Ја сам локалпатриота

- Сматрам себе локалпатриотом и то јесте моја основна идентитетска одредница - До сада се као град не можемо похвалити ни са једном значајном инвестицијом, нити из земље, нити из иностранства - Огромна помоћ долази од стране Владе Републике Србије и премијера лично, али и од стране Емира Кустурице -

NEMANJA NEŠIĆ

ИНТЕРВЈУ: НЕМАЊА НЕШИЋ, ЗАМЕНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА
Немања Нешић је на конститутивној седници Скупштине града, одржаној 22. јуна, изабран за заменика градоначелника Ужица. Рођен је у Ужицу 1978. године, где је завршио основну школу (у школама „Душан Јерковић“ и „Нада Матић“ ) а након тога и Ужичку гимназију друштвено језичког смера. Уписао је и у року завршио Факултет политичких наука, одсек за међународне односе, у Београду. Ожењен је супругом Бојаном, која је дипломирани инжињер агроекономије и ради у Пољоприврeдној стручној служби Ужице. Отац је троје деце, две ћерке и једног сина.

УН: Да ли себе сматрате локалпатриотом?
Са једне стране, волим да нагласим да сам рођен у Ужицу, мада је чињеница да су многи људи дошли са стране у Ужице и оставили дубок траг и грађани због тога треба да им буду захвални. С друге стране, та веза карактерише моју дубоку везаност за овај град. Сматрам себе локал патриотом и то јесте моја основна идентитетска одредница. То, па све остало. Од малих ногу сам васпитаван у том смеру. С обзиром да су ми и мајка и отац, и бабе и деде, сви били јако везани за Ужице ваљда ми је то некако у породичној традицији. С обзиром да сам јединац, није било ни очекивано да имам другачији став.

УН: Реците нам нешто више о Вашој пословној каријери?
– Иако нисам био баш сјајан ученик у Гимназији, био сам поприлично добар студент. Факултет сам завршио у јако квалитетној генерацији, где је између нас 30 била и садашања министарска без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. Након завршеног факултета, радио сам мало више од две године у просвети, као наставник-професор грађанског васпитања и социологије у Средњој техничкој школи „Радоје Љубичић“ и у Средњој туристичкој школи у Чајетини. После тога сам радио три по године у градској управи као координатор за локални економски развој. Од маја 2010. године сам радио на Регионалном друштвено-економском програму развоја (РСЕДП), финансираном од стране Европске уније, као саветник за Регионални развој, сарађујући и са Регионалном развојном агенцијом „Златибор“. Реализовали смо неколико важних пројеката по Србији, вредних око 12 милиона евра. Годину дана сам се бавио и програмом образовања, такође финансираним од ЕУ-а, који се односио на увођење педагошких асистената у школама на истоку и југу Србије. Од јуна 2012. године до именовања на место заменика градоначелника, био сам шеф Кацеларије за прекограничну сарадњу Србије и Босне и Херцеговине. То је једна међувладина институција, формирана од стране две државе, а финансирана од ЕУ, која је пружала техничку помоћ и координирала процес спровођења програма прекограничне сарадње Србије и Босне и Херцеговине. Ужице има ту срећу, што је седиште тог секретеријата, баш у њему. Од 22. јуна обављам функцију заменика градоначелника.

УН: Ви сте још од раније познати по Вашим политичким активностима.
– Себе сматрам политичким бићем – bios politicos. Неко ко себе сматра друштвено одговорним, ко жели да се на било који начин бави јавним позивом, не може да се искључи из друштвених дешавања, па ни из политике. Ја сам већ са 13 година 1991. године. био учесник 9. мартовских демонстрација у Београду, као и Видовданског сабора. Био сам активан учесник и грађанских демократских протеста 1996. и 1997. године. Тада смо се борили за признавање резултата локалних избора. После 5. октобра 2000. године, као студент, постајем члан студентског покрета „Отпор“. У Ужицу је покојни Марко Симић имао најзначајнију улогу у покрету. Ја сам се мало касније прикључио свему томе, али сам био активан учесник целог процеса демократских промена. У току 2003. године „Отпор“ престаје са постојањем. Према мом мишљењу, „Отпор“ је имао своју значајну историјску мисију и био важан чинилац у демократском преображају Србије и битан фактор у променама 2000 године.

