Пуна сезона убијања

На југу Чикага
Memorial Day Weekend (последњи понедељак у мају) обележава незванични почетак лета у Америци. Тог викенда отварају се чикашке плаже, јавни и приватни базени, незванично је одобрено ношење белих панталона, али, на жалост, означава и почетак високе сезоне убијања на јужним и западним тачкама ове метрополе. Признајем, и мени је дуго требало да, када лети, понедељком ујутро читајући наслове из штампе видим да је у Чикагу за викенд у просеку убијено 15, а рањено педесетак људи, схватим да се ради о опасним деловима града, јужној страни или западним обронцима, о насељима у која се, без преке потребе не залази. Лепо време и високе температуре држе чланове гангстерских банди и нарко мафије на улицама, вероватно им и врелина удари у главу, па ватра пљушти на све стране.


Стопа криминала у Чикагу значајно је виша од просечне америчке, иако, зачуђујуће, Чикаго није најопаснији град у Америци, макар не према званичним бројкама. Ипак, јесте испред Њу Јорка и Лос Анђелеса. Од 1. јануара до данас убијено је 252 (немам податке за викенд у коме пишем овај текст), а прошле године убијено је 786 људи. Овај лепи град, фасцинантне архитектуре, са свим својим атракцијама на обалама реке Чикаго и језера Мичиген, различитим културним утицајима, спортским клубовима, уметницима и суграђанима из целог света, не би требало да буде стигматизован, нити препознатљив због високе стопе криминала, али чињенице су застрашујуће. Обрачуни црнаца, мексичких и португалских гангстерских банди за превласт на прљавом тржишту дрога, упозорење су да се између 76 и 79 улице источно од Халстеда не иде ни у пратњи полиције. Пандури тамо ионако стижу тек после обрачуна, да покупе чауре. Због тога овај град у коме сам већ 21. годину незванично зову амерички главни град убистава; о викендима у којима нико није убијен – али има много рањених, штампа не пише. Није довољно крваво. О својеврсном рату на чикашким улицама певају у песмама репери, они који су потекли са јужне стране, баш онако као што Kanye West каже: “I am from the murder capital, where they murder for capital”.


Иако није на првом месту по броју убистава у Америци, Чикаго, као трећи највећи град и по свему “second city” има најопасније гето џепове. Број убистава овде је 4 пута већи од америчког просека. Убијају се црнци међусобно, разрачунавају мексичке и порториканске банде, али на жалост страдају и деца, у парковима, на улицама, у наручјима трудних осамнаестогодишњих мајки, или сакривена од погледа својих тридесетогодишњих бака. Очева ту нема. Или су убијени, или размењују ватру.
Према званичним подацима Атланта, Оакланд, Мемфис и Канзас Сити имају већу стопу криминала од Чикага, опасни су и Сант Луис и Детроит, али сви они имају већу стопу пуцњаве и рањавања. Чикаго је и даље престоница убистава. Овде је прошле године за Божић убијено 8 људи. Било је тада неуобичајено топло за децембар.
Чикаго је најбољи доказ да стриктни закони о забрани ношења оружја сами по себи, на жалост, не ршсавају питања криминала. У овом случају није у питању ни расизам, јер црнци углавном убијају црнце, Мексиканци се обрачунавају међусобно, Порториканци елиминишу своје сународнике. Политика је често мешала прсте у покушају да разреши ово осиње гнездо, али ни гувернери, ни градоначелници ни преседници месних заједница, свештеници, активисти, нико није имао среће да нађе кључ решења. Председник Трамп је твитовао о проблему и у предизборној кампањи, али и неколико пута касније, претећи довођењем федералних војних трупа на улице Чикага, али, ко би наиван у твит те врсте поверовао?
Проблем чикашког криминала комплексан је, па захтева и комплексно решење. Демографски, социолошки, економски, политички и други узроци морају се третирати сложеним, дугорочним ресењима, неопходно је тући по узроцима, а не беспомоћно сагледавати последице овог рата на улицама. Криза у породицама, одсуство оца као фигуре у одрастању деце, лош систем образовања и ваншколских активности, висока стопа незапослености, опште сиромаштво, све су то разлози који људе у овим насељима доводе на улице, и због којих врло брзо завршавају у блату прљавих алеја, а потом у читуљи.


Ове године је за Memorial Day Weekend у Чикагу убијено 6, а рањено 60 људи. Статистички, то је много мање од прошлогодишњег збира, када је убијено 12 људи. Па, иако и полиција, и штампа и докони чикашки политичари, уобичајено тврде да је то много добро, јер је број убијених мањи него лане, нико не може бити миран и спокојан, све док празнични викенд не прође без иједног метка. Звучи утопијски, мада можда није неизводљиво.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.