Никада нисам био вођа навијача

- Од децембра 2009-те године сам члан Српске напредне странке у којој сам обављао више функција. За мене је то једина странка која има могућности, али и искрену жељу, да ствари мења на боље - Човек који је својом вољом Ужице поставио на културну и туристичку мапу света жели да нам да другу шансу -

petar blagojević grad užice

ПЕТАР БЛАГОЈЕВИЋ, ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА
Након избора за члана Градског већа задуженог за друштвене делатности именован је Петар Благојевић, са којим смо за овај број “Ужичке недеље” разговарали о његовој каријери и плановима.
УН: Господине Благојевићу, реците нам нешто више о Вама?
– Рођен сам у Ужицу, где сам завршио основну школу “Нада Матић” и Гимназију, након чега сам стекао звање струковног менаџера предузетништва на Високој пословно техничкој школи у Ужицу. У професионалној каријери, након завршене обуке за друштвено организовање, по Харвард методологији професора Маршала Ганца, био сам координатор пројекта “Не примам мито, радим за плату”, који је финансирала Европска Унија, а спроводило удружење грађана “Србија у покрету”, на тему борбе против корупције у здравству. Радио сам као менаџер за односе за јавношћу у Фудбалском клубу “Слобода” из Ужица. Био сам ангажован на пројекту “Прогнозно извештајни систем у пољопривреди прекограничног региона”, такође финансиран од Европске Уније, који је спровела Пољопривредна саветодавна и стручна служба Ужице, где сам био задужен за организацију и промоцију. Од августа 2014. године до јуна 2016. године, обављао сам послове шефа кабинета градоначелника Ужица, а од 22. јуна сам изабран за члана Градског већа. За време студирања био сам члан Савета Високе пословно техничке школе у Ужицу, затим четири године председник Школског одбора Основне школе за децу са сметњама у развоју “Миодраг В. Матић”, у два мандата члан Скупштине Фудбалског клуба “Слобода” и председник сам Скупштине Регионалне развојне агенције “Златибор”.

УН: Како је текао Ваш политички живот?
– Први пут сам се заинтересовао за политику за време грађанских протеста 1996. године када сам са само 12 година био чест учесник протестних шетњи уперених против тадашњег режима. Нисам тада најбоље разумео о чему се ту ради, али ме је привукла енергија коју сам осетио. Током 2000. године сам био нешто старији и разумео сам мало више и био учесник грађанских протеста много више, међутим морао сам да сачекам да постанем пунолетан, да бих се учланио у “Отпор”, што ми је све време била жеља. У “Отпору” сам упознао доста занимљивих људи, међу којима је био и данашњи заменик градоначелника Немања Нешић. Наша сарадња наставила се и у Лиги за Ужице, а и данас смо заједно у Српској напредној странци. У “Отпору” сам научио да се друштвеним организовањем може постићи много и иако се та организација данас доводи у везу са међународним актерима и плановима светских сила, сматрам да је имала веома значајну улогу у трансформацији демократске мисли у Србији. У Лиги за Ужице сам видео прилику да се локалпатриотизам, као моја идеолошка одредница, спроведе у дело. Сама идеја Лиге је нешто што је мени јако блиско и понекад ми је жао што ова организација није опстала. Ипак, нема разлога да се са сетом присећам свог активизма у Лиги, јер сам био значајан део организације која је успела да иницира опозив тадашњег председника општине, по вољи грађана Ужица, који су се за тај опозив изјаснили. Од децембра 2009. године сам члан Српске напредне странке, у којој сам обављао више функција. За мене је то једина странка која има могућности, али и искрену жељу, да ствари мења на боље. То је и разлог мог бављења политиком. Нисам неко ко жели да посматра са стране и критикује. Желим активно да учествујем и да допринесем томе да Србија, али пре свега Ужице, буде боље него што данас јесте.