УН: Реците нам нешто више о Вашим активностима у „Лиги за Ужице“.
– Ја сам био један од оснивача „Лиге за Ужице“, коју смо формирали 2003. године као удружење грађана. Поносан сам на то удружење, зато што је то била прва организација локал-патриотског карактера у нашем граду. Наредне године „Лига за Ужице“ добија политичку конотацију, активно се укључује у друштвени живот и појављује на локалним изборима. Освојила је шест мандата и наставила политичко деловање као опозиција. Током 2006. године је такође, по први у у историји демократског политичког живота нашег града, покренута кампању за опозив тадашњег председника општине Ужице. Прикупљен је законом предвиђен број потписа за референдум и 21. маја 2006. године на референдуму су грађани дали своје мишљење о владавини тадашњег председника општине Мирослава Мартића. Након месец или два, имали смо ванредне изборе за градоначелника Ужица, када је актуелни градоначелник Тихомир Петковић по први пут дошао на чело Ужица. Ми смо, као „Лига за Ужице“, за кандидата имали Драгољуба Костића и имали смо одличан резултат. Били смо тада трећепласирани. На наредним локалним изборима добили смо једно одборничко место, у коалицији са ДСС-ом и Новом Србијом. Од тада полако нестаје са политичке сцене Ужица, не остављајући неки дубљи траг. Мени је жао што нисмо, као у неким другим местима у Србији, као организација локалпатриотског профила, оставили дубљи печат и допринели већем развоју локалне самоуправе.

УН: Од када сте члан СНС-а?
– Од ове године сам члан Српске напредне странке.

УН: Ваше име се везује за навијаче „Слободе“.
– Већ сам нагласио да је локалпатриотска одредница део мог карактера, па сматрам да је логично да сваки прави локалпатриота буде и навијач Слободе. Поред неких других важних елемената које чине индетитет овог града, „Слобода“ чини један од њих. Често сам имао обичај да кажем да је „Слобода“, после моје породице, мени била најважнија ствар у животу Наравно да сам и данас навијач „Слободе“. Моје деде су били навијачи „Слободе“. Мој отац и данас навија за њу, тако да имамо породичну традицију навијања за „Слободу“. Не видим то као било шта спорно. Шта више, поносан сам на то и васпитаваћу своју децу да буду навијачи свог локалног клуба. Волео бих да са децом једног дана идем на пун градски стадион и да сви навијамо за „Слободу“.

nemanja nešić

УН: Да ли сте били са групом навијача „Фридом фајтерси“?
– Иако никада нисам био активан припадник навијачке групе „Фридом фајтерс“, јер, ипак, моја трибина је западна трибина градског стадиона, подржавао сам их и помагао у многим стварима. На заборавимо да је та група урадила многе дивне ствари у овом граду. Оно што ми се није свиђало била је ствар индивидуалног понашања и индивидуалне одговорности тих појединаца.

УН. Шта сте одредили себи као задатак на месту заменика градоначелника?
– Седам дана сам на овој функцији и морам признати да сам мало у шоку по питању обима посла, али и очекивања која су постављања пред све нас. Свакако од нас грађани очекују решења и дела, а не да се жалимо како пуно радимо. На крају, ми смо сами бирали да будемо на функцијама на којима се налазимо, а ако нам се не свиђа или не мислимо да не можемо, треба да идемо. Доћи ће неко други који мисли другачије.
Оно што могу да кажем за садашњу градску власт и за мене лично, то је да је експозе градоначелника Ужица, на неки начин, један стратешки правац деловања, који ми планирамо да радимо у наредне четири године, са жељом и надом да ћемо у томе и успети. Посматрајући по приоритетима, ми смо у обавези на првом месту да обезбедимо здраво Ужице. Да обезбедимо средину у којој ће сви бити сигурни да живот у Ужицу нема никаквих здравствених импликација. То на првом месту значи да пијемо здраву воду и удишемо здрав ваздух и да живимо колико-толико у здравом окружењу. Радње за добијање здраве и питке воде одвијају се поприлично у добром правцу, захваљујући првенствено Влади Републике Србије, јер, искрено, ми никада не бисмо били у могућности сами да уђемо у реконструкцију фабрике воде на Церовића брду, а да не причам о некој озбиљној санацији акумулације Врутци, која нас тек очекује у наредном периоду. Активности које се односе на ваздух у Ужицу, такође су од великог значаја, али ту проблеми имају другачију структуру и узрок настајања и определили смо се да тај проблем решавамо кроз више различитих интервенција. Једна од ствари која ће се радити, јесте даља конверзије котларница са мазута на еколошки прихватљивије енергенте. Намера овог градског руководства је да ће се без обзира на цене енергената, без обзира на финансијске показатеље, грејање у наредној грејној сезони бити управо на ову врсту горива. Неће се дешавати, као што је до сада био случај, да можемо да се грејемо на гас, а грејемо се на мазут. Стручњаци кажу да су индивидуална домаћинства такође један од великих загађивача, посебно уколико се греју на сирова дрва. Ми немамо механизме да натерамо некога да се греје на сува дрва, а не на сирова. Ипак, имамо намере да и у том пољу понудимо решења, који ће водити ка томе да наши грађани имају и економски и еколошки мотив да се греју на сува дрва. Такође, ове године смо имали програм енергетске ефикасности у вези замене столарије и постављања изолације на кућама. На томе ће се наставити и у наредним годинама. То су у принципу неке интервенције које очекујемо да доведу до смањења појаве штетних материја у ваздуху у најкритичнијим месецима.

