Ko to tamo peva o slobodi i pravima građana

IZVEŠTAJ ZAŠTITNIKA GRAĐANA
Znam da niste nadležni, ali ste jedina institucija kojoj možemo da se obratimo – ovim se rečima većina, od ukupno 20 hiljada ljudi, tokom 2016. godine obratila Zaštitniku građana. To je za trećinu više od dosadašnjeg godišnjeg proseka u deceniji rada ove institucije. U više od 6 000 pritužbi, građani su u najvećem broju slučajeva prijavljivali kršenje socijalnih i ekonomskih prava.
Uz druge primere ugrožavanja prava i sloboda, zaštitnik građana u godišnjem izveštaju ukazuje na nedostatke u radu državnih organa, ali oni nisu imali vremena da ga čitaju. Nisu ga, baš kao ni prethodna dva, razmatrali ni poslanici Skupštine Srbije iako im to zakon nalaže. Za razliku njih, izveštaj su pročitali i o njemu razgovarali skoro u ilegali (kako je to primetio vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković) učesnici panel diskusije Peščanika.


“Da li je Srbija došla u situaciju u kojoj su njeni građani uplašeni?”, pita Miloš Janković na skupu na kom je zaključeno da su prava građana dramatično ugrožena, da se broj ranjivih grupa povećava, a da nezavisne institucije, kao jedine koje pokušavaju da ih štite, nestaju ili državna vlast opstruira njihov rad.
(Ne)saradnju državnih službi sa ombudsmanom, Janković ilustruje primerom odnosa Skupštine Srbije, koja još nije stavila na dnevni red izveštaj Zaštitnika građana, predstavljen 15. marta.

“Državni službenici srednjeg ranga jako dobro sarađuju sa zaštitnikom, ali čim ombudsman uoči sistemske nedostatke i ukaže najvišim organima da bi trebalo drugačije da pustupaju, nastaju problemi”, rekao je Miloš Janković.

Kao jedan od tih problema navodi rušenje objekata u Savamali koji pokazuje “potpuni izostanak reakcije pravne države”.

“Ono što mene kao građanina može da uplaši, a kao pravnika jako da zabrine, je to da neko ima saznanja ko je to uradio, a da se oni koji su bili dužni to da utvrde ne oglašavaju”, kaže Janković i najavljuje da će uskoro doneti preporuku povodom osnovane sumnje da su određeni objekti u Hercegovačkoj ulici brisani iz katastra u momentu kada su još postojali.

U izveštaju koji je Miloš Janković podneo parlamentu još 15. marta, navodi se da je stanje prava građana, pored nepovoljne ekonomske situacije, obeležno i izraženim nedostatkom pravne sigurnosti, a da aktivnosti organa vlasti nisu dovele do željenih rezultata. Janković dalje primećuje da se zakoni u Srbiji prave po meri onih koji ih donose. Kao primer navodi zakon o policiji i zakon javnim okupljanima koji, kako podvlači, ne afirmiše ustavom utvrđenu slobodu okupljanja građana, već ih otežava ili sprečava.
“Zakon o policiji je u stvari zakon o ministarstvu unutrašnjih poslova. Umesto direktora policije, ovde je glavni ministar, koji potpuno rukovodi nečim što bi trebalo da bude profesionalna institucija”, podvlači on.

Istraživanja koja Beogradski centar za bezbednosnu politiku sprovodi svake godine, pokazuju da istovremeno rastu poverenje građana u policiju i uverenje da je ista korumpirana.
“Taj šizofreni podatak govori da smo postali društvo u kome korupcija postaje normalna pojava. Rekao bih da je postala jedno običajno pravo”, kaže istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.
Sektor unutrašnje kontrole MUP-a, koji bi trebalo da se bavi suzbijanjem korupcije u policiji, takođe je odgovoran ministru unutrašnjih poslova.
“Meta ovog sektora su saobraćajni policajci. Skoro polovina podnetih krivičnih prijava se odnosi na njih, dok je za polovinu smanjen broj prijava protiv rukovodilaca u ministarstvu unutrašnjih poslova”, rekao je Đorđević.
Kao primere nepostupanja Sektora unutrašnje kontrole, uz Savamalu, navodi i slučaj nelegalne gradnje u Novom Pazaru, gde je policija odbila da obezbedi rušenje objekata u vlasništvu člana vladajuće koalicije Muamera Zukorlića. Bez epiloga ostao je i slučaj kada su aktivistkinji Inicijative Ne da(vi)mo Beograd Kseniji Radovanović tokom jednog od protesta prišli ljudi koji su se lažno predstavili kao policajci. Iz vrha policije je, kaže Đorđević, stigao nalog da te osobe budu puštene.
“Cela ona priča da u policiji nema nedodirljivih je medijski trik, isto kao i ova masovna i atraktivna hapšenja”, navodi Đorđević i podseća na hapšenje svih pripadnika saobraćajne policije u Kniću 2014. godine, koji su danas redom vraćeni na posao.


