Школа за пример

- Оно што наше сестре уче овде, то уче седам година у Словачкој -

БОГДАНКА ЂОРЂЕВИЋ – ДИРЕКТОРКА МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ
Медицинска школа у Ужицу је једина школа у Златиборском округу која сваке године школује медицински кадар. Њен рад је званично оцењен међу најбољим у Србији, а потврда томе је и добијање Светосавске награде почетком ове године. Директорка школе Богданка Ђорђевић каже да је то подстрек за још бољи рад и велика одговорност да у наредном периоду оправда указано поверење.
Међутим, иако је школа регионалног карактера, број одељења је у последње две године смањен. Пре десет година, када је пресељена у нови објекат на Царини, имала је скоро 1.100 ђака, а данас броји 766 ученика.
– Број одељења одређује министарство и таква је политика уписа. Без обзира што је дошло до смањења броја ученика, школа свој посао обавља квалитетно и томе сведочи оцена коју је дала стручна комисија. Наиме, поред тога што су родитељи и ђаци изражавали задовољство што су били или су сада ученици наше школе, ми смо добили и званичну оцену. Вредновање рада школе се ради сваке пете године. Наша школа је вреднована у мају 2014. године и оцењује се какво је стање школе у свим областима квалитета рада школе. Тих области квалитета има седам, од учења, преко подршке ученицима, постигнућа ученика, атмосфере која влада, материјалних и људски ресурса, све до рада организације и руковођења школе. Највиша оцена у том вредновању је четворка и ми смо вредновани том оценом. Комисија је провела у нашој школи три дана и посебно задовољство је изразила што су осетили ту атмосферу у школи. У појединим областима била је понека тројка, али свеукупна оцена је четворка. Сугестија је била да поправимо индивидуализацију у настави и ту смо имали тројку. Крајњом оценом добили смо потврду да је наша школа једна од најбољих школа у Србији. Сви смо задовољни, и особље, и родитељи и ђаци, али смо у обавези да наставимо да радимо на одржавању тог нивоа – рекла је задовољно директорка.


Као потврда том раду и да је настављен квалитетан рад, стигла је у јануару ове године у виду Светосавске награде.
– Дакле, настaвили смо тим неким добрим путем. Наша даља обавеза је да одржимо такав темпо. У том смислу нам је недостајао неки нови изазов и онда смо аплицирали за електронски дневник. Због добрих материјалних услова и ресурса, ушли смо међу 60 школа у Србији за тај пилот пројекат увођења електронског дневника, а то ће за наредне две године бити обавеза за све школе. Наш кадар је млађи и јако лепо су прихватили ту новину, иако у овом моменту воде двојну евиденцију, и папирно, односно користе још увек старе дневнике, и електронско вођење дневника. У основним школама је дозвољено да се одмах води електронски дневници, али код средњих није. Ми смо од ове године почели да га примењујемо и ускоро ћемо да архивирамо папирне дневнике, јер испуњавамо законску форму. Остала је фаза да видимо како ће на то родитељи реаговати. Они још увек немају приступ електронским дневницима, а када буду имали приступ, моћи ће да виде електронским путем преко одређене шифре, оцене свога детета, изостанке или било какве карактеристике које професор забележи. Са друге стране, професори ће моћи да виде само свој предмет. Можда деци неће одмах одговарати, али ће касније схватити да је то добробит за њих. За коришћење електронског дневника требало би да сви родитељи буду научени да га користе, мада смо имали проблема и када је био само овај дневник, јер смо имали децу из неких удаљених крајева да им родитељи ниједном у току школске године нису дошли у школу – објаснила је Богданка Ђорђевић.
Оно на чему ће посебно радити у наредном периоду је да родитеље још више анимирају да учествују у раду школе.


– На то нас обавезује и закон, пре свега да буду чланови свих савета у школи, да учествују у тимовима за заштиту деце, подршку ученицима и још низ активности. Такође много радимо на томе да се и деца укључе у многе активности школе – најавила је наша саговорница и додала да има добру сарадњу са министарством, школском управом и са локалном самоуправом, за коју каже да има великог удела у планирању уписа.
– У том делу око уписа смо остали мало незадовољни, јер нам смањују број одељења. Мислим да немамо још добро развијене механизме који указују на то какве су потребе за којим профилима. То када кажем мислим на све школе. Мислим да је то више неки лични став и осећај, него реално стање. Процена Здравственог центра у Ужицу је да им је потребно око 200 радника, имајући у виду одлив и у контексту политике везане за запошљавање. Не мислим да имамо проблем са великим бројем кадра. Наши здравствени радници су цењени и дешава се да одлазе у друге земље, Наравно, са аспекта појединца то је добро, али са аспекта државе, ако се улаже у њихове образовање и школовање, онда испада да школујемо кадар за друге државе. Када будемо дошли до тога да као држава можемо обезбедити стандарде у здравству, овај број деце који школујемо неће бити довољан. Мислим на нивоу читаве Србије – рекла је директорка.