УН: С обзиром да сте сада дошли на одговорну функцију и постали члан Градског већа, реците нам који су то први задаци које сте себи поставили у сфери у којој сте надлежни?
– У области предшколског образовања наставићемо са изградњом инфраструктуре потребне за смештај најмлађих Ужичана. Основне школе имају проблема са сопственом инфраструктуром, у чему им је потребна помоћ. Наставићемо са пружањем подршке дуалном образовању у средњим школама, како не бисмо више школовали кадрове, који немају где да се запосле. На исти начин је потребно изменити концепт по коме се тренутно стипендирају ужички студенти. Циљ је да се стимулишу образовни кадрови, који могу допринети развоју Ужица. У складу са тим, приступили смо прављењу базе података садашњих и будућих студената, а у сарадњи са Националном службом за запошљавање и захваљујући обиласку 100 ужичких фирми за 100 дана имаћемо и податке о кадровима који су потребни ужичкој привреди. Радићемо и на стварању услова за отварање нових студијских програма, јер нам је циљ да Ужице буде центар високог образовања. Наставићемо да подржавамо ужички спорт, али инсистираћемо на рационалнијем трошењу средстава, са нарочитим нагласком на обезбеђивању услова за младе спортисте. Уз помоћ државе, наставићемо са улагањем и у спортску инфраструктуру, пре свега у завршетак спортске хале у Крчагову и изградњу спортске дворане у Севојну. Културне садржаје које Ужице има, морамо сачувати и унапредити, али морамо и осмислити нове, а пре свега стимулисати младе Ужичане да у томе активно учествују. Сматрамо да морамо више пажње посветити знаменитим Ужичанима, који су кроз историју овај град највише задужили. За улагање у спорт и културу већ смо конкурисали у надлежним министарствима за значајна средства и наставићемо да радимо на томе и убудуће аплицирајући и код међународних фондова.

УН: Често се сада у ужичкој јавности помиње пројекат Стари град. Замолила бих Вас да нам нешто више кажете о том пројекту, када је настала идеја за обнову тврђаве oшта се тренутно ради по том питању?
– Идеја о обнови тврђаве је јако стара и о томе маштају многе генерације Ужичана. Наш циљ није да ту идеју својатамо, већ да је спроведемо у дело. Наше намере пренели смо министру Николи Селаковићу, који нам је велика подршка у свему што радимо. Он је организовао састанак са професором Кустурицом, градоначелником Краљева и директором Завода за заштиту споменика културе из Краљева. Стручњаци из Завода, након овог састанка су већ два пута били на Старом граду, извршили увид у стање на терену и пренели нам своје закључке. Потребно је, пре свега, уклонити растиње односно вегетацију, која је заступљена на остацима ужичког града. Након тога ће бити могуће направити 3D снимак, који ће бити основа архитектама које ће радити пројекат реконструкције. Паралелно са тим, стручњаци из краљевачког Завода извршиће конзервацију односно очување и заштиту постојеће грађевине, због своје културно историјске вредности, али и због будућих грађевинских радова. За обнову Старог града потребна су велика финансијска средства, а износ ћемо знати након израде пројектне документације. Оно што је јасно је да Град Ужице не може сам финансирати овако велики пројекат. Зато је важна помоћ државе, али је и жеља нашег славног режисера да се укључи својеврстан гарант и охрабрење да ћемо у овом подухвату успети. Професор Кустурица се поред уметности, доказао и у успешној реализацији јединствених грађевинских пројеката попут Дрвенграда и Андрићграда. Баш зато сам непријатно изненађен реакцијама појединих суграђана који су, на срећу, огромна мањина. Али, питам се да ли је могуће да ништа нисмо научили из врло блиске прошлости. Пре само неколико година господин Кустурица је вратио кључеве града, које је добио као почасни грађанин Ужица, управо због сличних реакција. Човек који је својом вољом Ужице поставио на културну и туристичку мапу света жели да нам да другу шансу. Да смо били другачији, можда бисмо уместо Андрићграда већ имали нови Стари град, можда би се у Ужицу, а не у Вишеграду од ове године отворила Академија уметности, у којој би предавао Емир Кустурица. Да ме не схватите погрешно, Вишеград и треба да има Андрићград и Академију, јер Вишеград то заслужује. Надајмо се да и Ужице заслужује нешто слично.

