Силиконац

biljana-grujicic

Пише: проф Биља Грујичић
Здраво, драги моји! Шта год да вам је асоцијација на горепоменути наслов, погрешна је?! Не знам шта сте ви помислили, али, реч је о плеху. Решим ја да обрадујем своје укућане необичним облицима пројица, питица, мафина и чега све не, кад ми продавачица покаже њих у најразличитијим облицима и бојама. Видим ја да се они могу спаковати и у мали џепић, да тамо где идете нема пекара и брзе хране и заљубим се на први поглед. Дођем кући, испробам, а све, драги моји, морате добро испробати, да вам после не буде криво, а и да можете да вратите. Међутим, не дајте се преварити, не покажу се све карактеристике на првој проби, али овога пута то је било то. Истина, необично је са садржајем, када први пут гурате у рерну, али шта није необично први пут? Стварно сам вам отворила апетит. Пала ми је на памет моја бака, домаћица за сва времена, не би она овоме веровала, а ја сам све морала да пробам, па шта кошта, али овога пута није коштало пуно.
Но, ја сам хтела да се хвалим, иако знате да то није у мојој природи, али овога пута сам победила, тачније добила тих 7% за све учитеље и наставнике, шта рећи, бројке су бројке, колико год да оне са собом носе. Не знам ја ко је још тражио, ваљда сви они којима је требало, али ја са „Недељицом“ имам штампани доказ. На представљању резултата истраживања “Мапа сиромаштва у Србији“, дошло се до податка да око 650.000 људи у Србији живи у апсолутном сиромаштву, што је 9% становништва. Стопа сиромаштва највећа је у Прешеву 63.6%, док је на Врачару 5,3%. Како ми стојимо, питате се. Стопа сиромаштва у Ужицу износи 17,9%. Мало, много, таман, увек је битно са ким се поредите, а статистика каже тако. Било како било, просветни радници ће наставити да се едукују и иду на семинаре, иако процентуално спадају у професију са највећим бројем високообразованих, а и повећаће им се плата.Чини ми се да су људи од науке и знања потиснути у кабинете и да се њихов глас не слуша, њихово знање никоме не треба, најчешће се на њих гледа као на конзервативне заступнике затвореног друштва. Но, високообразовани људи не морају нужно да буду и високоодговорни, битно је да буду високосавесни. Зар не?
Паде ми на памет да ове године обележавамо век од смрти Кочића, који каже “да је снага српског језика у глаголу, а не у именици, која је битна особина немачког језика“. Дакле: пасти, саплести се, трчати, журити, сударити се, испустити, покупити, сагнути се, провући се, оклизнути се, чучнути, па опет устати, не чине ли вам се ови глаголи тако српски? Заправо ови глаголи чувају наш језик у његовој оригиналној чистоти и лепоти, насупрот свим оним, како их данас зову „хејтерима“ који га нападају. Све ове вештине, означене глаголима, морали сте научити, драги моји, и без тога да сте их вербализовали.
Толико од мене, мислим да смо овога пута свашта испекли у овом силиконском плеху, нешто можете сажвакати, а нешто вам може и запасти у грло, нисам ја баш залогај за свакога, али битно је да сам вам примамљива, тако сте рекли. До позоришног фестивала, ВОЛИ ВАС ВАША БИЉАНА!

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.