овај фестивал. Пречесто се данас не прави разлика између наше природне жеље да се изразимо и умешности егзибиције. Препуштамо се схватању да је све што саопштавамо ослобођено обавезе да нешто значи. Незнање је пожељно таман толико колико и знање. Духовност постаје мање промишљена, идеје ограниченије, ставови површнији, а осећања непристојнија. Модерно доба у којем живимо или оно што називамо модерношћу каже да нема дефинисаних улога, нема сценарија, али и да нема ограничења, граница, осим оних нашег незнања.
Позориште као искуство и као разоткривање реалности научило ме је љубави према језику и шта је моћ уметности. Отуда радни наслов овог фестивала „за оно мало душе“, јер без тог тренутка топлине не бисмо могли да живимо, представља потврду чињенице да писати значи преобразити нашу немогућност живљења у могућност да се каже.
И на крају нешто сасвим лично. Прве године постојања фестивала, далеке 1996., победила је представа „Буре барута“. Касније је снимљен и филм са истим називом. У времену у којем су настали и представа и филм, требало је много напора, много снаге и упорности, и храбрости да се они подрже и да им се да неопходна помоћ. То је нешто што ме чини, сада када се осврнем на то време, посебно задовољном. Јер је победила уметност. И још један готово сентименталан детаљ. Те прве године фестивала међу редитељима био је и Јагош Марковић, а данас баш његова представа отвара овај фестивал. То је само још један доказ да квалитет има трајање.
Желим вам пуно успеха, уживајте у представама и борите се и даље за ваш и наш фестивал.“
 

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.