„Креманска вода“ на тржишту Војводине

- Потез Мокре горе и Кремана, односно падине Таре, дају беле воде, то јест високо алкалне воде, које су изузетна реткост не само у Србији, него и у Европи и у свету -

kremanska voda 2

ПРИВРЕДА
Перица Кириџић из Зрењанина у мају ове године у Кремнима отворио је фабрику воде, која се на тржишту продаје под именом „Креманска вода“. У ово подручје повукао га је квалитет воде, као и његово порекло.
– Околина Таре и Златибора је најлепши и најздравији део Републике Србије. У Кремнима нема ниједан загађивач, нема индустрије, не постоји третирање земљишта разним хемијским препаратима, што је предуслов да у земљи има здрава и пијаћа вода. Поред тога, комплетно моје порекло води из ових крајева, само са оне стране Србије, из Републике Српске – казао је Кириџић.

kremanska voda kiridžić

У овај посао ушао је 2005. године, када је отпочео истраживања ангажовањем Рударско-геолошког факултета из Београда, на основу пређашњих истраживања тог факултета.
– Ово што се знало одавно јесте да тај потез Мокре горе и Кремана, односно падине Таре, дају беле воде, то јест високо алкалне воде, које су изузетна реткост не само у Србији, него и у Европи и у свету. Тако сам кренуо са истраживањем 2005. године и добили истражно право. Радили смо истражну бушотину на подручју села Кремна, према тунелу Шарган, према Мокрој гори. Бушотина је дала изузетно квалитетну воду, највеће алкалности у Србији. Алкалност воде се креће од 9,2 до 9,4ph. Ко год прати трендове, доктори и најеминентнији стручњаци из области медицине, који заговарају базност организма, односно алкалност организма, знају да је оваква вода предуслов за здравље и заштита од сваке врсте обољења, а понајвише канцера. Оно што још даје квалитет воде, поред алкалности, јесте и низак проценат натријума, што је практично со, и врло низак проценат калцијума, каменца, тако да је ова вода идеална за људски организам – казао је Кириџић.
Наредне 2006. године наш саговорник је кренуо у прикупљање свих папира који су потребни за саму експлоатацију. Елаборате о резервама воде добио је 2010. године.
– Све смо то финансирали из сопствених извора, без кредита, без задуживања, да би то било самоодрживо, јер, познавајући тржиште и ситуацију, знао сам да ако дође до задуживања, пре него што почне фабрика да ради, када дођу ануитети, да је то катастрофа. Има доста фабрика које су због тога угашене. Ја сам желео да то избегнем. Зато сам свих 10 година истраживања финансирао из сопствених средстава – казао је наш саговорник.
И у мају ове године почела је пробна производња, а у јулу се кренуло са пуњењем за тржиште.
– Сада се налазимо на тржишту Војводине и то са балонима од 5 и 6 литара. Још нисмо кренули на тржиште у централној Србији. Пред Нову годину долази нам нова линија за балоне од 15 и 19 литара, који су намењени за апарате и канцеларије. У току идуће године планирамо да ставимо линију и за боце од 0,5 и од 2 литра. То би онда била фабрика у пуном капацитету. У међувремену нам предстоји сређивање спољашности објекта, прилазних путева и надам се да ћемо то ове године завршити – казао је Кириџић и додао да имају све дозволе и сматра да је то ретка фабрика воде у овом продучју која има све потребне папире.
Бунар је бушен до 120 м и прохромским цевима је доведена вода.
– Извор се налази на 30 метара од фабрике и то је природно изворска вода, олигоминерална, има 256мл по литру састојака и може се користити неограничено. Имали смо у плану да производимо и газирану воду, али, уз консултације са технолозима, ако додамо угљен-диоксид губе се многа својства, та ph вредност не би била иста. већ доста нижа, тако да ћемо само производити природну изворску воду. Површина самог објекта је 650 метара квадратних. Радили смо да буде оптимална и нема потребе за већим објектима, нисмо хтели да будемо мегаломани – казао је Кириџић.

