Ко пре парама, паре њему

- „ФК „Слободу“ тужили и бивши и садашњи председник Управног одбора за укупно 160.000 евра – Град Ужице намирује део новца за Ристановића -

ФК СЛОБОДА: БРАНКО БЕШЕВИЋ, ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА, И ПЕТАР БЛАГОЈЕВИЋ, ГРАДСКИ ВЕЋНИК
После велике тензије у ФК „Слободи“, када је Саша Туровић хтео да преузме кормило у овом клубу, ситуација се мало смирила. Међутим, дуг од око 560.000 евра је остао и даље, уследиле су тужбе за милионске цифре, а у све то је умешан и Град Ужице. Наиме, бивши председник Управног одбора Јосип Ристановић и садашњи председник Бранко Бешевић, тужили су „Слободу“ за своја дуговања клуба према њима, с тим што Ристановић потражује 130.000 евра, а Бешевић 30.000 евра.
О ранијој, садашњој и будућој ситуацији у клубу разговарали смо са Бранком Бешевићем.
– То са Сашом Туровићем је била била празна прича. Он је стално измишљао неке нове захтеве и ми смо на све то пристали, а онда је дошло изузетно увредљиво писмо да су сви чланови Управног одбора били против. Ја сам и поред тога, био да му се то да, јер цео град и руководство Града, били су за ту опцију да има неко да финансира клуб. Међутим, није дошло до тога, јер се схватило да је то била празна прича. Пре тога, дуг који смо наследили успели смо да смањимо, две године смо задржали „Слободу“ у такмичењу у Првој лиги, тако да рачунам да је то неки помак – рекао је Бешевић.
Осврнувши се на поменут дуг, који је био према његовим речима, око 800.000 евра, смањили су на око 560.000 евра. А како је настао тај дуг, Бешевић каже:
– Нажалост, „Слобода“ је својевремено пренела стадион на Град, да би се добиле неке паре из буџета и републике да се изградиo стадион. Међутим, стубове и расвету је платила „Слобода“ 18 милиона динара и ту је ушао још један стуб од 105.000 евра који је радио „Амига“ и судимо се око тога. Ми смо код градоначелника инсистирали да пренесемо стубове на Град, као што је пренет и стадион, и да нас обештете за око 18 милиона динара. Међутим, увек смо имали одговор да они пара у буџету немају, нису за то предвидели средства, имају прече послове. Уз сва уважавања и све је то тачно, постављамо питање да ли Ужицу треба ФК „Слобода“ са својим брендом и такмичењем у Првој лиги, а да је среће, били би у Супер лиги а и остали би у Супер лиги, да смо имали те паре које смо дали за стубове.
Садашњу ситуацију види још мало бољом, јер су, како каже, главни акценат ставили на млађе селекције и већ пет играча игра из омладинског погона.
– То је велики успех. Мислим да ћемо убудуће основни акценат ставити на то да производимо играче, а не да их за неке велике паре доводимо, да остану једну сезону, узму паре и оду, па онда морамо да тражимо друге и опет да дајемо паре и тако у круг. То не значи да и ова наша деца не треба да добију неке паре, али када је играч поникао у овом граду, када је то дете прошло све наше селекције, од петлића до омладинаца, то је нека друга прича, то је нека друга хемија. И поред свега, ми смо задњи прелазни рок урадили без иједног малтене динара. Оно што смо довели фудбалера нашли смо људе који су то спонзорисали, а то су један или два играча за неке ситне парe. Мој став је, и тако ће бити док ја будем у клубу, да нико више не може добити паре унапред, па таман он био Роналдо или Марадона. То значи да ће добити 3.000 евра за сезону када одигра, а не да узме 3.000 евра једну или две утакмице и онда се ухвати за ложу или колено. За шест месеци 3.000 евра, то је 500 евра месечно, и плус плата, стан и храна итд. Када потпишите уговор са њим, дужни сте да му дајете то што потпише, јер, у супротном, он пресавије лист или вас тужи редовном суду или, још горе, арбитражи Фудбалског савеза Србије. Арбитража доноси одлуку да то мора да му се исплати и док се њему то не исплати не можете да доведете ниједног новог играча. Нисам против тога, слажем се са тим, али, нажалост, имамо град Београд са њиховим клубовима и остатак Србије. Значи клубови у Београду, „Партизан“ и „Црвена звезда“ дугују милионске своте, а ми због 5.000 или 10.000 евра што дугујемо неком играчу од пре три године, не можемо да доведемо новог играча. док не исплатимо до задњег динара тај новац. Ја ћу се трудити на свим форумима Фудбалског савеза Србије да будемо сви једнаки – рекао је први човек „Слободе“ и додао да је Ужице, подмладак „Слободе“, фабрика за фабриковање младих и талентованих играча, али да не могу да дочекају да они сазре у клубу, јер иду даље.
– За то сам да деца напредују и иду даље, али мислим да и ми имамо право на то да и у Ужицу људи гледају најквалитетнији фудбал – рекао је Бешевић.
Ипак, велико оптерећење је дуг, али Бешевић каже да се управа труди и сматра, не баш са сигурношћу, али се нада, да ће успети да „Слобода“ настави такмичење и да остане у овом рангу, а да се спремају да са подмлатком идуће и наредних година постижу боље резултате.
– Ми смо тај стари дуг замрзли, дугује се за исхрану и станодавцима, неким тренерима, неки су тужили и те пресуде су правоснажне и у блокади смо неких 12 до 13 милиона динара – рекао је Бешевић.
Велика потраживања од клуба имају доскорашњи председник Управног одбора Јоси Ристановић, као и сам Бранко Бешевић. И они су поднели тужбе против клуба.
– Ако смо господин Ристановић и ја донирали клубу по 30.000 евра, можда Ристановић и више, и дали позајмице, онда можемо да тражимо те позајмице назад. Ја сам позајмио клубу 30.000 евра, а он око 130.000 евра, позајмљујући од кумова, пријатеља и друге родбине, само да би „Слобода“ преживела. Ту не видим проблем што смо тужили, или град очекује да прођемо као Јеремија, који је човек дао паре и сада већ пет година не може да нађе правду, већ се суди. Та прашина што се дигла по граду због наших тужби је много ружно. Ти који дижу прашину нека дођу у клуб и позваћу новинаре ако треба све да се разјасни, да бисмо ставили већ једном тачку, као што смо је ставили када је био приче око „Партизана“ и 50.000 евра. Показали смо признаницу да су паре легле на рачун клуба и да нико није узео тај новац – рекао је Бешевић.

