Слатко од јагода

Пише проф. Биља Грујичић
За трпезаријским столом може се волети исто као у кревету, каже Маркес, а да ли сте ви, драге моје скувале слатко од јагода? Стављате ли исти однос шећера и јагода? Знате ли за мале тајне, које нећете да ми одате? Најпре кога служите слатким? Никога, једем сама, каже моја пријатељица. Не могу сама, па ја све волим да поделим са вама, драги моји. Слатко ме враћа у детињство, од јагода, од рендане дуње и целе дуње, шљиве, смокве, толико велике да вам се чини да ћете се удавити од слаткоће, па вам слатко свуда, у устима, срцу, мозгу. А после кажу да шећер пржи мозак! Али шта све не ваља, или шта се све не препоручује…Обично оно што се препоручивало јуче, данас буде забрањено и тако у круг.
Слатко ме буди ујутру, а јутро је паметније од вечери, тада јасније сагледавате ствари. Шта кажете за цену јагода? Кажу да је наше домаће воће и поврће, све скупље од увозног? Како је то могуће и како ћемо бити конкурентни? Ти , Биљана, хоћеш опет о политици? Не, ја само хоћу да кажем да анкета о приходима и условима живота показује да наша земља има највећу неједнакост у расподели дохотка у Европи у последње три године. Висина неједнакости у некој земљи утиче и на задовољство животом њених становника, па земље које имају најмање изражене неједнакости, попут Норвешке, Шведске и Холандије, имају и најзадовољније људе.
Добро, кува слатко и моја комшиница, пробам и њено и тета Радино, признајем кад је укусније, некад и пробам више него што ми треба. Али ја сам стасала у време кад је била актуелна она да „здравље на уста улази“, тако да се не кајем. Но, поставља се питање, како смањити јаз између оних који не кувају слатко и оних који га кувају. (Извињавам се онима који не знају за њега, јер ме за њих и није брига!), како смањити јаз између богатих и сиромашних, како водити политику активног запошљавања, како променити политику образовања, како поспешити целоживотно учење? Ко може да има ту „меку моћ“?
Опет ти, Биљана, о позицији моћи, пиши мало о новом закону, пиши о удварању, то сте ми тражили. Не знам ја много о томе, позиције се временом мењају, међутим догодило ми се да су се у једној игри на часу, сасвим безазлено замениле улоге, па је Ромео била девојка, а Јулија дечко. Гласала сам за традиционалног Шекспира, без да било кога увредим. Било је преоблачења и у Шекспирово време, иако овде и даље мирише на Балкан, а и на липу.Такође ме не интересују ни они који би, уместо да ми нешто кажу, да ме пољубе, не интересују ме ни они који воле када клекнем. А ко не зна да се игра речима, па нека ћути! Или још боље нека сноси одговорност за изговорену реч, или учињено дело! А бићемо ми лепе, увек има начина да нам то саопштите, драги моји! Свратите на слатко, воли вас Ваша Биљана!

у продаји је нови број Ужичке недеље, у коме можете прочитати најновији коментар  Биљан Грујичић – „Сезонци“

У среду нови број Ужичке недеље

 

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.