ПОСЛЕДЊИ ДОЛАЗАК КУЋИ ВЕЛИКОГ ЖУПАНА

УЖИЧКА НЕДЕЉА 953

1.
Код Велике бране Босански пут силази на реку; ако се нисте упознали око Града или по ободима Турице, ову прилику немој пропустити. Кретање њиме пружа ти нови поглед на кањон и приступ његовим скривеним деловима.
А каква је то пустоловина без нових погледа и тешко доступних места?
Ходочасници Мале свете реке дуго су преносили учење да су то обилазнице око тунела, направљене кад и пруга. Шта обилазе дуге деонице на супротној обали од пруге и тунела, нисмо умели да смислимо.
Кад су се обилазнице и зидови указали као пут којим се, у неким условима, може укорачити у прошлост, појавила се нова врста поштовања. Тамо, где има простора и стене која уме кров да буде, тамо су огњишта и камење за седење поређано око ватре.
Кад се све ућути и излажемо се шта смо имали, чује се шапат реке и машта крене.

2.
У сеновитим веловима кањона вребају и чекају прилику туђег жељни…
Понекад, кад магија ноћи, звезда и жубора баш удари, можеш сањарити кога би од великана прошлих дана могао овде срести и шта ћеш му рећи.
Ако немаш шта, одложи.

3,
Пре Турака, тврђавом и градом господарио је Велики жупан Никола Алтомановић, силовит и одлучан да обнова српског царства крене с његове стране. У предвечерје Косовске битке, у сутон, тукао се с кнезом Лазаром и изгубио. Нигде уточиште није нашао. По свему судећи, радост због његовог пораза била је општа, чак и код оних које није угрожавао.
Изручили су га победницима и овде, у омиљеној ужичкој тврђави је ослепљен.
Истина да је Ужице било Николин град, полако је испузала из тмине у коју су је идеологије затвориле, и то сазнање
Ужичанима се допало, иако Великог жупана и осталих “реметилачких фактора” одавно нема.
Опет, као да неко надзире путеве ка Босни и Црној Гори, и мршти се на границе…
Кандидата има више од неколико…

4.
Мало ниже од Сунчаног вира, на месту мало заштићеном Путем, седам момака дочекало је Нову годину. Цео децембар су одбијали да учествују у празничним припремама и с гнушањем су негирали могућност одласка на славље ако их неко ипак зовне. То време, те године…
Нико их није звао и 31. децембра су се, кружећи сваки за себе, скупили у Дому ЈНА, у Радио-клубу YU1ABH. Миц по миц, ето музике, ето хране и пића; ето и војника с пушком “паповком” који је наложио напуштање објекта јер ће, можда, генерал Љубичић банути мало с Таре на весеље.
Е, сад има да се слави! Понели су шта су скупили, купили гориво за агрегат “Хонда” на старој пумпи и пробили се до Сунчаног вира. Уз ватру, која греје пола тела и целу душу и Флојдов “Shine On You Crazy Diamond”, због ког су праменови некакве магле ходали преко воде као духови, светлости са стране на којој месец није, почео је Дочек.
Никад нису коментарисали ту ноћ између себе, а другима су оставили да сами читају реку, стене и небо пуно звезданих трагова.


5.
Кад сунце напусти овај део реке и кањонска студен те натера да викнеш “Живеле тропске врућине!”, стена над виром, део Босанског пута, дуго остаје обасјана.
Ко може и ко сме, скочи одозго, плива у месту против струје док свежина не пређе у нелагоду, па се опет попне да се суши.
Са стране гледано, чудна занимација. Ако је право доба године за то, пробај.
Много је добро.

6.
Ако наставиш да долазиш, премештаћеш се нашим древним путељцима од лепоте до лепоте; кад они редовни стекну поверење у тебе и закључе да си се примио на прави начин, бићеш позван на гутљај и залогај, бићеш усвојен. Наћи ће се и пањ, који је река некад давно понела из брда и брусила преко хиљаду каменова да тебе не би жуљало.
А то је, пустолове, велика одговорност.
Распоред ових брда може ти помоћи да схватиш куда река тече и колико времена јој је било потребно да у камену усече вијугаву путању и притом створи Рајске отоке; може ти помоћи и да се запиташ како је караван вијугао ступајући по Путу, по тој мрви ослонца између подивљале Ђетиње и клизаве литице.
Чисто да се у тешким данима уздржиш и не кажеш: “Никад овако није било!”

7.
Ако постанеш редован овде, што би било природно, изабраћеш кривину, стену и отоке и с којима се сналазиш и прогласити их својим. Тако сви раде.
Тек после година долажења, према датуму знаћеш који је вир добар за доба дана које си одвојио за пустоловину у кањону Мале свете реке; кад сунце на том месту посебно лепо милује и жубор постаје шапат само твојим ушима намењен.

8.
Око Црвеног тунела река прави велику кривину и низ вирова и Рајских отока; на овом првом све се дешавало.
Одмах после моста а пре тунела скрени, и коракни Путем дана славе и настојања да географија не буде судбина; Босанским.
Због простране “плаже”, врло незгодног прилаза на ком шушањ надомак ноге обично није био од гуштера;
због магичне стене која се надвија над зеленом дубином, под коју су голаћи брзо допливавали кад летњи пљусак запрети квашењем косурдача, као да је у води много сувље;
због племена различитих годишта а једнако младих, који су свирали, писали и сликали, и сањали да се баве лепотом и развојем своје бити, изван фабричке жице и свакодневне радничке муке. Знам, путниче, шта си заустио да кажеш: о свакој младости зрело доба исто прича, и свака генерација верује да је од њих све почело, а нестало њиховим силаском са сцене.
У праву си, али ако утврдим да ниси имао овакво место, онакво време и другаре који гледају увис и лудо се забављају, држи се добро.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.