Клостридија – болест прљавих руку

- У лечењу постоји још једна ефикасна метода која се примењује у иностранству, а још није нашла примену код нас, а зове се фекална трансплатација -

dr katarina djordjević užice

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: ИНФЕКТОЛОГ ДР КАТАРИНА ЂОРЂЕВИЋ
Прошло је две године од када је у ужичкој болници на одељењу ортопедије проглашена епидемија опасне бактерије клостридије дифицилус. Тада је у болници за време првомајских празника умрло више пацијената са сличним симптомима, а код два је, након урађених анализа, потврђена ова опасна бактерија. Након што се у јавности коначно проговорило о томе, цело одељење ортопедије је прекречено, промењен је добар део инвентара од штекера до душека, а и тадашња министарка здравља Славица Ђукић Дејановић је лично дошла и посетила болницу. Две године касније, бактерија је још увек присутна, само што је под контролом и нема тешко оболелих пацијената.
Према речима др Катарине Ђорђевић са Инфективног одељења, у протекле две седмице на том одељењу било је седам пацијената код којих је потврђена клостридија, од којих су четири из Ужица, а три пацијента су дошла из других болница из региона, и то из Сјенице, Нове Вароши и Пожеге. У понедељак, 9. маја, на овом одељењу остала су још три пацијента, а остали су пуштени кући. Остала три пацијента су у општем добром стању.
Ово је била прилика да се поново подсетимо шта је клостридија дифициле, колико је опаснa, какве симптоме изазива и како се лечи.
– Клостридијум дифициле је грам позитивна анаеробна бактерија (расте без кисеоника), која ствара споре и нормални је део микрофлоре дебелог црева деце и чак 30 посто одраслих. Ова бактерија изазива обољење псеудомембранозни колитис, које се карактерише запаљењем слузнице дебелог црева и појавом веома слузавих столица и стварањем дебелих псеудомембрана на површини захваћеног дебелог црева. Бактерија је директно повезена са применом антибиотскe терапијe, због чега се јављају проливи – објаснила је др Ђорђевић.
Према њеним речима, од антибитика који су одговорни за појаву ове болести најчешће су одговорни клиндамицин, затим неки пенцилински препарати, онда цефалоспорински препарати, попут лонгацефа, милацефа и слично.
– Једино до сада нису забележени случајеви код примене препарата као што су сулфонамидски препарати, попут бактрима или, на пример, парентерално дати аминогликозидни антибиотици, а то су на пример герамицин, амикацин, и један од антибиотика који не прави проливасте инфекције, односно не изазива клостридијалне инфекције, а то је ванкомицин, који се користи за лечење клостридајалне инфекције – рекла је др Ђорђевић.
Као најбитније је истакла да, за разлику од других анаеробних бактерија, клостридија дифициле патоген се може преностити директно са особе на особу, при чему је ризик оваквих преноса највише изражен у болничким условима.
– Светски подаци говоре да чак 37 посто оболелих чине пацијенти који антибиотике узимају амбулантно, а фактори ризика за појаву клостридијалне инфекције, поред тога што узимају антибиотске терапије, јесу и године старости, углавном старији од 65 година са хроничним болестима, малигним болестима или неке болести типа дијабетеса итд, и особе са ослабљеним имунитетом, а то су обично они пацијенти који узимају наркотикостереоидну терпију из неког разлога. Иначе, бактерија се преноси фекооралним путем, што значи болест прљавих руку – рекла је наша саговорница.
Што се тиче клиничке слике она се може јавити, рекла је др Ђорђевић, на пример након 4 до 10 дана, а некад након једне профилактичке дозе.
– Дешавали су се такви случајеви да се припремају пацијенти за операцију кука и слично, и да након добијене једне дозе антибиотске терапије, пацијент добија проливасти столицу и након урађеног теста детектује се клостридујум дифициле, односно његов егзотоксин. Значи, први симптоми су учестала слузава проливаста столица, некада буде сукрвице, са боловима у трбуху и повишеном температуром. Има различитих клиничких облика који се јављају. Имају блажи клинички облици, који могу, на пример, самом обуставом антибиотске терапије да нестане слузава проливаста столица, затим имају они клиначки облици, који имају брз ток, који води у лош исход, и то је токсични мегаколон, који може да се заврши перфорацијом дебелог црева, тако да се садржај из црева може излити у трбушну дупљу и довести до запаљења трбушне марамице. То доведи пацијента у једно шокно стање, а може доћи и до смрти. Леталитет у оваквим случајевима је чак и до 30 посто. Када дође до токсичног мегаколона или када дође до перфорације дебелог црева, онда се ради такозвана колектомија, извади се цело или пола дебелог црева, али то је процена хирурга и гледа се да се спаси живот пацијента – додала је др Ђорђевић.

katarina đorđević, infektolog

У ужичкој болници постоји тим за лечење компликација клостридајалне инфекције, који се састоји од једног хирурга, гастроентереолога и инфектолога. То значи да се прате теже оболели пацијенти на интезивној нези и прате се да ли је потребна хируршка интервенција или не.
Дијагноза се поставља детекцијом егзтоксина у столици које бактерија лучи.
– Користе се тестови и онда се утврди да ли је пацијент позитиван или негативан. Лечење почиње прекидањем антибиотске терапије, надокнадом течности и давањем електролита, јер су пацијенти дехидрирани, а изолација пацијената је обавезна. Онда следи и примена одговорајаћих лекова. Зависно од клиничког облика спроводи се терапија. За ове неке лакше клиничке облике од лекова се користи орважил, за средње тешке облике и тешке облике користи се лек ванкомицин у ампулираном облику, али користи се орално, односно пије се. Терапија траје од 7 до 14 дана. Постоји терапија да се дају ванкомицинске клизме, односно да се директно аплицира у дебело црево. Постоје и резистентни облици на ванкомицин, односно отпорни на овај лек, и тада се даје лек таргоцид, којег има код нас, или се даје фидаксомицин, лек који се не може набавити код нас, већ из иностранства – објаснила је др Ђорђевић.
Иначе, како она каже, болест се поново јавља у 20 посто случајева и такви се случајеви лече 21 дан.
– Постоји још једна ефикасна метода која се примењује у иностранству, а још није нашла примену код нас, а зове се фекална трансплатација. Узима се фецес, односно столица, чланова уже фамилије или околине. То се онда хомогенизује и убризгава у дебело црево оболелог пацијента. Та метода се показала као врло ефикасна – каже докторка са Инфективног одељења ужичке болнице.
Нагласила је да је превенција најназначајнија мера, а то је хигијена руку, односно обавезно прање руку после тоалета. У болничким условима је обавезна изолација пацијента и медицинске сестре када раде са непокретним пацијентима, на пример приликом промене пелена, обавезна је једна употреба рукавица само за једног пацијента, које се после одлажу, дезинфикују се руке и узимају нове рукавице за другог пацијента. За површине су врло ефикасни дезифицијенси који садрже хлор.
– Општа препорука је да се поред антибиотика који се дају, примењују и пробиотски препарати, који имају добре бактерије и који спречавају појаву пролива – закључила је др Катарина Ђорђевић и додала да је заступљеност клостридије иста и у свим болницима Србије и у свим светским болницама.

З. Г.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.