Сима и пријатељи

SLOBODAN SIMIĆ

30 година рада Слободана Симића

Поводом 30 година књижевног рада Слободана Симића, 9. маја у 20 часова у Градском културном центру одржаће се вече под називом“СИМА И ПРИЈАТЕЉИ“ . Програм ће бити колажног карактера и учествоваће глумци, писци, песници, новинари и музичари. Најављени глумци: Тања Јовановић, Момчило Мурић и Бато Јелисавчић. Писци: Раде Јовановић, Нешко М.Илић, Зоран Филиповић. Песници: Жељко Марковић, Зоран Јеремић. Новинари: Нада Селаковић и Тони Станковић. Музичари: Шуки, Банат и Буцо. Улаз слободан.

 

 

Oziljak_naslovna

НОВЕ КЊИГЕ

СВЕ О ЉУБАВИ

(Слободан Симић: ОЖИЉАК, Арте, Београд, 2015.)

Ако човек има душу, а има је, ко ће је боље разумети и испричати о њој од психијатра?
Ко ће боље од афористичара, а Слободан Симић то јесте – и то врстан, у пар речи рећи истине које жуљају, сметају, боле?

Ако, при том, и сам има ону танану, осетљиву, песничку душу, а читајући ове стихове видећете да има, биће вам јасно зашто љубавна поезија Слободан Симића, као облог од чудотворне, спасоносне траве пријања на дубоке ране душе, па и интелекта, загађене и гнојне од свеколиких културних достигнућа типа „24 сата свадба“, „Домаћине, ожени се“ и свега онога што по нама пљушти уз прећутни благослов министарстава, културних званичника и посленика.

Искрено, некада сам се, студирајући, дружила са Рилкеом, Шелијем, Јесењином… Такве су биле моје године и таква су била времена. После сам се, радећи, сусретала са огромном количином љубавних песама, збирки, књига (које су издавали разноразни клубови, од самоуправљача до месних заједница), препуних описа, несхватљивих метафора, атрибута којима је затрпавано све оно што се није имало ни умело рећи… те ми снемилише поезију, љубавну посебно.

И онда, случајно, скоро неверујући да ти стихови настају из пера онога чијим сам се афоризмима горко, али, понекад, до суза смејала, стихови Слободана Симића су ми вратили веру у поезију, у љубавну поезију која је најближа оној најосетљивијој и најтананијој нити душе која дрхтури на ветру и “смрзава се и у лед претвара”.

Кад размислим зашто, имам јасан и једноставан одговор – све његове песме говоре о познатим осећањима, јасним и сажетим језиком, градацијом која у последњим стиховима доноси разрешење, открива суштину и, као на длану, пружа нам поенту коју на почеку нисмо наслућивали, а која нам доноси препознавање, саосећање и расветљење. И све ситуације су животне, оне које смо и сами преживели (или, ако немамо довољно година, преживећемо их, сигурно)…, а ако имамо поприлично година (као писац ових редова), учини нам се да је то још јуче било, заболео, ишчилело и оставило осмех искуства…

У сваком случају, уколико вас је ујела ваша плавоока, зеленоока или тамноока змија, ако намерно носите хаљину коју он никада није волео, или спавате у соби у коју никада својевољно није ушао, ако у некој бари сањате њене усне, које ће вас претворити у принца, или чекате неку болест, па да оздравите – поклоните њему или њој, поклоните себи ову збирку песама Слободана Симића која ће вам рећи све о љубави…, оној правој, несрећној, случајној, телесној, суровој и узвишеној, прорачунатој и неверној, оној која храни душу и убија је, а притом јој дарује дах живота…

Нада Селаковић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.