Свако дете треба обавезно вакцинисати

- Сваки родитељ који не вакцинише своје дете требало би да сноси кривично-правну одговорност, јер је у питању, не само здравље детета, него и популације -

МЛАДИ УСПЕШНИ УЖИЧАНИ: ЖАРКО НЕДЕЉКОВИЋ

ВАКЦИНАЦИЈА

И ЕПИДЕМИЈА МАЛИХ БОГИЊА

Да Ужице не оскудева да са паметним младим људима показује и пример Жарка Недељковића. Овај млади Ужичанин је завршио основну школу и Ужичку гимназију као носилац Вукове дипломе. Завршио је Медицински факултет Универзитета у Београду са просечном оценом 9,90, с тим да је последње три године на клиничким предметима изборио просек 10. За време студија био је демонстратор на Катедри за Фармакологију са токсикологијом. Објављивао је студентске радове као први аутор и коаутор. За време студирања био је стипендиста Министарства просвете Републике Србије, Града Ужица и Републичког фонда за младе таленте „Доситеја“. Школске 2016/17, уписао је специјалистичке академске студије из области радиологије. Радио је на Институту за онкологију и радиологију Србије. Тренутно је запослен у области клиничких истраживања лекова. Одлично је упознат са вакцинама и то је један од разлога да са Жарком разговарамо о тренутно веома актуелној теми, вакцинацији и епидемији малих богиња.

УН: Kолико вакцина дете до 14 година би требало да прими?
– Вакцинација представља уношење узрочника болести (који је у лабораторијским условима ослабљен) у организам, са циљем да се изазове реакција имунског система и развије имунитет на те узрочнике. Вакцине које би дете требало да прими регулисане су Календаром обавезне имунизације у Републици Србији. Још у породилишту, новорођенчад добијају прву дозу вакцине против хепатитиса Б и Бе-се-же вакцину (против туберкулозе). У другом месецу се даје друга доза вакцине против хепатитса Б, док се трећа доза добија до навршеног шестог месеца. Нарочито је важно да особе које нису вакцинисане против хепатитиса Б, обавезно то учине по шеми 0,1,6, јер се тиме спречавају могуће компликације након продирања вируса у организам, попут цирозе јетре или хепатоцелуларног карцинома. До осмог разреда дете би требало да прими вакцине против дечје парализе, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња, заушки, рубеле. Такође, од великог је значаја да се обави вакцинација и против хемофилус инфлуенце типа б до шестог месеца, јер се тиме спречавају потенцијалне тешке инфекције централног нервног система. Драматичан пад обољевања од вакцинама превентабилних болести довело је до тога да су неке заразне болести искорењене.

УН: Ако је дете редовно примило све вакцине (мислим на вакцину и ревакцину), да ли имате податак, да је ипак оболело од неке болести од које је вакцинисано, колики је тај проценат и који је разлог да дете оболи?
– Значај вакцинације је велики. Имунизација је допринела ерадикацији тј. искорењавању великих богиња и дечје парализе. Ускоро се навршава 19 година од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечје парализе изазване дивљим полиовирусом. Суштина је да се имунизацијом стварају заштитна антитела, која ће штитити дечји организам и зато је неопходно да се изврши комплетна вакцинација. Ако се вакцина да пре времена, дете неће створити отпорност због недовољне зрелости имунског система, а ако се да касније, дете може у међувремену да оболи.

УН: Против којих вакцина се родитељи највише буне, односно које вакцине родитељи не пристају да се дају деци, и због чега?
– У последње време највеће сумње су усмерене према ММР вакцини. То је жива атенуисана вакцина која штити децу од малих богиња, заушака и рубеле. Према Календару вакцинације прва доза се даје после навршених 12 месеци, а друга пре поласка у школу. Примена ове вакцине се доводи у везу са обољевањем деце од аутизма. Најновија истраживања су доказала да нема узрочно-последничне повезаности између примене ММР вакцине и аутизма.

УН: Kолики је данас тај проценат невакцинисане деце у Србији (било би пожељно ако имате податак и конкретно и за Ужице)?
– Вакцина против малих богиња уведена је 1971. године, а обољевање се јављало у епидемијским размерама на сваких 3-5 година, али знатно мање у односу на период пре увођења вакцине. Последњих година у Републици Србији опада број деце вакцинисане овом вакцином. Због тога се дешавају епидемије малих богиња, као што су инпортовани случајеви са Косова и Метохије.

