Ракија је српски бренд

- Велики број излагача, али врло мала посета публике -

bb-klekovaca-bajina-basta

ФЕСТИВАЛ ВОЋНИХ РАКИЈА „ЖЕСТИВАЛ“
У недељу, 02. октобра, у Хали спортова у Великом парку, одржан је други Фестивал воћних ракија „Жестивал“. Жири у саставу др Нинослав Никићевић – Пољопривредни факултет у Београду, др Бранко Поповић – Институт за воћарство у Чачку и др Иван Урошевић – Пољопривредни факултет у Београду дегустирао је преко 70 врста ракија и у складу са критеријумима и стандардима у области производње воћних ракија, за најбољу ракију прогласио је клековачу “ББ Клековаче” Бајина Башта са 43 процента алкохола. У име фирме, награду “Радослав Раде Пауновић” примио je Миломир Јовановић, а награду је уручила Александра Пауновић, кћерка Рада Пауновића, који је дао велики допринос у настојањима да се у целој Србији производе висококвалитетне воћне ракије и залагао за извоз воћа у из ужичког краја, али у облицима виших фаза прераде.
Овогодишњи „Жестивал“ је окупио десет општина Златиборског округа, рачунајући и Ивањицу, на коме је 13 афирмисаних регистрованих произвођача воћних ракија и 26 излагача, индививидуалних пољопривредних газдинстава, представило своје производе.
Бранислав Митровић, председник Скупштине града Ужица и председник Организационог одбора „Жестивала“, први је поздравио све окупљене и подсетио је да су се пре више од једног века ужичке ракије излагале на међународним сајмовима и да су освајале накграде за квалитет.
– Давне, 1892. године, Тома Наумовић је излагао на сајму у Бриселу и отуда, у град на Ђетињи, донео одличја и медаље за ужичку клековачу. Традиција је темељ наше приче о ракији. Људи на овим просторима вековима праве одличне, најбоље ракије. И не само ракије, већ и сувомеснате производе, џемове, сокове, мед, сушено воће. Традицији морамо додати знање и укључити науку – рекао је Митровић.
Након оцењивања и поделе медаља, Митровић је рекао:
– Сама чињеница да су 43 ракије добиле златне медаље, 30 ракија сребрне, а да су само три бронзане, говори о потенцијалу и квалитету ракије ужичког краја.
Раде Љубојевић, председник Регионалне привредне коморе Ужице, рекао је да слога и енергија која се појавила у ужичким институцијама, које су организовале „Жестивал“, говоре да постоји снага за овакве манифестације.
– Као што Шкоти промовишу свој виски, Французи коњак, тако и ми треба да промовишемо своју ракију, који се може извозити у великим количинама. Ракија је симбол овог краја, Ужица, Златибора, ужичког региона, и као таква заслужује велику промоцију – поручио је Љубојевић.
Градоначелник Тихомир Петковић је рекао да наш крај поседује аутентичне производе, који својим квалитетом заслужују да буду на најзахтевнијим светским тржиштима.
– Да би се то и десило, морамо организовано сачувати традиционалне начине производње у складу са савременим тенденцијама. У ужичком крају последњих година расте производња воћних ракија и поједини произвођачи су се већ нашли на европском и светском тржишту. Квалитет својих производа потврђују и на значајним међународним сајмовима. Нема разлога за страх да ће приближавање Србије Европској унији спречити традиционалну производњу, напротив. Заједничким снагама државе, локалне самоуправе и приватног сектора, уз подстицај и субвенције у овој области, може се доћи до веома значајних резултата – рекао је Петковић.
Након овог уводног дела, помоћник министра за пољопривреду и заштиту животне средине Ненад Катанић отворио је „Жестивал“ и реако да је ракија прави српски бренд. Он је додао да је у Србији под воћем преко 165 хиљада хектара, а да је преко преко 47 процента, односно 87. 000 хектара под шљивом.
– У Србији је у 2015. години произведено 22, 5 милиона литара квалитетне ракије, а исто толико налази се код индивидуалних произвођача. Онда знамо са каквим капацитетима и потенцијалом Србија рапсолаже када је у питању производња ракије. Морамо пуно да радимо на промоцији квалитета и увођење нових стандарда – рекао је Катанић и подсетио да је прошле године усвојен Закон о ракији и жестоких пића, који је једини закон у Скупштини усвојен концезусом.
– Слободно можемо да кажемо Србе може чак и ракија да споји. С друге стране, потрудили смо се да неколико година уназад, кроз субвенције, активно учествујемо у подизању засада и да што више људи анимирамо да се баве воћарском производњом. У том правцу имамо две врсте инвестиција, суфинансирање каматне стопе, тако да у Србији имате краткорочни трогодишњи кредит са три посто камате на динарске кредите и имате могућност да када сами инвестирате, добијете повраћај средстава до 40 до 55 посто, у зависности да ли се налазите у маргиналном подручју или не – рекао је помоћник министра и најавио да предстоји велики рад на промоцији квалитета, на осигурању вишегодишњих засада, на увођењу нових стандарда квалитета, а да надлежно Министарство субвенционише све заинтересоване произвођаче за ове активности.
Организатори „Жестивала“ су град Ужице, Регионална привредна комора Ужице, РРА “Златибор”, Пољопривредна стручна саветодавна служба Ужице, ТО регије Западна Србија и Пословни клуб привредника западне Србије. У оквиру „Жестивала“ излагали су и произвођачи пратеће опреме: казана, дрвених, прохромских и керамичких посуда, пасирки; произвођачи меда, сокова, сувог воћа, а присутан је био и Воћарски институт Чачак. Овим поводом приређен је и богат културно-уметнички програм.