kremanska voda 3

Кириџић сматра да фабрика има перспективу и због квалитета воде, али и због његове скромности.
– Ми у свему каснимо за Европом, јер, што су они примењивали пре 10 година, ми то сада радимо. У Мађарској не могу да верују да ми имамо воду из земље са ph преко 9,2. Они ту ph вредност постижу јонизацијом, са машинама, да би добили од неутралне воде ph od7 до 9,2. Њима је невероватно да такву воду имамо у земљи, а да је не користимо на прави начин. Радује да постоје људи који су информисани о томе какве су то благодети, које не користимо. Ја нисам доктор да причам шта значи та ph за здравље човека, али свакако ћемо да ангажујемо врхунске докторе из Србије, да објасне шта то значи за организам. Раније нисам имао искуства са производњом водe. Читао сам доста о тим алкалним водама, о води са Мокре горе, локалитета Беле воде, и ту је стварно висока алкалност. Најближа вода по својствима је Пролом вода, иако је код ње алкалност нешто мања, а већи проценат натријума и калцијума. Ипак Пролом је већ бренд, али чини ми се да је по свим својствима наша вода нешто боља.
– Ми ћемо издржати са том ниском ценом, да би што више људи пило тако добру воду. Ја је пијем већ 10 година, из бунара сам узимао воду и носио кући. Сигуран сам да ће фабрика добро радити, јер је вода одлична. Ми немамо никакав филтер, немамо никакве хемије, директно из земље се пуни на линији. Сви технолози су ми рекли да нема потреба за филтерима, јер су филтери могући загађивачи ако се не третирају редовно. Све анализе је радио, осим у истражним и у процесу добијања воде, Институт „Батут“, са којим имамо добро сарадњу. Они ће радити у наредних годину дана, а после ћемо видети да направимо сарадњу са Заводом за јавно здравље у Ужицу – рекао је Кириџић.
Он сматра да је наше тржиште врло мало и да нема простора за велике пројекте.
– У држави Србији, иако има изутетно квалитетне воде, врло мало се извози. То ради само пар фабрика, као, на пример, Кока-Колина Роса и нешто Књаз Милош, захваљујући свом дугогодишњем пословању и препознатљивости, и то углавном на тржишта где је српски живаљ. Све остало је јако слабо и ми на нашем тржишту имамо врло мало простора за озбиљнију производњу. Доста људи је пропало и нестало баш зато што су кренули мегаломански, градили добре фабрике, али задужења нису могли да врате. Када излазите на тржиште, без обзира на квалитет воде, морате ићи са изузетном ниском ценом, јер трговци не могу да прихвате већу цену, зато што је у држави низак стандард и не дозвољава вишу цену воде. Ми смо оптимизовали производњу, паковање, све је аутоматизовано, смањили смо трошкове на минималу и имамо добру цену воде. На тржиште је веома тешко доћи, и мало је и монополозивано. Наишао сам на разумевање трговаца у Војводини, код људи који преферирају домаћу робу. У остале стране ланце тешко је ући.

kremanska voda

Према његовим речима наишли су на изутетно разумевање градоначелника Тихомира Петковића.
– Ми смо у врло кратком временском року добили папире који се тичу локалне самоурпаве и посебно сам на томе захвалан Тихомиру Петковићу и локалној администрацији. Још један човек ми је доста помагао, а то је Бошко Миловановић, који живи у Београду, а Креманац је родом. Он је од себе дао максимум, да та фабрика почне да ради. Уговором са локалном самоуправом субвеционисали су нам цену комуналија, а наша обавеза је да запослимо раднике. То је добар подстицај и пример како треба привући инвеститора. Локална самоуправа није ништа изгубила, јер порези и доприноси иду њој – додао је Кириџић.
Фабрика воде у Кремнима тренутно запошљава 5 радника, а у наредном року од 6 месеци планирано је да се запосли још 5, а када се фабрика потпуно буде завршила и радила пуним капацитетом, до краја идуће године, према плану, фабрика ће запошљавати 20 радника.
– Доста сам реалан човек и треба полако радити, и добро ће бити месној заједници Кремна и људима који ту раде, Морам да кажем да су Креманци добри радници, на челу са шефом Миливојем Селаковићем – похвалио је власник Креманске воде Креманце.
Он је додао да је 70 посто становништва у Србији чуло за Кремна по пророцима и Креманском пророчанству и да је створен бренд Кремна, који је недовољно искоришћен.
– Ми смо нашу воду могли да назовемо и Тарска вода или Мокрогорска вода, али смо намерно дали име Креманска, баш због тог бренда. И са овим именом на тржишту наилазимо на добар одазив. Штета што сам град Ужице нема здраву пијаћу воду, јер је здрава околина. Ми у Зрењанину 12 година имамо проблем са пијаћом водом и никада нећемо решити тај проблем. Проблем Баната и Србије је што се њиве прскају су пестицидима и све трујемо, и како онда да из земље изађе здрава вода. Народ мора да схвати да се вода не може пити из цевовода, јер су сами цевоводи већ доста запрљани дугом екплоатацијом. У Немачкој сам радио деведесетих и скоро да нико није користио воду за пиће из цевовода, иако им је савршена вода – рекао је наш саговорник.
Он сматра да ће у фабрику инвестирати још наредне три до четири године, али да је задовољан како је кренуло.

З. Г.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.