Ужичка Медицинска школа има добру сарадњу и са коморама здравствених радника и техничара. У мају и октобру, на Златибору и Тари, позвани су на њихова окупљања, где учествују у едукацији, али и у њиховом програму. Школа је чланица Удружења медицинских школа и то врло истакнута. Учествује на многим такмичењима у разним областима струке, а понајбољи су у такмичењима из прве помоћи, здравствена неге и латинског језика. Ништа мање не заостају на такмичењима из математике, историје, књижевности, биологије и хемије, иако то нису стручни предмети. Ту су добри резултати и из спорта.
Богданка је истакла и добру сарадњу са званичним организацијам и институцијама, као на пример са РЦУ. Посебно је нагласила и сарадњу са ВМА, на коју воде заслужне ученике на излет, односно ученике који су учествовали на републичким такмичењима и која немају изостанке. На ВМА раде и неки ученици ове школе.
– Како која генерација је успешна. Сада имамо једну мање успешну генерацију, а то су деца која су уписана без полагања пријемног испита (ако се сећате афере око тестова за пријемне испите). Објективније је када имамо пред собом за упис резултате из школе и завршног испита. Иначе, ми смо школа где има три пута више заинтересоване деце него што примамо, тако да имамо велики број одличне деце. Када имате такву децу са добром основом, значи да су и захтевнија и да је наш задатак као професора да више осмишљавамо програм како бисмо омогућили да деца развијају све своје таленте и да стекну вештине и знање. Ми можемо да образујемо све профиле у оквиру рада социјалне заштите. Верификовани смо за све то. Сваке године правимо комбинације, али у у једној години увек имамо генерацију медицинских сестара и фармацеутских техничара, док се комбинују медицинска сестра васпитач, лабораторијски теничар, бабице, педијатријска сестра и тд. Имамо 14 профила, од чега је 12 профила везано за четворогодишње школовање, а два профила за трогодишње. Та два профила до сада нисмо уписивали, а то су здравствени неговатељ и масер. Очекује се реформа наших школа и ако министарство буде то препознало као један од недостајућих профила, ми ћемо уписати. Сада у децембру нас чека да предамо смерове и планирамо опет седам одељења, мада смо у последње две године увек добијали шест одељења. Још једном понављам да је интересовање јако велико и да сада имамо још 50 молби да се деца из других школа пребаце код нас. Догађа се да неко дете оде у другу државу или другу школу, ми онда од тих молби попуњавамо та празна места – рекла је директорка и додала да сада имају три генерације по шест одељења и једну генерацију од седам одељења.
У школи је запослено око 100 наставног и ненаставног особља, од чега је 75 посто наставно особље.


Школа је посебно ангажована на изради разних пројеката и последњих година редовно конкуришу код надлежног министарства.
– Конкуришемо са пројектима за обнову наставних средстава и одржавање објекта. Ове године смо од министарства добили средства да опремимо лабораторију, а пре четири године за опремање кабинета за информатику. За одржавање објекта нисмо ништа добили, јер смо релативно нов објекат. Ми смо се потрудили да из сопствених средстава и уз помоћ локалне самоуправе санирамо кров на сали. Од почетка смо имали проблема са извођачем радова око санирања крова, који се одуговлачио годинама. Из године у годину се тај проблем са извођачем радова продужавао, па смо на крају то урадили на наш начин. Сукцесивно радимо кречење. Ове године окречен је читав спрат, а ходници пре три до четири године. Постоји предлог да се до краја ове школске године окречи цео објекат због санитарних услова. Поред свега тога увели смо и топлу воду по налогу санитарног инспектора. Повремено долази до пуцања неких цеви, али се брзом интервенцијом оне поправе и немамо великих проблема – рекла је Богданка.
Оно што је овој школи недостајало је размена размена искустава са школама истог типа из других земаља.


– Према раду најближе су нам школе из Словеније и из земаља из окружења, ваљда зато што смо имали исти основ. Код школа у Словенији морало је да дође до промена у раду, а и биће код нас када уђемо у Европску унију. Код њих медицинске сестре морају да буду високо образоване, да имају високе школе и факултете, а практично се своди на то да је медицинска сестра – асистент. Деца која се школују само у средњој школи ниво њихових компетенција биће смањен. Оно што наше сестре уче овде то уче седам година у Словачкој. То ће вероватно и нас чекати у будућности. Ми смо имали жељу да сарађујемо са тим школама из других земаља и успели смо да остваримо контакт и сарадњу са школом у Нитри у Словачкој, преко нашег округа. Наши ђаци су ишли на такмичење из прве помоћи код њих, па су они долазили код нас. Сада смо добили позив из Фоче и Вишеграда за културна и спортска дешавања, као и да заједно аплицирамо на нивоу европских пројеката – рекла је директорка Медицинске школе и додала да је у претходном периоду било покушаја преко пројеката прекограничне сарадње да аплицирају код европских фондова и да за мало нису успели да добију нека средства.
На крају је наша саговорница оценила да је Медицинска школа школа са добром атмосфером и међуљудским односима између родитеља, деце и професора.
– Моја девиза је да иако је добро, увек може више, што и имамо обавезу након великих резултата које смо до сада постигли. Колектив је млад и наставићемо тако – закључила је Богданка Ђорђевић.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.