УН: Уколико и град буде учествовао у финансирању тог пројекта, како ће се наћи новац, када је недавно и сам градоначелник изјавио да постоји могућност да град банкротира уколико дође до промена Закона о локалној самоуправи?
– Активности попут уклањања вегетације и ситнијих грађевинских радова Град је у могућности да спроведе самостално. Највећи део финансија потребан за реконструкцију утврђења тражићемо из међународних фондова, по угледу на неке друге градове у Србији попут Бача, Голупца, али и градова у окружењу, као што је Цеље у Словенији, који су успешно обновили своје средњовековне тврђаве и градове. И даље се надамо да измена Закона о финансирању локалних самоуправа неће имати толико велики утицај на буџет Града, као што се најављује, али, и у случају измене овог Закона, локалне самоуправе морају наставити да постоје, па се морају наћи нова решења и највероватније нове уштеде.
УН: Шта се још планира за наредни период и реците нам нешто више о њима?
– Постоји више великих пројеката које ово градско руководство планира да реализује. Мислим да је природно да ја говорим о онима из области за које сам задужен. Можда нису велики, попут пројекта реконструкције Старог града, али су свакако важни. Поменуо сам завршетак изградње спортске хале у Крчагову и изградњу спортске дворане у Севојну, конкурисали смо за средства Министарства омладине и спорта на конкурсу “Заврши започето”, за изградњу платформе за камере на градском стадиону, како бисмо испунили све инфраструктурне услове за одигравање међународних утакмица, попут утакмица фудбалске репрезентације, као и за средства за изградњу теретане на отвореном за особе са инвалидитетом. Од Министарства правде добили смо средства за изградњу платформе, односно лифта, захваљујући коме ће особе са инвалидитетом, родитељи са децом у колицима и бициклисти моћи без проблема да премосте велику висинску разлику између шеталишта на градској Плажи и шеталишта трасом старе пруге која је најатрактивније место за слободно време Ужичана. Са истим циљем, ове године ћемо завршити и поплочавање старог железничког моста, који ће бити права атракција за суграђане, али и за туристе. Конкурисали смо и за средства министарства културе на конкурсу “Градови у фокусу”, намењена за реализацију нових културних садржаја, али и за поправку и реконструкцију објеката који су у саставу наших установа културе.

УН: Према Вашем мишљењу, којој области за коју сте надлежни (образовање, спорт, култура и омладина) треба више посветити пажње и због чега? Која област је у најтежој ситуацији?
– Свакој од ове четири области ћу посветити онолико пажње колико је потребно, али могло би се рећи да је спорт тренутно у најтежој ситуацији. Многи наши клубови не бележе успехе, какве су бележили раније и једино решење које се до сада помињало је – новац. Ипак, није новац једини узрок, иако је врло битан фактор за функционисање. У државама у којима је спорт развијенији него код нас, највећи део финансијске подршке долази из приватног сектора, а не од државе или локалне самоуправе. Град Ужице није у могућности да повећа давања за спорт, а ужичка привреда даје колико може и на томе смо им захвални. Наша највећа шанса лежи у младим генерацијама. Ови крајеви су одувек давали изузетно талентоване спортисте, али, са њима је потребно радити најозбиљније, како би се развили у врхунске спортисте. Не смемо их запостављати због финансијских проблема који у клубовима постоје, јер ће управо они, кроз свој успех донети успех клубу, пре свега спортски, али и финансијски. Баш зато је наш фокус на најмлађим спортистима и на промоцији спорта међу младим Ужичанима.

УН: У ужичкој јавности сте били познати као вођа навијача „Слободе“, па се то чак и у неким медијима пренело у негативном контексту. Реците нам нешто више о том Вашем искуству са навијачима?
– Никада нисам био вођа навијача “Слободе”. Био сам и остао навијач локалног клуба, што је логично за некога ко се осећа као локал патриота. Годинама имам сезонску карту и своје име на седишту западне трибине “Слободиног” стадиона. Јавности сам могао бити познат као неко ко је више пута, по жељи других навијача, путем медија обавештавао о акцијама, пре свега хуманитарним, које су биле спроведене. А као менаџер за односе са јавношћу, односно, као портпарол клуба, такође сам био јавно експониран, што је део посла који сам обављао. О “медију” који је покушао да ме прикаже у негативном контексту не бих превише говорио. Могу само да кажем да би много лакше било представити ме у позитивном светлу, кроз мој хуманитарни активизам. О томе никада нисам јавно говорио, али морам стати у сопствену одбрану. Моје искуство са “Фридом фајтерсима” је добро, јер смо заједно прикупили много новца и друге помоћи за оне којима је то било потребно, заједно смо очистили од смећа више запуштених локација у граду, заједно смо чистили снег и лед са улица, тротоара, из дворишта старим и немоћним суграђанима, који су позивали наш СОС телефон, заједно смо организовали низ акција за децу са сметњама у развоју и много других догађаја. Невезано за навијаче, одазивао сам се и на друге апеле, када је мом граду то било потребно, било да се ради о добровољном давању крви, гашењу пожара на Тари или о одбрани од поплава. Са данашњим замеником градоначелника, организовао сам хуманитарни концерт Дејана Петровића, захваљујући коме је купљена стоматолошка опрема за децу са сметњама у развоју, која се и данас налази у ужичкој болници. Немања Нешић и ја успели смо да заинтересујемо немачку компанију Беиерсдорф, да донира средства за НИВЕА игралиште за децу у близини вртића “Бамби” и тако даље. Као што сам већ рекао, о овоме никада нисам говорио јавно, јер се хуманитарним радом не бавим због сопствене промоције, али када неко жели да укаља моје име, имам шта да понудим као контра аргумент.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.