Маркетинг

- Дакле, не само да критика није пожељна, већ се захтева и активна подршка креираном бесмислу -

Toni Stanković

КУД ПЛОВИ ОВАЈ БРОД
Можда је у питању генерацијска јадиковка, али, скоро сви људи са којима разговарам, чуде се невероватном егоцентризму нових генерација и апсолутној незаинтересованост за било какву заједничку идеју. Са друге стране, масовна какофонија, коју производе друштвене мреже, довела је до неумерених и неискрених хвалоспева о свему и свачему, најчешће потпуних ступидарија, проглашених, од стране разних тупаџија, врхунским патриотизмом или локалпатриотизмом. То бесомучно понављање и некритичко прихватање небулоза, углавном је настало због потпуне незаинтересованости нових генерација за класично образовање, као и тоталне површности, једноставно, једној ствари се максимално посвећује пажње не дуже од 15 секунди. Очигледно да је то власт схватила, па је из наших медија реалан живот потпуно потиснут, а у огромним количинама, чак и у ово најспорије августовско летње време, производе гомилу бесмислених и непотребних вести, о некаквим успесима и пројектима, који то и нису, јер ће се, скоро сви, десити у некој тамо, светлијој будућности. Свакодневно нас буџетски чиновници затрпавају некаквим сензационалним вестима о округлим столовима, идејним пројектима, генералним плановима, радним састанцима, договорима, преговорима, нацртима, све у футуру, и то далеком, тако да, у тој заглушујућој буци, чак и најпромућурнији, више не могу да одвоје битно од небитног, лаж од истине. Наш је живот постао пука пропаганда и маркетинг. Ја сам покушао од тог испирања мозга да се одбраним, тако што сам престао да пратим електронске медије, али, бежање од проблема никада није решавало ствар, а и више пута сам довео себе у непријатну ситуацију, морао сам се правдати „добро упућеним“ агресивцима, како то, ја „новинар“, а немам појма шта се збива и, како то, само мени, сметају успеси ове власти, које сви, осим мене, примећују на сваком кораку. Дакле, не само да критика није пожељна, већ се захтева и активна подршка креираном бесмислу. Искрено, та пресија прилично урнише психу и све је већи број нас који, свесно или несвесно, бежимо од тог „силовања памети“ по околним брдима и планинама. Некада се, бежећи од стварности, одлазило у биоскоп, али, очигледно, тај целулоидни свет, више није довољан да надвлада садашње креаторе добро уређеног хаоса, па је све више људи кренуло да шета и вози бициклу по околним брдима и селима, дакле, и физички бежећи од менталног терора.
И, како су у питању бајке, а не реалност, нема ту шта посебно ни да се коментарише, јер нема никакве сврхе коментарисати нешто што се није десило, нешто што није чињеница, него тек тамо неки план, који се и не мора остварити. Дакле, садашњицу више немамо, у опцији су само планови за светлу будућност, која нас чека, ту, иза ћошка, ако не првог, онда другог, ако не другог, онда трећег, ако не трећег, онда…. Тунели, обилазнице, кружни токови, ауто-путеви, аеродроми, здрав ваздух, чисте улице, Слобода у првој, Звезда у лиги шапиона…. Економија никад боља, од 45. до данас…. Народе мој, развуци то тужно лице у осмех, иду бољи дани…. Па зар више верујете рођеним очима, него мени? И у то име, ево два занимљива податка, да их ја јавно објавим, кад већ нико други неће. Видимо се за три недеље, до тада ће и владу формирати, тек онда има све да нам процвета…

Тони Станковић

baron minhauzen

Смањена потрошња хлеба у Србији

– Ево занимљивог коментара са сајта makroekonomija.org о потрошњи хлеба у Србији –

За последњих девет година потрошња хлеба у Србији је пала за 17,97 килограма по становнику, па смо се по томе приближили европским стандардима. Тако показују подаци из анализе о потрошњи хлеба у Србији, по којима је 2006. године за 365 дана свако од нас појео по 101,5 килограма, а девет година касније само 83,71 килограм. Дакле, потрошња хлеба у Србији за последњих девет година смањена је за 17,79 килограма годишње или за 17,53 одсто! Та потрошња је мања чак за 290 грама од онога што годишње поједе један Немац, па глас који Србе бије да једу највише хлеба у Европи одлази у историју.
Стручњаци имају различита мишљења о томе зашто је дошло до тако драстичног пада конзумирања некада најзаступљеније животне намирнице у Србији. Једнима је то сигнал да је сиромаштво отишло толико далеко да више ни сиротињску намирницу не можемо да приуштимо у довољним количинама, док други тврде да нас је начин живота натерао да баталимо хлеб. Објашњење стручњака је да њиве све више обрађују машине, тако да се сељаци (у Србији постоји 631.000 газдинстава) све мање физички троше. То захтева и мању потрошњу сланине и хлеба на њиви, после тешког физичког рада. Наука тврди да се људи данас све више хране у пекари, јер им је то јефтиније, него да направе ручак. То указује на то да нам је пао животни стандард, али и темпо живота је такав, да је значајан број људи, због посла, одсутан од куће, па не купују хлеб, већ једу ван куће. Зато купују пецива, која су често, због својих додатака, много нездравија од хлеба, који је значајна животна намирница.

hleb

ПОТРОШЊА ХЛЕБА ПО РЕГИОНИМА
Београд 70 килограма
Војводина 81,41
Шумадија и Западна Србија 89,94
Јужна и источна Србија 92,07 килограма

ПОТРОШЊА ХЛЕБА ПО СТАНОВНИКУ У СВЕТУ
Немачка – 84 килограма
Србија – 83,41
Данска – 72
Аустрија – 70
Италија – 66
Белгија – 65
Холандија – 60
Шпанија – 57
Велика Британија – 37

Трећина пореза одлази на плате буџетлијама

А ево и врло занимљиве статистике, која се код нас, или крије, или никога не занима. Прилично је скандалозан податак да се близу 30 посто буџета троши на плате запослених, поготову што у овим подацима нема и индиректно финансираних плата, а којих је барем још 50 процената од овог броја.

2014. година – Учешће расхода за запослене у укупним расходима локалних самоуправа (Извор: Обрачун Фискалног савета на основу података Управе за трезор )

ЧАЈЕТИНА 9,5%
БАЈИНА БАШТА 16,0%
НОВА ВАРОШ 19,6%
БЕОГРАД 20,2%
УЖИЦЕ 26,0%
ЧАЧАК 28,8%
ПОЖЕГА 29,1%
Фискални савет подржава намеру да се део средстава са локалног нивоа врати у републички буџет. Фискални савет подржава системски и објективан оквир за расподелу трансферних средстава локалним самоуправама.

2015. година – учешће расхода за запослене у укупним расходима ЈЛС
ЧАЈЕТИНА 7%
БАЈИНА БАШТА 13%
НОВА ВАРОШ 13%
БЕОГРАД 18%
УЖИЦЕ 22%
ПОЖЕГА 24%
ЧАЧАК 26%

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.