Komentarišući izveštaj ombudsmana, profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić ukazuje na to da su brojna prava građana ozbiljno ugrožena ili su ih građani potpuno lišeni, kao i da je proširen broj ranjivih grupa.

U izveštaju se navodi da je procenat postupanja po preporukama ombudsmana u 2016-oj bio skoro 90 odsto, što je porast u odnosu na prethodnu godinu.
Ovu prividnu protivrečnost u broju izvršenih preporuka i stvarnog stanja prava građana, Vesna Rakić Vodinelić objašnjava zajedničkim delovanjem tri činioca od kojih je jedan tehnički i tiče se toga da će organi u prvom slučaju postupiti po preporuci, ali svakom sledećem to neće učiniti.

Drugi se odnosi na činjenicu da se sa brojem postupanja po preporukama, povećao i broj ugroženih grupa, a time i obim posla ombudsmana. Treći smatra suštinskim.

“Čak i kada institucije postupaju po preporukama ombudsmana, sve se zaustavlja ako je to nešto što će poremetiti onaj nevidljivi ili poluvidljivi četvrti nivo vlasti, to je amalgam između političara, tajkuna i običnih kriminalaca. Ta paralelna vlast koju ne možemo da vidimo na javnoj sceni veoma mnogo utiče na rad državnih organa”, kaže Vesna Rakić Vodinelić.

Ona dodaje da je stvarni institucionalni okvir personalizovan i sveden na jednu osobu koja je obuhvatila tri najmoćnije državne funkcije – od premijera, preko predsednika, do koordinatora svih bezbednosnih službi.

“Institucija ombudsmana postoji kako bi štitila građane od premijera, predsednika i drugih predstavnika države”, podvlači Vesna Rakić Vodinelić i dodaje da zato državni organi preko svojih tabloida na svaki način nastoje dovedu u pitanje ličnost onih koji obavljaju funkciju zaštitnika građana.

“Navala” građana na instituciju Zaštitnika, za sociološkinju Vesnu Pešić pokazuje da institucije sistema ne postoje.

“O zaštiti prava građana bi trebalo da brinu državni organi, a institucija zaštitnika nastupa samo onda kada nema načina da se u institucionalnom sistemu rešavaju povređena prava”, kaže ona.
U izveštaju se navodi da su u takvim okolnostima ugroženi svi, a posebno ranjive grupe, kao što su deca, osobe sa invaliditetom, lica lišena slobode u psihijatrijskim bolnicama i ustanovama socijalne zaštite domskog tipa, žene, pripadnici LGBT populacije, pripadnici nacionalnih manjina, pre svega Romi.
“Najbolji primer apsolutnog propadanja i to malo demokratskih sloboda i institucija koje smo stekli je institucija Zaštitnika građana sa kojom se prekidaju komunikacije, kojoj se smanjuju ovlašćenja i kojoj se preti. Imamo na vlasti nekompetentne ljude, a sa druge strane ljude koji su i psihički nestabilni i nedovoljno opremljeni bilo moralnim bilo psihološkim karakteristikama da mogu da se bave državnim funkcijama”, navodi Vesna Pešić.
Govoreći o suđenju po tužbi koju je protiv nje i urednica Peščanika podneo ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, podvlači da je dramatično ugroženo i pravo na kritiku.
“Ti si ministar policije. Običan građanin si samo kod svoje žene i dece ili kada se kupaš. A oni neprekidno švenkuju te dve vrste uloga, i pozivaju se na to da mogu da budu obični građani. Tako se stvara jedna atmosfera straha u kojoj ne možeš da reaguješ, jer ti oni prete sa funkcije, a pretvaraju se u nekakve obične građane”, kaže Vesna Pešić.
Vršiocu dužnosti zaštitnika građana učesnici diskusije predviđaju iste uslove rada kakve je imao njegov prethodnik Saša Janković – ignorisanje ili opstruiranje i konstantni napadi sa državnih pozicija. Pod uslovom da ga ostave na toj funkciji.

 

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.