Недељни ручак

- Мало голотиње, рекламе на Инстаграму, пар питких и незаборавних реченица, показује се као добитна формула за продају књига -

Пише проф. Биља Грујичић
Правите ли качамак миксером, или мутите ручно? Једу ли вам га укућани или мрзовољно погледају у шерпу кад је недеља? Да се разумемо, не очекујем да поентирам за себе преко твог стомака, драги мој! Али, ако ти се свиђа, тим боље! Давно је моја баба говорила да стомак нема прозор. Ако и нема, тешко га је преварити, зар не? Паметна жена зна када треба да проговори, а када треба да ћути. А кад проговори, треба да зна шта не треба да каже. И то ми је баба говорила. Паметна нека жена…Некад бих се касно овога сетила. Психолози кажу да ако не волите недељне обавезе, машине, веш, ручкове, дечије задатке, пеглање и још штошта, то пребаците за суботу. Значи ли то да онда мрзите суботу?! Где си то прочитала Биљана?
А они бројни селфији, слике укусне хране из оближњих ресторана, насмејани ми, укључују ли они породицу? Који је проценат породица који недељни ручак обављају у кафани? И где је та породица недељом? Ко ће да је окупи, кад су се сви у последњим годинама транзиције трудили да је разбуцају? Биљана, ти пишеш за локалне новине, сети се тога! Огромна је доза лицемерја сервирана у пиреу од карфиола и у винском подруму пића чувене винарије!
Добро, боље је када пишеш о Сајму, или пиши о кружном току.
Лицемерјом је одисао и овогодишњи Сајам књига. Све више имам осећај да се књиге и сви они који се њима баве врте у једном уском кругу тумачења књижевности, оних истакнутих појединаца, посебно надарених, да не кажем Богом датих, који знају шта треба читати, а препоручују то на медијима у терминима од 23 часа па надаље, на каналима националних фреквенција. Изгледа да смо се прилично завукли у грађанску размаженост, јер не могу риалитији бити само оно на шта се елита грози. Френетични врисци упућени књигама блогерки на Сајму показују да он јесте постао вашариште. Али, “лакше је преварити људе, него их убедити да су преварени“, каже дечији писац Марк Твен. Мало голотиње, рекламе на Инстаграму, пар питких и незаборавних реченица, показује се као добитна формула за продају књига. Шта је са културном политиком? Она мора подједнако да води рачуна и о елитној и о „масовној“ култури, која је много чешћа и свуда је око нас: у таксију, фризерском салону, у чекаоници зубарске ординације. Чега се ми то стидимо? Па масовна култура није естрада, иако претендује да то постане. Сви ми смо њени корисници, хтели то да признамо или не… Идите у библиотеку на књижевно вече, позовите ме, кад видите колико посетилаца ту има?!
Људски пориви нису се знатно мењали током векова. Како све више залазимо у 21. век и даље волимо, мрзимо, читамо, радимо за храну и стан, штитимо своје породице и реагујемо на потребе својих суседа, чинимо све оно што су чинили и наши преци пре 300 година. Потребно је да знамо како да реагујемо на те основне људске емоције, да знамо да кажемо стих, или реч, а књиге које смо прочитали утичу на наш доживљај света. Осећате ли на својој кожи све о чему причам?
„Да могу бити човечан, морам суров бити ја“, каже Хамлет. Волим вас и овог пута, ВАША БИЉАНА!

(Ужичка недеља 972)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.