– За сада мени предстоји офанзивни наступ према неким људима у овом граду који мене добро знају и ја знам њих, да их замолим да нам помогну да преживимо, а у крајњој линији прибећи ћемо радикалним мерама, што се тиче стубова. Ако то Град неће да плати, ми ћемо морати да тражимо неко друго решење. У неким разговорима испало је да Граду не требају рефлектори. Онда постављам питање, а довео бих некога из градске управе да види како деца атлетичари из овога града трче, тренирају на тартан стази. Не користи само „Слобода“ тај стадион, користе и школска деца за такмичење и тренинге преко дана. То је градски стадион и сви имају право да га користе. Обећао је био и фудбалски савез Србије када је био Толе Караџић, да ће платити један стуб, али нема смисла више о томе да причамо. Треба да гледамо унапред. И са ким год разговарам из Прве лиге, па чак и из Српске лиге, они имају чак три до пет пута више новца из буџета општине или града него „Слобода“. Њихови клубови имају 20 до 25 милиона, а имамо 6 милиона и добили смо нешто из резерве. Захвални смо Граду, али је то недовoљно. Што се тиче сениорског погона, ми не тражимо ниједан динар или цент од Града, знамо да за њих морамо да радимо и да се сналазимо, да продајемо играче, да тражимо спонзоре, али млађе селекције, од пионира до омладинци коштају више од првог тима – рекао је Бешевић и додао да су поред њега и Ристановића, „Слободу“ тужили Ваљаоница бакра, „Амига“ и још неке фирме.


На питање откуда та његова упорност да још буде у „Слободи“, он каже:
– Јосипа можда и разумем што жели да буде у „Слободи“, јер је и сам играо, деца му играла, један његов син је сада тренер, а други игра. Али ја… ја у животу нисам шутнуо лопту, али сам се дружио са неким људима из фудбала. Са Пижоном имам заједничку фирму, са покојним Србом Стаменковићем и његовим оцем и мајком били смо кућни пријатељи. И ово све што радим је можда мој инат. Имам обичај да кажем на неким скуповима да моја жена зна колико сам дао пара за „Слободу“, убила би ме. Али, када чујем те неке приче по граду, у мени проради неки инат. То ми све личи на ловце и риболовце. Чују неки нешто и онда надовезују док то не буде громада – закључио је Бранко Бешевић.
Ристановић и Град Ужице
Као што је Бешевић већ поменуо он и Јосип Ристановић су тужили „Слободу“ за своја потраживања. Ристановић је добио један судски спор против клуба пред Основним судом у Ужицу 8. јуна ове године. Суд је пресудио да „Слобода“ мора да му исплати износ 71.334 евра у динарској противвредности. То је позајмица из маја 2016. године, а у току је судски спор од 62.385 евра, исто као позајмица, за коју нема сумње да ће Ристановић добити на суду, као и претходни пут.
Међутим, „Слобода“ нема тих пара, па је судски, односно јавни извршитељ тражио од Града Ужица да намири тај дуг. Судски извршитељ се позвао на уговор између „Слободе“. Града Ужица и Спортског савеза Ужица. Наиме, судски извршитељ је тражио од Града да намири потраживања Ристановићу 71.334 евра и плати 30.607 динара на име трошкова извршног поступка пред судом. Такође, наложио је да се Град у року од пет дана од пријема овог закључка (24. 08. 2017.) достави да ли „Слобода“ има потраживања од Града и у ком износу. Тим документом се забрањује Граду да исплати та потраживања „Слободи“, односно Спортском савезу Ужица, преко кога иде исплата тих обавеза према уговору, већ дирекнто да се уплате на рачун извршитеља.


