Следећих 100 Трампових дана

Кажу злобници да се Хилари Клинтон забила у кућу, никуд не излази, да је засукала рукаве и пише нову књигу “Happy Now, Jerks?” (“Јесте ли сада срећни, кретени?”). Ја ипак мислим да се ради о несланој шали, јер верујем да се Хилари још увек опоравља од новембра, мада јој сваки Доналдов гаф добро дође, скоро као преписана терапија.
И сам председник Америке је, након истека првих 100 дана у Белој кући, признао да је председниковање много озбиљан и важан посао, те да му страшно недостаје претходни стил живота. Како и не би, додали би злуради, па Трамп је био толико привилегован, да је први и једини посао за који је стварно аплицирао – посао у Белој кући.
И медији и аналитичари добро су се позабавили Трамповим учинком у првих 100 дана, а статистичари су забележили да је он оборио и рекорд као омиљена тема вицева у ноћним шоу програмима бројних америчких телевизија – било их је чак 1060, међу њима много бруталних.
Но, шалу на страну, да видимо шта је Трамп обећао нацији да ће, а шта је урадио у својих првих сто дана:
Обећао 25 милиона нових радних места – администрација је покренула неке процесе, али је далеко од испуњења обећања
Ујединиће разједињену земљу – ни покушаја, ни прогреса, још увек ишчекујемо двопартијску подшску његовим законским предлозима, идејама и изврсним акцијама
Депортовање илеагалних емиграната и изградња зида према Мексику – број депортованих се повећао у неким јужним државама, илегални преласци границе су нешто ређи, али нема ни назнака о буџету за “велики, лепи зид”, како га је председник сународницима представио (20 постојећих милиона долара било би довољно за седам миља зида, а Трамп се и око овог пројекта рве са својим партијским друговима)
Уништење исламских терориста и јачање америчке националне безбедности – обећао је да ће уништити ИСИС, бацио је мајку бомбу на њихове кампове, али је ефекат још увек непознат.


Повлачење и замена закона о здравственом осигурању – нови предлог закона далеко је од обећаних решења, оставио би много Американаца без здравственог осигурања, донео би измене у осигурању пензионера, а осигурање свакако не би било јефтиније. И после сто дана на снази је Обамин закон о здравству (“Ко би могао претпоставити да је закон о здравству оволико компликован – јавно се недавно зачудио амерички председник)
Обнова америчке инфраструцтуре – поново је буџет у питању и начин финансирања пројеката између државе и извођача радова.
Повратак угледа и јачање позиције Америке у свету – Није, како је обећао, изашао из НАФТА, нити је укинуо Уговор о климатским променама. Планира укидање финансирања неких пројеката о климатским променама УН. Повукао је и своје претње Кини као монетарном манипулатору, а није се ни прославио у конверзацији са осталим светским лидерима. Северна Кореја и нуклеарно наоружање и даље су у фокусу. Разговори о Сирији са Путином такође су у жижи, као о чињеница да су билатерални односи на најнижем нивоу од доласка Трампа на место председника.
Смањење криминала – У овој сфери није било скоро никакве акције, нема индикатора да се криминал у Америци смањио, па није послао ни савезну војску да се бори са криминалом у Чикагу, како је најавио у јануару.
Реформа пореског система – Још увек нису јасни детаљи, нити да ли ће у првој фази реформе порези бити смањени само великим корпорацијама (уз објашњење да ће тако расти број нових радних места, па тако и олакшице за обичног човека).


Након прва три месеца, председника Америке чекају озбиљни послови; ако буде умео да извуче поуке из првих сто дана и свог односа према партијским истомишљеницима, али и онима са либералне стране, можда би му пошло за руком да и Конгрес и Сенат има на својој страни. Пошто се спрема и на важан пут у Европу, мораће Папи, Маркеловој, НАТО-у и чланицама Г-17 да објасни шта му је значило оно из предизборне кампање “America First”. У Азију ће тек на јесен.
Код куће ће и даље морати да објашњава зашто још увек није усвојен нови Закон о здравству, због чега је реформа пореског система компликованија од обећања из предизборне кампање и да ли је могућ економски раст од 3,5 одсто. Способност Беле куће да управља Конгресом биће на испиту и при усвајању буџета за 2018. годину, који укључује велике резове у средствима за Стејт Департмент, Агенцију за заштиту животне средине и помоћ страним земљама. Трамп обећава и укидање агенције за јавни медијски сектор – Corporation for Public Broadcasting, Националну задужбину за уметност и хуманост, уз тврдње да би обе боље функционисале кроз финансирање из приватног сектора, а на овим тачкама ће ломити копља и са својим Републиканцима.
Евидентно је да наредних 100 дана за председника неће бити ништа мање тешки од првих 100, нарочито са рејтингом подршке сународника испод 40 процената. Иако он не верује да првих 100 дана има било какву тежину и тврди да рејтинзи о популарности никада не показују праву слику ствари, јасно му је да што пре мора поправити односе са Конгресом, попунити сва упражњена места у својој администрацији и успоставити кохерентан, оштар стил владања. Супротно опште познатом правилу да “пријатеље треба држати близу, а непријатеље још ближе” председник Трамп се не одриче своје раније одлуке да новинаре држи подаље од себе. Како се чини, не одустаје ни од Twiter-а, на коме га прати 26 милиона твитераша, иако би, по мом мишљењу, имао много паметнија посла. Да буде председник, рецимо.

Мила Филиповић (Ужичка недеља 959.)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.