Кандидатура као авантура

СВИ ПРЕДСЕДНИЧКИ КАНДИДАТИ пише Мила Филиповић, Чикаго
Мислила сам да о политици у Србији више нећу писати, јер сам деведесетих својевољно напустила земљу, од тада не гласам на изборима у Србији и трудим се да се држим подаље од тематике која нам историјски загорчава живот. Ипак, кандидатура Американке српског порекла, Данијеле Сремац (рођена је у Београду, живи у Washington DC) поново ме натерала да наоштрим перо и кажем коју.
Не спадам у оне који мисле да дубина женског деколтеа обавезно мора да буде обрнуто пропорционална коефицијенту интелигнције, али дубоко верујем да човек који греши у правопису није достојан функције председника. Ни у једној земљи. Ето, таква сам, ситничава, Боже ме те сачувај. Зато ми је било веома тешко да слушам и гледам видео клипове која је кандидаткиња поставила на YouTube, опрезно прекрштених ногу и са серијалом чудесних фризура које су пратиле њену личну политичку историју. А онда ми је у e-mail box стигла порука кандидаткиње, са отвореним писмом дијаспори у којој нас о кандидатури детаљније обавештава, тражи потписе и финансијску подршку, под слоганом “Да будемо један народ, са једним циљем, да смо успешни”! И да за њу скупимо $43,000 за основне трошкове кампање. Алал вера!
Данијела Сремац у својој биографији наводи да је писац, експерт за Балкан, уметник, продуцент, мултимедијски консултант, предузетник и председник Српског института у Вашингтону. Одмах да вам кажем, пошто све то тако фантастично звучи, у Америци су српски институти, савези и конгреси углавном виртуелне организације, најчешће без адресе, обично са само једним чланом, оним ко је оснивач и тако гради своју стамену биографију, па верујем да је тако и у овом случају. Дијаспора скоро да не постоји. А мене је лично искуство научило да од оних који иза имена имају више од две титуле, бежим главом без обзира.
Кандидаткиња у своју биографију уписује две објављене књиге “Рат речи” и “Срце Србије”, а видим да су њеним златним рукама настајале и слике и компакт дискови. Деведесетих је година бранила српски народ на америчким медијима, била глас против медијских ратова и бомбардовања, говорила на CNN-у и другим великим телевизијама и за то јој скидам капу. Требало је и храбрости и способности, тада много више него данас. Лично је не познајем, али је изузетно поштујем као мајку, образовану и амбициозну жену. Али, не мислим да је то довољно за председничког кандидата, било које земље, не само јадне нам Србијице. Иако у нашим законима стоји да кандидат може бити свако ко је рођен у Србији, пунолетан и пословно способан, ја сам увек мислила да је за тако важну државничку позицију потребно још нешто, оно нешто што кандидата посебно одваја, нешто што се не прописује никаквим законом, већ у човеку ниче, расте и сазрева. Наивно, зар не?


Стварно, ако се вратимо у деведесете и подсетимо Шећероског (не, нисам га запамтила само због звучног презимена) и његових четки и метли, Карићеве зелене салате, па онда допутујемо у 21. век уз Шешеља, Николића, Дачића, Вучића, Јовановића, Јеремића, онда мислим, зашто се том низу не би могло додати и презиме Сремац? Јер сви ће нам они нудити изградњу мостова тамо где нема река, нико од њих када буде изабран неће ни упола бринути о свом послу као што су бринули о кандидатури; вероваћемо у њихову вештину кречења облака; када их питамо стварно колико је сати одговориће нам –преко неколико и више; и неће нам, на питање, да ли ћете се кандидовати, реци ни Нећу, ни Њет, ни Not Yet! Данијела се тако, дакле, изврсно уклапа у миље и виђена је за председницу. Као што рече публициста Енрест Бен, “Политика је уметност тражења проблема, проналажења истих тамо где их нема и давање погрешне дијагнозе и терапије.” Сви набројани су за ту дефиницију политике одлично квалификовани! А Србијица и даље идеално експериментално поље!
Зар лудило те врсте нисмо већ гледали на америчкој политичкој сцени? Има ли су и жену кандидата и милијардера који је, додуше, сам платио своју изборну кампању. Америка очито није била спремна за онакву жену председницу. Да ли Србија јесте, не могу знати, али бих волела да нека будућа кандидаткиња ипак говори одлично матерњи језик, има пуно радног искуства и нешто мањи деколте. За сваки случај!

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.