Реч произвођача

Међу излагачима су били предузећа „ББ Клековача“ Бајина Башта, „РБ Глобал“ Костојевићи, „Стара песма“ Пилица, ПТР “Златни бор” Чајетина, „Дестилерија Зарић“ Косјерић и многи други.

bb-klkovaca

„ББ Клековача“
Миломир Јовановић, директор предузећа „ББ Клековача“ из Бајине Баште, чија је ракија клековача проглашена најбољом на овогодишњем „Жестивалу“, каже да су ракије произведене у том предузећу побеђивале на разним сјамовима, манифестацијама и фестивалима у Србији и иностранству, али да му је ова победа најдража.
– Најдража ми је ова победа, јер смо победили у заиста јакој конкуренцији поризвођача из ужичког краја, као што су дестилерија „Зарић“, „РБ Глобал“ , „Стара песма“ и све остале. Апелујем на све моје колеге произвођаче да несебично деле савете малим и индивидуалним произвођачима о производњи ракије, да не крију тајне, да одају технологију, јер то је једино начин да у Србији добијемо уједначену и високо квалитетну ракију – рекао је Јовановић и такође упутио апел и држави да уведе ред у промету ракија, јер, како каже, сада је у моди ракија од дуње, која се поприлично пије, поред шљивовице, а да од те ракије од дуње у нашим кафанама најмање има дуње – поручио је победник.
Јовановић је рекао да је „ББ Клековача“ основана 2010 године.
– Ми смо, у ствари, наставили традицију производњу клековаче од бивше земљорадничке задруге, која је почела ту производњу 1955. године. „ББ Клековача“ је познати бренд који је обишао цео свет. Наша је ракија извожена на свим континентима, осим Африке. Благи пад је уследио деведесетих година прошлог века, увођењем санкција, када су прекинуте те везе које су биле успостављене. Од 2010. године, када је наша задруга отишла у стечај, нас пет бивших радника те задруге направило је деоничарско друштво. Онда смо закупили производни погон задруге у стечају. Једноставно нисмо могли да дозволимо да се угаси та производња.
– Пошто нисмо били финансијски моћни да то задржимо, успут смо тражили стратешког партнера и врло брзо смо га нашли, а то је наш бивши и садашњи купац, који је преузео власништво над фирмом и после неког времена уложио значајна средства. Купили смо једну халу и оспособили је за производњу. Следећи задатак је био да повећавамо залихе, да не зависимо од рода једне године. Направили смо залихе свих дестилата за две до три године и стално одржавамо тај ниво. Следећи задатак нам је био и можда највећи до тада, да повећавамо продају и да вратимо колико можемо то бивше тржиште. Полако остварујемо тај задатак, почели смо помало да извозимо за Аустралију, Црну Гору и Словенију, а до краја године би требало да крене извоз у Хрватску и једна количина за Америку. Извозимо око 10 посто од своје производње – рекао је Јовановић.
Раније се њихова производња базирала само на клековачи и препеченици, а од прошле године су почели производњу траварице, ракије вијамовку, касјијовачу и дуњовачу. Имају, како каже, и нових производа у припреми за наредне године. За своју производњу воће купују по целој Србији, пошто на територији општине Бајина Башта нема довољно, па тако крушку купују у Горњем Милановцу, кајсију у Чачку, дуњу у околини Краљева.

