Рођена са оловком у руци

- Пошто не знам математику, морала сам да се бавим илустрацијом -

ВРЕДНИ МЛАДИ УЖИЧАНИ: МАРИНА ВЕСЕЛИНОВИЋ – ИЛУСТРАТОР
Марина Веселиновић из Ужица већ неколико година успешно живи и ради у Београду као илустратор. Каже да је рођена у Титовом Ужицу осамдесетих година, а ишла је у Основну школу „Слободан Секулић“. Своју основну школу назива архитектонским бисером и једном од најлепших грађевина у Ужицу. Средњу школу примењених уметности завршила је у Шапцу, а студије у Београду.

УН: Од када се јавило интересовање за цртање – сликање?
– Имам утисак да сам се родила са оловком у руци. Захваљујући тати који је сликар и писац од малена сам окружена уметношћу и сликарским прибором.

УН: Kада сте први пут дошли у ситуацију да илуструјете неки текст или причу?
– Још док сам била дете волела сам да цртам ликове и сцене из омиљених књига, то ми је био извор бескрајне забаве. Тада још нисам знала да желим да будем илустратор, нити да то може да буде занимање. А „Политикин забавник“ је у то време за мене био земља чуда, ту сам се упознала са илустрацијама Владане Ликар-Смиљанић, Боба Живковића и многих других домаћих илустратора. Мислим да сам била у средњој школи када ми је неко предложио да илуструјем књигу, басне су биле у питању… а чини ми се да на крају та књига није била објављена.

УН: Kако сте се определили за илустрацију?
– Ствар је јасна, пошто не знам математику, морала сам да се бавим илустрацијом. Покушала сам да радим у продавници видео игрица, али увек сам погрешно враћала кусур, па сам убрзо добила отказ.

УН: Kада добијете текст, да ли правите једну или више илустрација? Да ли разговарате са писцем или са неким другим, и да ли се брзо договарате или има корекција?
– Углавном урадим гомилу непотребних скица од којих обично прођу оне које ми се најмање допадају (хахаха). Kада прочитам текст који добијем од уредника, издвојим делове који ми делују најинтересантније, затим радим скице које шаљем на одобравање, потом следи завршавање илустрација. Kорекција понекад има, мада не често.

УН: Kакав је утисак аутора текстова када виде више Ваше илустрације?
– Обично падну у несвест, а када добију чашу воде и врате се у живот, кажу да би волели да им илуструјем и следећу књигу.

УН: Са ким све сарађујете, да ли је више домаћих или страних писаца?
– Сарађујем и са домаћим и са страним издавачима и ауторима, мада је мало више страних. Јако бих волела да имамо више домаћих издавачких кућа које су окренуте илустрованим издањима. Тренутно могу да издвојим Kреативни центар као најбољи пример тога.

УН: Шта сте све до сада илустровали (сликовнице, дечије књиге, књиге, часописе и слично, домаће или стране)?
– Илустровала сам толико различитих ствари да тешко могу све да набројим овде. Има ту свега од разних књига, уџбеника и сликовница, преко магазина и фанзина до омота за плоче и CD-ове…

УН: Шта је према Вашем мишљењу најтеже илустровати? За који период можете да илуструјете неку сликовницу до 20 страница?
– Мислим да не постоји најлакше и најтеже, постоји текст који ми се допада и за који одмах добијем идеју или текст који ми није превише занимљив. Али могу слободно да кажем да уопште не волим да цртам учионице пуне столова и клупа. Највише волим да цртам док напољу пада киша.

УН: Kолико често долазите у Ужице и шта најпре посетите када се вратите у родни крај?
– На жалост, у Ужице не идем често колико бих волела, али обавезно посетим Staparski Sorrento, мој мали рај у кањону Ђетиње, на који ћете наићи ако прошетате кроз тунеле.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.