УН: Да ли имате планове везане за привреду, с обзиром да још није изабран члан Градског већа надлежан за привреду? Шта значи пројекат 100 фирми у 100 дана?
– Наравно да морамо радити на привреди и привредном амбијенту и надам се да ћемо у том правцу и остварити конкретне резултате. Тренутно радимо пројекат 100 фирми у 100 дана. Желимо да обиђемо сто највећих фирми у наших првих сто дана власти, да се упознамо са њиховим пословањем, али и са њиховим највећим проблемима, било да су то проблеми са комуналним јавним предузећима, проблеми везани за градску управу, или да су везани за републички ниво власти. Већ смо почели обилизак и планирамо да после сто дана изађемо пред јавност, али и пред привреднике, са озбиљном анализом, да чују каква су општа размишљања и општи закључци. То је само почетна иницијатива.
– Већ сада разматрамо озбиљне могућности да имамо програм подршке привредним субјектима из града, у контексту отворања нових радних места. Ради се на дефинисању могућности, модалитета, критеријума, испитујемо примере добре праксе у Србији и правимо механизме за тако нешто. Томе ћемо се посветити током наредне године, јер је за ову годину поприлично касно. Невезано од ове иницијативе, ми имамо програме самозапошљавања, које реализујемо са Националном службом за запошљавање и тај Програм ће свакако наставити да се реализује у наредном периоду. Овај програм се може односити и на привреднике који већ имају запослене, а немају никакву директну подршку из јавних средстава. Али, треба целу проблематику концептирати и у складу са тим предложити решења.
– Што се тиче члана градског већа задуженог за привреду, градоначелник и ми, као градско руководство, размишљамо да у тим укључимо угледног привредника из града било волонтерески или на полуплаћену функцију. Свесни смо да се таква особа не може стопроцентно томе посветити, али нама је врло важно да у тиму чујемо страну привреде и да утиче да посматрамо ствари и на други начин.
– Оно што је сигурно, а то је да ћемо уложити озбиљне напоре за привлачење инвеститора у Ужице. До сада се као град не можемо похвалити ни са једном значајном инвестицијом, нити из земље, нити из иностранства. Са једне стране, имамо објективне узрочнике, а које проналазимо у томе да се не налазимо на кључним коридорима, немамо десетине слободних хектара које могу да се понуде, као што то ради Инђија, Пазова, и остали који су позиционирани у равници и поред кључних коридора. С друге стране, постоје неки субјективни разлози које не бих превише овде превише. У сваком случају, у том пољу очекујем промену. Истина је да постоје озбиљна интересовања за које очекујем позитиван исход, а везана су за инвестирања на аеродром Поникве. Градоначелник је то у пар наврата помињао, али није говорио конкретније о чему се ради. Мени се свиђају ствари како се одвијају у том пољу, јер чујем да тај потенцијални инвеститор обилази могуће добављаче у региону и заокружује комплетан бизнис план. То је озбиљан посао и надам се да ћемо ускоро имати ту неке конректне информације, не само за ту иницијативу, већ и за друге ствари које се тичу аеродрома Поникве. Ја сам већ десет година заговорник и борац да Поникве могу постати прави аеродром. Водио сам се само простом логиком, а то је да Црна Гора и Македонија имају по два аеродрома, Босна и Херцеговина пет, Хрватска 13, а ми у Србији један и по аеродром. Надам да ће аеродром Поникве у наредном периоду имати адекватне пословне резултате, који ће оправдати све оно што је до сада било уложено у њега. Још једном напомињем да огромна помоћ долази од стране Владе Републике Србије и премијера лично, али и од стране Емира Кустурице. О важности ауто пута више је излишно причати и сви знамо колики је његов значај. Ми треба да се боримо да ауто пут што пре дође до Пожеге, а онда ћемо лако решавати проблеме прикључка на аутопут.