Тим поводм разговарали смо са Петром Благојевићем, чланом Градског већа који је између осталог задужен и за спорт и омладину.
УН: Реците нам о чему се ради у уговору потписаном између ФК „Слобода“ и Града Ужица од 20. 02. 2017. године и ко је све потписник тог уговора?
– Уговор о финансирању програма у области спорта у 2017. години од 22.02.2017. потписан је од стране градоначелника Тихомира Петковића, као заступника Града Ужица, Јосипа Ристановића, као заступника Фудбалског клуба „Слобода“ и Драгише Кузмановића, као заступника Спортског савеза Ужице. Овакви уговори су потписани и са другим спортским удружењима, а на основу Закона о спорту, Правилника о одобравању и финансирању програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у области спорта у граду Ужицу, Одлуке о буџету Града Ужица за 2017. годину и Решења Градског већа о финансирању програма у области спорта у 2017. години. Овим уговором опредељена су средства из буџета Фудбалском клубу „Слобода“ у износу од 6.500.000 динара за реализацију годишњег програма рада.
УН: Да ли тај уговор обавезује Град Ужице да исплати Јосипу Ристановићу износ од 71.334 евра и трошкове извршног поступка пред судом од 30.607 динара?
– Тај уговор обавезује Град да исплати наведена средства Спортском савезу Ужице, а Спортски савез Ужице је обавезан да средства пренесе носиоцу програма, односно фудбалском клубу „Слобода“ у четири једнака износа за четири квартала на основу захтева фудбалског клуба.
УН: Уколико је Град преузео обавезу да регулише дуг ФК „Слободе“ према Јосипу Ристановићу, да ли ће Град исплатити тај новац директно Ристановићу, а не „Слободи“, или је то већ урађено? Ако је исплаћен, коме је Град исплатио новац, на чији рачун?
– Јавни извршитељ донео је Закључак, који је достављен Граду Ужицу, у коме се налаже Граду Ужицу да се изјасни да ли фудбалски клуб „Слобода“ има потраживања према Граду, наводи се да се забрањује да Град Ужице исплати потраживање фудбалском клубу „Слобода“ и да се новчана средства уместо фудбалском клубу „Слобода“ уплате јавном извршитељу до намирења потраживања у износу од 71.334 евра и 30.607 динара.
Правни основ за потраживање ових средстава је уговор потписан од стране Града, ФК „Слободе“ и Спортског савеза Ужице, а како је пре доношења Закључка јавног извршитеља ФК „Слободи“ уплаћено 4.875.000 динара на име прва три квартала преостало је 1.625.000 динара на име четвртог квартала. То значи да на основу Закључка јавног извршитеља износ од 1.625.000 динара, Град може исплатити јавном извршитељу, чиме би се намирило потраживање према ФК „Слободи“.
Град Ужице је у законском року одговорио јавном извршитељу дописом у коме се између осталог наводи да је на основу уговора између Града, ФК „Слободе“ и Спортског савеза ФК „Слобода“ дужна да достави захтев за пренос средстава, како би се новчана средства намењена за четврти квартал исплатила.
УН: Да ли је још неко тражио од Града да му се исплати новац на основу дуга ФК „Слободе“ према том неком?
– Не.
УН: Уколико исплатите новац Ристановићу, да ли то значи да остали којима „Слобода“ дугује могу да траже новац од Града Ужица и да наплате?
– Ако мислите на остатак новца који треба исплатити на основу поменутог уговора, у одговору на треће питање објашњено је да новац није исплаћен до данас. Користећи законом прописана средства могуће је да и други повериоци путем извршења покушају да наплате своја потраживања, али ако Град исплати остатак новца на основу поменутог решења јавног извршитеља, тиме ће обавеза Града према ФК „Слободи“ бити измирена, што значи да неће постојати основ да се од Града траже додатна извршења.
УН: Да ли је дозвољено законом да Град преузме обавезу исплате новца дуга једног спортског клуба према трећем лицу?
– Колико знам није, али свакако не бих улазио у тумачења Закона, за шта Град Ужице није надлежан.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

One Response to "Ко пре парама, паре њему"

  1. Daba   27. октобра 2017. at 17:36

    Kad dovedete Vojkana Bralusica za trenera ili sportskog direktora mozete se necemu nadati.

    Одговори

Leave a Reply

Your email address will not be published.