Школа за занатлије

- Од ове године по дуалном образовању модни кројач, а од идуће у грађевинском смеру занимање техничар -

ИВАН МАРИЋ – ДИРЕКТОР ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ „РАДОЈЕ ЉУБИЧИЋ“
У техничкој школи „Радоје Љубичић“ поред образовних профила – саобраћај, грађевина, геодезија, текстилство или кожарство, и личне услуге фризер, од ове године има и занимање модни кројач по дуалном образовању.

– У оквиру текстилаца по први пут имамо модни кројач и то по дуалном моделу. Ту смо одмах уписали у уписном року 30 ђака. Какво ће бити интересовање наредних година видећемо. Овај смер је настао по жељи неколико фирми, које имају потребе за тим кадром. Предстоји нам потписавање уговора са тим фирмама око праксе и ментора, и свега што је везано за дуално образовање – рекао је Иван Марић, директор Техничке школе „Радоје Љубичић“.

Он је најавио да ће по дуаланом образовању у оквиру грађевинског смера идуће године бити техничарско занимање и то би требало да буде трогодишње занимање.

Међутим, ове године нису уписивали фризере, јер се овај смер уписују сваке друге године. Углавном, овај смер уписују девојчице и занимање је на трогодишњем школовању, јер, како каже директор, нема толико заинтересоване деце, која ипак више желе да имају завршено четворогодишње занимање.

– У саобраћајном смеру школују се техничари друмског саобраћаја. Ту је велико интересовање и два разреда, укупно 60 ученика, уписали смо у првом уписном року. Други образовни профил, техничар унутрашњег транспорта, нисмо ове године уписивали, уписује се сваке треће године. Возачи моторног возила у два одељења уписали смо 49 ђака. У грађевини уписивали смо архитектонске техничаре и у првом року смо уписали 30 ђака, а сваке треће године уписујемо руковалац грађевинским механизацијом, комбиновано са керамичар-терацер-пећар – рекао је Марић.

Поред тих ђака, Техничка школа „Радоје Љубичић“ образује децу са специјалним потребама, односно слухом оштећене ђаке и уписује их у више образовних профила у грађевини и текстилу, попут молера, подополагача, конфекцијског шивача и слично. Школа тренутно има 620 ђака.
Према речима директора имају задовољавајући наставни кадар.
– Имамо 75 запослених у настави, али један део њих ради и у другим школама, док ваннаставног особља имамо око 20 запослених – рекао је Марић.
С обзиром да ова школа има саобраћајни смер, обавезанн је и возни парк.

– Успели смо да обновимо возни пар и имамо обезбеђено од Града 1,5 милиона динара за камион. Стари камион треба да продамо и да за све те паре заједно купимо нови. Купили смо нову „дачију“ и „пунта“. Имамо „цитроена Ц1“ и „заставу 101“. Техничари добијају обуку за Б, а возачи добијају за Ц – рекао је директор.
Деца имају обезбеђену праксу. Фризери имају фризерски салон у школи, а иду код фризера у граду, док за руковаоца машинама праксу обезбеђују у предузећима „Стабил про“, „Путевима“ и другим предузећима, која имају те машине и углавном, како каже директор, сви им излазе у сусрет.
– Ако ништа друго, деца оду да виде и возе те машине. Ту добијају обуку за Б и када изађу из школе имају возачку дозволу за тај неки занат – рекао је директор.
Највећи проблем ове школе је кров, који прокишњава од како су се уселили.


– Поправљамо кров део по део. Најпре смо прекрили фискултурни блок, па наставни блок, па део где су канцеларије и управни део, и сада радимо део где су олуци, који су пролазили кроз зграду. Зими су обично ледили и вода се враћа навише, а лети, када су велики пљускови, вода прође скроз до приземља. Град нам је за то обезбедио 500.000 динара, а Министарство просвете преосталих 800.000 динара. Радови су при крају. После нам остаје да решавамо проблем кречења, јер три године нисмо кречили. Кречење вршимо са ђацима на пракси, а са њима постављамо паркет и плочице, јер ми имамо те смерове – рекао је Марић.
Школа је богата са секцијама, а у оквиру школе годинама излази лист „Петља“. Прослављавају Савиндан и традиционално у школи из фонда „Зоран Теодосић“, професора ове школе који је преминуо млад, професори књижевности организују литерални конкурс на који се обично пријави око сто ђака из свих школа, Ова школа учествује и у „Ноћи музеја“. Има и филмску секцију и прошле године су снимили филм, који је пропраћен доста добро, не само у школи већ и шире.


– Активни смо у свим дешавањима у граду, имамо добру сарадњу са МУП-ом и многим превозницима – навео је Иван Марић.
Иначе, први смерови ове школе су настала пре више од сто година, између 19. и 20. века, када је Србија прерастала у модерну европску државу. У Ужицу је први пут основана и школа која је образовала кадрове за рад у текстилним фабрикама и радионицама које су се убрзано развијале. Данас школа на известан начин наставља традицију Занатске школе, која је основана непосредно након завршетка Првог светског рата. Последњих двадесетак година, након издвајања из Образовног центра “Радоје Марић“, ради у згради у Улици Николе Пашића 17. Под именом „Радоје Љубичић“ постоји од 2. октобра 1991. године. Радоје Љубичић био је српски пилот, генерал ЈНА, рођен 1920. године у селу Биоска. Иако је био војно лице, био је посвећен раду у образовању и заслужан је за оснивање једне високошколске војне установе.

З. Г. (Ужичка недеља 969)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.