Дечји вртић позива родитеље да их не туже
Подсећамо, Ужице није једино, с обзиром да у овој ујдурми са буџетом, учествује велики број градова и општина у Србији.
– Позивам их да се наредних дана јаве у предшколску установу, ради потписивања споразума о вансудском поравнању. Овим споразумом се предшколска установа и град Ужице обавезују да ће већи износ који су родитељи платили у наведеном периоду, бити надокнађен у две рате. Прва рата ће им бити исплаћена најкасније до 20. октобра, а друга до 20. марта идуће године. Молим родитеље за разумевање ове одлуке, јер град Ужице нема новца да одмах исплати цео износ. Процена је да је тај износ око 65 милиона динара. Нисмо раније реаговали, јер смо чекали накнадно тумачење суда, у ком року новац треба да се врати. То мишљење још увек није стигло, тражио га је и град Београд, али ми смо одлучили да раније реагујемо и гарантујемо родитељима повраћај њиховог новца – рекао је градоначеник.
– Захваљујем се свим родитељима који нису покренули судски поступак и тужбу против предшколске установе, чиме су допринели здрављу градских финансија и омогућили граду Ужицу да за онај део, а не ради се о малом делу новца који би се односио на судске трошкове, усмеримо новац у нешто што је корисније за све нас Ужичане, па и за родитеље. Пре свега за развој деце предшколског узраста. Апелујем, као челни човек града, на родитеље, наше суграђане, да не иду у тужбе и судске спорове, јер тиме ништа неће добити. Уверен сам да ће родитељи који потпишу вансудско поравнање, пре доћи до свог новца, јер је познато да судски спорови трају дуго, па и неколико година.
Градоначелник, што је веома чудно у правној држави, никако није желео да се ова ствар реши на суду, већ је рекао следеће
– Распитали смо се и каква је пракса у другим градовима, и осим Крагујевца, који је одмах реаговао и исплатио новац, други градови раде исто као и ми. Такође, град Ужице ће платити досадашње судске трошкове родитељима који су већ покренули тужбу, а на које апелујемо да их повуку. И ти родитељи ће имати прилику да најкасније до 20. марта идуће године добију свој новац.
Пројекција града је да има од 1.700 до 2.000 оштећених, од чега је око 370 родитеља до сада покренуло тужбу. Свега неколико од овог броја, сазнајемо, стигло је у Јавно правобранилаштво. По једном детету, надокнада за родитеље би требало да износи око 30.000 динара.
– У року од три године, истиче важност потраживања, тако да онима који нису тужили, требало би вратити новац од краја августа 2013. године до 1. јуна 2015. године. Да не бисмо додатно иритирали људе, одлучили смо да то буде од 1. јула 2015. године- галантно је додао Петковић, ваљда да сви вуци буду сити и овце на броју, што не бива, осим у случају када су грађани козе.
– Већина дечјих вртића, па и ми у Ужицу, су сматрали да је износ од 5.000 динара коректна цифра за боравак деце у вртићима. Наравно, град кроз буџет издваја много већу суму новца. Вртић је имао велике инвестиције, има их још увек, и сматрали смо, јер нико није покретао ту тему, или бар ми нисмо знали да тиме треба да се бавимо, да са овом ценом ни једна страна није на губитку. Када је покренута прича из Београда, и када су дошли адвокати из Чачка да разговарају са родитељима, ова тема се покренула у целој Србији, и тада смо и ми могли да реагујемо. До тада нисмо могли (!?).
– Оно што смо могли раније да урадимо, то је та одлука из 2013. године. Да је усклађен однос између економске цене и цене коју плаћају родитељи од 20%, родитељима се не би враћало ништа. То је могло формално да се уради, али није. Када сам сазнао о чему се ради, реаговао сам одмах. И није ово прва ствар коју сам затекао, за коју плаћам цену, а да у томе нисам учествовао (!).
Градоначелник је поентирао политичком изјавом да је „тешко улазити у нечију одговорност“, задовољан што председник његове странке не прати локалне медије.
– Чињеница је да је тако рађено у целој Србији, па нико не покреће одговорност у овом моменту, управо због сложености целе приче.
Ми смо у предшколској установи годинама уназад ишли на варијанту да се групе увећавају, а цена се негде морала платити. Размишљало се да кроз ту, нешто већу цену, увећамо број деце у вртићима. Да смо се строго придржавали ограничења, ми никада не би могли да примимо оволики број деце у вртићима. Ја немам разлог да било кога штитим, али није једноставно утврдити одговорност. Сви знају да је у Београду једно време наплаћивана и много већа цена од 5.000 динара. Било је свуда лутања и још увек немамо јасан став суда за који период новац треба вратити, али, због оправданог незадоваољства родитеља, ми смо реаговали док још нема тог мишљења – закључио је градоначелник.
Директорка Дечјег вртића Ужице, Лела Ковачевић је, осим што је поновила да је законом тачно регулисан однос плаћања боравка у вртићу родитељ – држава 20 према 80%, безмало оптужила град Ужице за, не само непоштовање овог закона, већ и правилника од пре две године.
– Правилник о утврђивању економске цене је донет 1. септембра 2014. године. На то се Београд и вади, јер нису могли да одреде колико једно дете кошта. Ми смо дошли до цифре од 25.000 динара 2013. године, али с обзиром да град није имао новца да плати 80% ове цене, ми смо морали да обезбедимо деци, и добру храну, и чисту постељину, и да платимо васпитаче, грејање, и низ других ствари. Ми смо одлуком морали да обезбедимо тај новац. Општина је могла у тој својој одлуци да каже, ми ћемо пребацивати новац два пута, али они су приказивали новац са којим они могу да прате цену која није стварна економска цена.
– Ми имамо деце у вртићима преко норматива, и све је то неко морао да плати. Из жеље да деца у Ужицу не буду неравноправна у односу
на децу из других градова, ми смо у периоду до 2013. године, желели да деци обезбедимо квалитетан боравак, али све је то коштало- правдала се директорка.
Она је рекла да је наплата њихових услуга тренутно добра, а да су ранијих година отписивали и по три милиона динара, што је готово половина месечног прилива средстава од родитељских уплата.
– Ни један од родитеља који се жалио, није рекао да му је висока цена од 5.000 динара. Нама је ова сума новца потребна да би функционисали, да би деца имала пристојан живот у вртићу. Одговорност је државе, зато што није имала новца да пропрати дечије потребе, и, наравно да би сви родитељи, који би тужили предшколске установе, добили на суду – рекла је Ковачевић, а потписник ових редова би додао да је ово директно упозорење држави да што хитније приватизује вртиће у Србији. Јер, шта ће држави установе које није у стању да плаћа?
Коначно, предлог цене боравка деце у вртићима иде прво на савет родитеља, који даје или не даје сагласност, док за социјално угрожене категорије Дечији вртић има умањену цену боравка. Савет родитеља, поводом цене од 5.000 динара никада није реаговао.
Будући да град Ужице није имао слуха (читај пара), да на време испрати потребе деце у вртићима, сада ће то под претњом тужби да плате сви грађани, цирка 65 милиона буџетских динара. Да ли је у овај износ обрачуната и камата, нико не рече, а није ни важно, све док плаћамо из државних јасли. Немој само да је неко ове године тражио асфалт, јавну расвету или, не дај боже, градску воду.
Љ.К.
