Малине

Пише проф Биља Грујичић
А шта би могло друго овога пута, осим малина? Не интересују мене ни француски председнички избори, ни то што они имају други круг, ни појачана реторика која долази из Приштине и овај народ тера да стално буде загледан у своје синове и оно што им следи, знам за резултате избора и у Косјерићу и у другим местима где су одржани, али ме то не удара по џепу, а све док вас не удара по џепу, драги моји, не боли тако страшно. Уосталом, ко плаћа музику, тај наручује песме, вазда било!
Неповољни временски услови, снег и мраз уништили су добар део воћњака, винограда и малињака у Србији. Стручњаци упозоравају да ће, уколико се обистине најаве метеоролога у вези са временским приликама, довести до тога да род буде десеткован, а поједини воћњаци ће бити потпуно уништени. Те штете највеће су на подручјима Нове Вароши и Пријепоља, где је висина снежног покривача била највећа, до 30 центиметара. Па ко ће сад да тресе и отреса…
А сећам се пре годину и нешто више разговора се комшиницом из лифта…
А Ви комшинице, нисте ништа засадили? – гледала ме је сумњичаво, не верујући да се код мене нешто баш практично ради. Иначе, имала је ту слободу да ми се обрати, а била је добро информисана о свему што се у згради дешавало, ко коме стиже, у каквим је ко рођачким односима, кад је какав парастос и остале ситне пикантерије, док за себе не могу рећи да ме је интересовало ко данас кува пасуљ! Не сачекавши мој одговор, похвалила ми се како су били вредни, и како је принос очекује, па баш у ово време. Али, човек снује, а Бог одлучује, као што видите, драги моји. Истина, за тренутак сам јој завидела, није ту био само новац у питању, јер чврсто верујем да се најважније ствари у животу не могу купити новцем, већ сам размишљала о здравим радним навикама своје породице, о заједничком проведеном породичном времену (па било то и присилно), о органски гајеним производима, о сопственом боравку на свежем ваздуху, о костима, остеопорози и недостатку гвожђа, о емисијама и стручњацима са саветима о гајењу малина, у замену за искрени сељaчки савет:” Слушај, мала, хоћеш ли ти, стварно у малину?” И наравно о понекој престоници у коју ће ме овог пута одвести нико други до њено Височанство Госпођа Малина. Свега сам се сетила, међутим, кад живот подели добре карте, није тешко играти. А овако? Шта кажу осигуравајуће куће? Оне у овом случају нису надлежне, нико није очекивао овај снег кад му време није, а што рече један деда, пољопривредни произвођач: ”Ја, да имам да осигурам све што ми саветују, не бих се овим ни бавио, него бих отишао да живим на Флориду!”
И шта сад? Како је сељак остао тако незаштићен, како је могуће да у 21. веку мора искључиво да гледа у небо? Не знам, моја знања дотле не допиру, човек је живуљка ограничена жељама, страховима и надањима. Трудим се да не сретнем моју комшиницу из лифта, јер што рече Андрић: ” Жао ми је, жао човјека!”
Срећан вам Први мај, празник рада и нека нам се рад исплати, драги моји! Живели, ваша Биљана!

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.