stara-pesma

„Стара песма“
„Стара песма“ је ракија која се производи у Пилици код Бајине Баште. Марко Илић, шеф продаје ове фирме, каже да предузеће постоји од 1990. године, али се производњом ракије баве од 2004. године.
– У том периоду смо избацили око 10 различитих ракија, од шљиве, од дуње, кајсије, крушке вијамовке, имамо специјалне ракије траварицу, клековачу, дуњу са додатком меда и ракију од шљиве са додатком меда, у више различитих амбалажа. Производе пласирамо и на домаће и на страно тржиште. Извозимо у Холандију, Аустрију, Аустралију, Македонију, Црну Гору и друге земље бивше СФРЈ – рекао је Илић и додао да су њихове ракије биле победнице Новосадског сајма 2010., 2011 и 2012. године, да је њихова шљивовица стара 7 година 2013. године „Београдски златни победник“ на „Ракија фесту“, а ове године је ракија од дуње постала краљевски бренд.
„Стара песма“ има сопствене засаде воћа на 9 хектара површине.
– Нисмо велика фирма што се тиче производње, производимо од 30.000 до 50.000 литара годишње. Више се базирамо се на квалитету, а не идемо на квантитет. Од производње извозимо нешто више од 50 посто – рекао је Илић.
На питање како уопште странци имају мишљење о нашим ракијама, Илић каже да и немају неко добро мишљење.
– Странци немају неко мишљење о нашим ракијама, али за то смо сами криви. Ништа се не ради да се едукује просечни српски произвођач, и даље се ради доста лоше. Међутим, у последњих осам година постоји удружење произвођача ракије „Српска ракија“, које ради пуно на томе да произвођече и индивидуалне предузетнике науче како да направе квалитетну ракију, јер када би сви имали квалитетну ракију, онда би слика о нашој ракији била много другачија – закључио је Илић.

sokolova-rakija-2

„Стара соколова“
„Стара соколова“ ракија, коју производи „РБ Глобал“ постала је бренд српске ракије.
– Предузеће „РБ Глобал“ је настало пре 23 године. Производња ракије се врши у Костојевићама, а дистрибуција из Београда. „Стара соколова“ је познат бренд домаће српске ракије, која се извози на више континената у Америку, Аустралију, Азију и у Европи, а највећи купци су нам у Канади, Русији и земље старе Југославије. Имамо изузетно добре резултате, као и многе награде на домаћим и међународним такмичењима и фестивалима. Успех је потекао тако што је породична традиција Богдановића о производњи ракије уткана у садашњу производњу. Прво се кренуло са шљивовицом, а сада производимо траварицу, медовачу, клековачу, беле ракије од касјије, виљамовке и дуње, као и два ликера пелинковац и златиборски врх – рекао је Никола Шопаловић, менаџер продаје у „РБ Глобалу“.
Шљиву, и то разне сорте, гаје у сопственим воћњацима на површини до 6 хектара. Имају ту и мало дуње, али те количине, како каже Шопаловић, нису довољне да подмире годишњу производњу. У околини Чачка углавном набављају остало воће, а сада је актуелна дуња и врши се њен октуп и анализе.
„РБ Глобал“ има годишњу производњу од око 150.000 литара ракије и извозе од 75 до 80 посто од укупне производње, а све остало иде на домаће тржиште.
– Имамо ракије старе од 5, 7 и 12 година. Ова ракија од 12 година је одлежала у храстовом бурету и ње има и на домаћем и на страном тржишту, као и ракије старе 5 година, док ракију од 7 година извозимо само у Русију – рекао је Шопаловић.

destilerija-zaric

„Дестилерија Зарић“
Један од већих произвођача ракије у нашем крају је и „Дестилерија Зарић“.
Душко Дидановић, директор дестилерије, рекао је да ова дестилерија званично ради од 2010. године.
– „Дестилерија Зарић“ је наставак производње подрума „Повлен“, који је радио од половине прошлог века. У току 2007. године је почела модернизација производња ракија и 2010. године смо почели да радимо под овим именом. Још увек не радимо пуним капацитетом, а када би радили пуним капацитетом могли би да производимо око 3 милиона литара ракије годишње. Што се асортимана тиче, ту смо радили доста. Сада имамо десет различитих воћних ракија и две врсте ликера. Производимо више врста ракија од шљиве, ракију од дуње, крушке, малине, кајсије, а ликере од вишње и од меда – рекао је Дидановић.
И њихова ракија је освојила тржиште Америке, Аустралије, Немачке и земље бивше СФРЈ и очекују извоз у Канаду. Извозе мало више од 50 посто производње, а друга половина иде на домаће тржиште. Они немају сопствене воћњаке, већ раде у кооперацији са грађанима.

Звездана Глигоријевић

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.