УН: Колико ћете моћиа своје искуство у раду са европским организацијама да пренесете, сада када сте на функцији заменика градоначелника?
– Имам шест година рада за Европску унију иза себе и сасвим је природно да се од мене очекује активније учешће и бољи резултати у пољу привлачења и апсорпције међународних фондова. Овде су 16 година активно присутни међународни фондови и многи кључни развојни пројекти су финансирани управо из средстава пореских обавезника европских земаља. Околности какве су данас у Србији и у Ужицу нас терају да и даље очекујемо конкретне резултате у том пољу и мој задатак ће бити да целокупну управу и целокупан систем усмеримо у правцу да што више развојних пројеката уђе у овај град.

УН: Како оцењујете досадашњу комуникацију локалне самоуправе и јавности и да ли ће бити побљшања у том смеру?
– Намеравам да се озбиљно позабавим са тим и признајем да сам изузетно незадовољан начином и структуром информација које су комунициране из локалне самоуправе у претходном периоду. Даље, мислим да грађани Ужица не добијају на прави начин информације из локалне самоуправе, а канали комуникације који су нама на располагању нису ограничени, не подразумевају велика средства за употребу и нису довољно искоришћена. Оно што могу да обећам, а то је да ћемо у наредном периоду имати потпуно другачији приступ у комуникацији са грађанима путем друштвених мрежа и путем веб сајта. Мораћемо потпуно редизајнирати сајт и то ће дефинитивно једно време потрајати. По питању друштвених мрежа, која коштају само добру вољу и добру организацију, врло брзо ћемо имати видљиве промене и таквом комуникацијом желимо покажемо озбиљност оног што ми радимо, јер водити један град од 80.000 становника, а не комуницирати на први начин је тековина прошлих времена.

УН: Да ли је у плану и реформа јавног сектора у Ужицу?
– Планирамо да се озбиљно позабавимо реформом јавног сектора. Верујте ми да је ту било много више деклеративних изјава и на републичком и на локалном нивоу, него суштинских промена. Али исто тако није тачно, оно што многи мисле, да није било истинске воље за променом. То је далеко комплекснији и озбиљнији проблем, него што многи мисле. То је проблем који захтева време, али захтева једну следљивост, доследност и храброст на начин да сви субјекти буду укључени у то и буду сви свесни онога што се ради. Врло близу смо ситуације да нас садашњи систем сам поједе, да ми постанемо сопствене жртве. Није Александар Вучић ставио мораторијум на запошљавање у јавном сектору без разлога. Да није то урадио 2014. године, да нисмо имали тако отежан и усложен концепт запошљавања, имали бисмо грчки сценарио. Постојала је претња да да више од 50 посто иде за плате из републичког и ли локалног буџета, а да средства за инвестиције практично не постоје. Сада, код нас постоји спремност и жеља да уђемо у тај јако тежак и осетљив посао.

УН: Када ће доћи до тога?
– Дефинитивно не могу да дам одговор, јер немамо свеобухватан план у тој области. Имамо нека ад хок размишљања и ставове по том питању. Ове године нас очекује реформа везана за Дирекцију за изградњу, која се мора угасити до 1. децембра ове године. То нам је можда добра прилика да неке ствари покушамо да поставимо на право место. Морамо бити опрезни у том пољу. Овде сам тек седам дана, још увек нисам прикупио све информације у том пољу, али обећавам да ћу учинити све што је до мене, а то је да грађани имају што ефикаснију управу и систем јавних предузећа и установа, да их он што мање кошта. Са друге стране, не смемо ни дозволити да дође до неких већих социјалних турбуленција.

УН: Да ли ће доћи до приватизације јавних комуналних предузећа?
Једног дана нека предузећа или неки њихови делови морају бити приватизовани. Када? Не знам тачно, али у наредном периоду морамо изаћи са неким понудама. – Нама стварно треба да буде идеал да људи желе да раде у приватном сектору, а не у јавном. Са друге стране, не можете направити ни такав систем да нико не жели да ради у јавном сектору, јер би се онда систем срушио као кула од карата. Треба наћи меру и у једном и у другом. Ево, поново питам зашто за члана Градског већа не можемо да доведемо најуспешије привреднике. Зато што би њима плата члана градског већа била далеко мања, него што би добили, радећи свој посао.

УН: Без обзира на забрану запошљавања и даље је било партијског запошљавања. Да ли ће се то наставити?
– Градоначелник је неколико пута изјављивао да није проблем запошљавање партијског кадра. Наглашавам да су политичке партије основни и незаоблизани чинилац сваког демократског друштва. Нема демократије без политичких партија. Проблем је у томе које људе запошљавамо, да ли им је партијска припадност основни и једини аргумент и квалитет, или је то само један од елемената њиховог идентитета. Оног момента када се код нас буде учлањивало и улазило у политичке партије због вредности које политичке партије заговарају, због идеје и политичког програма, чини ми се да ћемо личити на здравије друштво.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.