PRIVREDNA AGONIJA

– A tek nas čeka poslednji čin privredne drame koju su režirali loši režiseri  a u kojoj glume još lošiji glumci.Privreda će po treći put od 2009.godine ući u recesiju –

milan knezevic

Izveštaj  o poslovanju privrede u RS u 2013.godini koji je uz mnogo napora i stručne erudicije objavila Agencija za privredne registre ostao je samo mrtvo slovo na papiru.Privrednici su očekivali vanrednu sednicu Vlade i skupštinsku raspravu   posvećenu  izuzetno teškom stanju u privredi.Izostala je i reakcija“ stručne“ javnosti  koja  svakodnevno „telali“po novinama i panel diskusijama očekujući neku funkciju u vlasti. Suočavanje sa relevantnim činjenicama predočenim u ovom izveštaju odloženo je na neodređeno vreme.Time smo još jednom potvrdili potpunu“ nacionalnu nesvest“ izbegavajući da u širokoj debati pokušamo tražiti izlaz za posustalu privredu koja se idalje nalazi u stanju loše beskonačnosti.

„Neprofitabilnost privrede opredeljena je gubicima koji su ostvareni po osnovu financijskih i ostalih aktivnosti.Manjak sredstava za finansiranje tekućeg  poslovanja uslovio je visoku nelikvidnost i godišnji rast prezaduženosti  i  dalje   gomilanje gubitaka“,kaže se u izveštaju.

Iluziju o blagom oporavku privrede stvorio je skokovit rast izvoza od  skoro 25% kao  i prirast nivoa industrijske proizvodnje od 5,5 %.  Pozitivne rezultate  iskazale su grane privrede  na  koje  nismo mogli pogrešnom politikom uticati  a zavisile su više od prirode   nego  od     ekonomske  politike: poljoprivreda,rudarstvo,proizvodnja energije.Bolji  rezultati  posledica su  i niskih  statističkih   baza  iz 2012.godine.

U prošloj godini u  RS  privrednu aktivnost je obavljalo 115.613 privrednih društava .Financijski izveštaj je podnelo 95.133 .U 2013.godini privredna društva su zapošljavala 991.030 radnika ili 18.970 radnika manje u odnosu na prethodnu gdinu.Kuriozitet predstavlja činjenica da četvrtina( oko 25 %) od ukupnog broja društava ne zapošljava ni jednog radnika a njihov broj je povećan u prošloj godini za 1.257.Društva bez zaposlenih najbrojnija su u sektorima G-trgovina na veliko i malo (9.202 ili 35,1%), C- prerađivačka industrija (4.504 ili 17,2 %), M-stručne,inovacione i tehničke delatnosti (2913 ili 11,1%).Njihovi ukupni prihodi veći su 3,2% a rashodi manji za 8,6%. A da svako društvo  prijavi u radni odnos  samo osnivaca ,bilo bi to novih 20 000 radnih mesta.

Uočljivo je da privredna društva koja zapošljavaju od 11 do 50 radnika beleže najveće smanjenje zaposlenih 4,o%.Poslovni dobitak je manji za 1,9% od prošlogodišnjeg.Ostali prihodi su umanjeni za 5,3%,dok su ostali rashodi povećani za 3,0%.Negativan neto financijski rezultat iskazan je u iznosu od 23.119 miliona dinara.Strašno!Neto gubitak iskazalo je 32.166 društava.Izveštaj nije podnelo 8.616 društava.

Stagnacija obrtne imovine najvećim delom je rezultat uvećanja kratkoročnih potraživanja od 2,3% uz istovremeno smanjenje zaliha za 5,4%.Značajno povećanje beleže gubici iznad visine kapitala za 16,6% iskazanih u iznosu od 1.152.572 miliona a iskazalo ih je 26.614 društava.Smanjeno je učešće sopstvenog kapitala u ukupnim sredstvima finansiranja sa 34,3% na 33,4%.Na jedan dinar pozajmljenog kapitala  koriste 0.58 sopstvenog.Kumulirani gubici privrede iznose 2.856.712 miliona dinara i beleže međugodišnji rast od 13,9 %.Broj preduzeća sa kumuliranim gubicima povećan je  za 1.217.Dramatična je i činjenica da je gubitke iznad visine kapitala iskazalo 26.614 društava dok je gubitke do visine kapitala iskazalo 39.168 privrednih društava.

Još strašnije:Negativan neto finacijski rezultat prerađivačke industrije enormno je porastao u odnosu na prethodnu godinu sa 3.230 miliona dinara na 41.282 miliona dinara -13 puta ili 1300 procenata.Skoro trećina kumuliramih gubitaka privrede potiče od privrednih društava  sektora C-Prerađivačka industrija i iznose 891.387 miliona dinara i veći su za 14,8% od prošlogodišnjih.Raste i stopa izgubljenog kapitala sa 34,0% na 35,6%.

Nemam više snage da nabrajam podatke o privrednoj agoniji.Od ovako dramatičnih statističkih podataka  još veću rezignaciju izaziva ponižavajući odnos koji predstavnici „političke elite“ imaju prema onima koji zavređuju najveću društvenu pažnju.Stalno nas kinje da preduzimaju nešto mada privrednici znaju da nije urađeno ništa. Ponižavajući muk vlasti ,struke , nauke i javnosti.

A tek nas čeka poslednji čin privredne drame koju su režirali loši režiseri  a u kojoj glume još lošiji glumci.Privreda će po treći put od 2009.godine ući u recesiju. „Likvidnost na nivou sektora je pogoršana ,dok je rizik izmirivanja obaveza po osnovu kamata iz ostvarenih poslovanja i dalje visok“ kaže izveštaj.BDP je u prvoj polovini godine pao za 1%,za koliko je pala i industrijska poizvodnja,promet u maloprodajama rapidno opada,rašće broj nezaposlenih,  smanjivace se obim investicija,sve teže će se dolaziti do kredita,svako svakom duguje.. . Od najavljenih mera fiskalne konsolidacije i dodatnih mera  štednje privrednicima se diže kosa na glavi. Sve najavljene mere su  recesionog  karaktera jer dodatno smanjuju agregatnu tražnju .Novi nameti  ne prestaju da opterećuju poslovanje.. .

Za promenu  odnosa prema privredi valjalo bi ,za početak ,pročitati izveštaj APR-a; tekst  svojevrsne“ privredne  tragedije“. Ona ima samo stotinjak strana.Sve  privredne bajke   su već ispričane a mađioničarski trikovi „provaljeni“ .Vreme je za mrsku stvarnost.Nažalost, dramatičnu.

Milan Knežević

www.makroekonomija.org

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.