Китникес

ЗА ДОМАЋИЦЕ
И кад не знају ко је Simone de Beauvoir, данашње жене увелико живе по њеном узору. Чувене су њене речи да “ни најосећајнији мушкарац неће никада разумети практичну, женску ситуацију.“ Хајде, драге моје, нека се јави свака она која је припремила све што је потребно за мешење медењака у облику јелкице, ирваса или поклончића, а које ће увијене у целофан качити на јелку? Да, говорим о ручно мешенима. Превише обавеза, кажете! Немојте се жалити, саме смо се бориле за женску еманципацију! А сећате ли се оних украса који се праве од пластичних чаша за јогурт, па оних који су се ширили лепезасто средином собе? Кад су украси постали багателно јефтини, од када се више не праве ручно и од када се више не чувају у картонским кутијама и дуго чисте када се разбију, и јелка је почела да губи своје чари. Ипак, за све оне који се припремају да код куће дочекају Нову, потребно је утолити глад, нахранити душу и разгалити очи. Ако и останете у кревету, миле моје, кажу да је тамо добро све оно што је потребно и у животу, бити маштовит, несташан, искрен и пре свега обазрив. Ако све то будете, можда и дођете до њега. Друга је ствар да ли се секс у пренатрпаном животу дешава спонтано. Шта вам ја то желим, драге моје? Ништа што саме себи не желите.
Није ми још време за писање Новогодишње колумне, за честитке, жеље и поздраве, за сумирање утисака, за причање бајки. Иако сам мислила да сам бајке прерасла, испијање отрова у 21. веку ме подсетило на то да виле, вештице и демони никада не спавају. Но, ја сам хтела о једној, наизглед неважној вести која ме је погодила. У нашем комшилуку, догодило се да је градска библиотека спојена са установама које су задужене за укупно 29 делатности из области туризма и спорта. На списку делатности су послови од библиотекарства преко лизинга спортске опреме до трговине на мало. Боже, Биљана, шта је за тебе ту страшно? Па то је закон тржишта, постоје прерасподеле свуда… Спаја ли се ту неспојиво? Може ли библиотека да организује фудбалски турнир? Ја не волим да сви све могу. Онај ко може све, најчешће не може ништа. Још су се Римљани трудили да имају своје библиотеке и борилi се за њих, једино су деца богатих имала привилегију образовања, приватних учитеља и посете библиотеци. Ето, ја признајем да бирам класичне вредности на рачун тренутних, а то је књига. Нисам у стању да ишта урадим у њену заштиту, сем да изговорим реч. Каткад је и она довољна, кад је довољно убојита.
Дугујем вам на крају рецепт за оне медењаке, да не буде да само обећавам и причам: жути шећер, цимет, штапић од ваниле, не заборавите, а за остало ћете се снаћи. Пробајте и са китникесом, само додајте и каранфилић и орасе и бадеме, по жељи. Шта да радим, рекла сам да волим класичне вредности, а волим и вас, Ваша Биљана!

Пише: проф. др Биља Грујичић (Ужичка недеља 974)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.