УН: Kолика је данас опасност од епидемије малих богиња? Да ли имате податак колико је до сада оболелих у Србији?
– У првих девет месеци 2017. годинеу Србији је регистровано 12 случајева малих богиња, према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, а од почетка октобра потврђено је 9 случајева. Због тога су од 9. октобра ове године на снази мере пооштреног санитарног надзора. Веома је важно радити на циљу да се вакцинацијом обухвати више од 95 посто популације у свим административним јединицама, јер се тако стиче колективни имунитет. Колективни имунитет штити све особе код којих је вакцинација тренутно контраиндикована и особе које нису вакцинисане.

УН: Kо би све био на удару епидемије, да ли и она деца која су редовно вакцинисана, и које су још ризичне групе? Kолико дуго вакцина ММР може да штити од обољења?
– Имунизација спасава животе. Њоме се могу превенирати обољевање, компликације, последице и смртни исходи. Осетљиве особе које могу да оболе од малих богиња: деца до навршених 12 месеци живота, деца узраста од 12 месеци живота до 14 година, која су невакцинисана или непотпуно вакцинисана ММР вакцином, сва лица старија од 14 година живота која су невакцинисана или непотпуно вакцинисана са 2 дозе вакцине и све особе које нису прележале болест без обзира на узраст.

УН: Опишите нам болест мале богиње, клиничку слику, ток болести, терапију и последице?
– Мале богиње су акутна, веома контагиозна осипна болест, која се испољава макулопапулозном оспом, која избија у више налета уз високу температуру и енантем. Вирус морбила је патоген само за човека. Болест се преноси директно, капљичним путем. Инкубациони период (време од контакта са вирусом и појаве првих симптома) износи од 9-11 дана. У усној дупљи се могу видети енантеми који се називају копликове мрље и патогномонични су за морбиле. По прележаној болести остаје доживотан имунитет. Болест се јавља у три стадијума. Продромални (почетни) стадијум траје 1-4 дана и испољава се сувим надражајним кашљем и скоком температуре, кијавицом, промуклошћу. Осипни стадијум почиње новим скоком температуре и појавом макулопапулозне оспе иза ушију. Оспа се шири у налетима, на лице и наниже, док не избије на длановима и табанима. Особе су најзаразније 2-4 дана пре и до 4 дана након избијања оспе. Кад избије на длановима и табанима, наступа скоро тренутно олакшање. Умерено су увећани лимфни чворови, јетра и слезина. Болесник има секрецију из носа, конјунктивитис (уплакан изглед). У реконвалесцентном стадијуму (стадијуму опоравка) пацијент се осећа добро, оспа стари, бледи. Компликације: упала ува, синуса и плућа. Могу се јавити и неурокомпликације: акутни морбилозни менингоенцефалитис, субакутни склерозирајући паненцефалитис. У трудноћи се сматра да вирус морбила не изазива конгениталне малформације, али може да изазове спонтане абортусе и превремене порођаје. Податак о вакцинацији не искључује дијагнозу. За дијагнозу је значајан четвороструки пораст титра антитела у серуму. Каузална терапија не постоји, само симптоматска: мировање у кревету, антипиретици, антихистаминици, антитусици, витамин А. Превенција је ММР вакцина. Вакцинални имунитет је солидан и дуготрајан. Успех вакцинације се мери налазом специфичних антитела у серуму. Контраиндикације су опште, као и за све живе вакцине: акутна болест и доказана алергија на јаја/неомицин.

УН: На крају реците нам Ваш став о вакцинацији и због чега имате такав став?
– Мишљења сам да би свако дете требало обавезно вакцинисати. Ту велику улогу имају родитељи. Сваки родитељ који не вакцинише своје дете требало би да сноси кривично-правну одговорност, јер је у питању, не само здравље детета, него и популације. Лечење било какве компликације од заразних болести умногоме оптерећује здравствени систем једне земље, а све то би се могло превенирати вакцином. Свака вакцина имитира природну инфекцију патогеном, који је ослабљен и на који се ствара имунитет. Када следећи пут организам дође у контакт са тим патогеном, ми смо тада заштићени. То је суштина имунизације. Узмите, на пример, вакцину против дечје парализе и великих богиња. Милиони су умирали од тих болести, а данас их практично нема, захваљујући вакцини. Имена као што су Роберт Кох, Луј Пастер, