Сезонци

Пише: проф Биља Грујичић
Каква ми је фризура? У последње време прилично чупава, необуздана, дивља. Трудим се да је обуздам шналама, али ми често не полази за руком, природа се, на крају крајева, не може обуздати. Тако је и са човеком, мада људи покушавају. Каква је њена фризура, како изгледа, какво јој је сексуално опредељење? Не интeресује ме. Ниво моје знатижеље не завршава у нечијем кревету. Под чаршафима и немогуће постаје могуће. Али, то је ипак тема за Јована Марића. Ја волим да знам чиме се она препоручује за најодговорнију функцију у држави. Све остало је мање битно. Кажу да је то најбоље решење за Европску унију. Лепо је то, лепо је и кад им се допадате, лепо је и када вас саслушају, иако ништа од вашег менталитета не разумеју, лепо је и кад вас потапшу по рамену, али мене интересују поглавља. Наиме, волим да новој мандатарки оставимо мало простора и времена да се покаже, а до тада у малине. Бар до новог закона о сезонским пословима.
Влада Србије донела је уредбу да деца не смеју радити послове на висини, са прекомерним теретом, у скученом простору и послове где се захтева превелико психофизичко оптерећење. Решила сам да питам: Имају ли млади људи прилику да раде на распусту и шта се то њима нуди? Колико су нам тинејџери навикнути на рад? Малина, купина, рибизла, грађевина, собарица… Шта их мотивише? Одлазак на море, више новца за наручивање песама у кафани, преживљавање? Послодавци који им нуде да раде за 200 динара по дану? Они који би да им још доплате што долазе на посао? Каже моја пријатељица, тражили сте, гледајте! Шалу на страну, најсвежији подаци из 2016. године показују да само 4.5% светског становништва живи у пуној демократији, Французи нису заинтересовани за гласање, Велика Британија није никад била у тежој ситуацији од Другог светског рата, па шта ми хоћемо? Заиста, како створити здраве радне навике у животу младог човека? Шта урадити? Имају ли послодавци још неку идеју у глави, осим профита? Разне поштујем, али никог не амнестирам. Младост је полетна, брзоплета, наивна, невина, свашта јој се на леђа може натоварити, али младост је и бунтовна, силна, ако је правилно мотивисана. И кад ме питате, зашто је браним? Па, младост је оно што ће нам сигурно остати, иначе смо, што рече Андрић, трошни и пропадљиви, ограничени страховима, надањима и жељама. Душа оздрави кад је с децом, каже Достојевски, а знате и ону Кенедијеву од кога смо позајмили земљу.
Толико од мене овога пута, чувајте се, да вам ово сунце не удари у главу, мажите креме, тамо где идете, а оно јаче сија. Шта ми је утисак на крају? Две девојчице, у шетњи парком, са по купљеном књигом у кеси. Била сам неизмерно срећна због тога. Био је то мали знак, а ситнице чине живот. Знала сам да има наде и да њихово време тек долази! До нове Владе! Воли вас, Ваша Биљана!

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.