Новогодишња

Пише проф. Биља Грујичић
Дођосмо до краја, драги моји, ове календарске, преступне 2016. године. Ако погледате уназад, видећете мноштво терористичких напада и људи на поду који леже и врште, неизвесност око Брегзита, подељеност Америке око председничких кандидата, нову Нобелову награду за физику и по први пут регистрован спектар зрачења антиматерије, пад војног авиона и велики број мртвих. Ове године испратили смо Принца, Дејвида Боувија, Џорџа Мајкла, поново гласали, а и опет ћемо, изгледа. Време за свођење рачуна? Не волим то, ваљда је човек у својој природи незахвално биће. Одмах се сетим онога што нисам стигла. Необично је ово празнично време.
Шта да вам пожелим? Да се као и у Хрватској кредити у швајцарцима прогласе као они са непоштеним уговорним одредбама, чиме би добар део нас изашао из ситуације да целу своју месечну плату даје на месечну рату, на шта није пристао у тренутку закључивања уговора. Наше судство је неодлучно по том питању, а ја, подсетићу вас, навијам за правну државу на делу. Не могу да пожелим одблокирање отварања поглавља 26 у преговорима са Европском унијом, јер је Хрватска то већ учинила. Надајмо се бољим односима са суседима у наредном периоду.
Немојте имати утисак да су сви сем вас ових дана, добили тринаесту плату.
Не дозволите да Вам свачија јелка изгледа боље од ваше, да друге рукавице буду топлије, да вам нека друга трпеза изгледа богатије од ваше сопствене. Али дозволите себи да поново сагледате своју породицу, видите колико је ко порастао, а коме је порастао језик, а коме стомак, а коме диоптрија. Сада је време и за кићење јелке, по новој моди, овогодишњој, сада је време и за руске салате, бацања петарди и писање писама Деда Мразу, наравно, и за велике и за мале. Сада је време и за штиклирање на сопственој листи жеља, иако сам рекла да волим да игра увек траје, а круг се врти, како рече Његош, јер ко зна шта ти је испало из џепа, када си нешто чврсто стегао у руци. Можда је сад време је да пожелите да клизате, да једете брзу храну уместо новогодишње трпезе, да отпутујете негде са неким, или без икога и да за то не тражите оправдања од себе, или од других. Време је да искључите телефон, време је и да не одговорите свима, а неке управо позовете, време је да одете у речи, поздраве, честитке, јер у њих се најлакше сакрити. Време је да поклањате, а не мерите оно што сте добили заузврат.. Немојте бити љути на свет, он ионако живи по конформистичким обрасцима, воли једносмеран начин живота, потрошачки менталитет и жели спектакл. Бирајте људе који вас пуне, а не оне који вас празне.
Давно је Кант рекао да људско биће, тј. наша маленкост представља завршни корак органске еволуције, али није рекао и најсавршеније. Дакле дозволите себи да будете несавршени и тако ћете се некоме свидети, а ја ћу увек бити ту за вас! Живели, Ваша Биљана!

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.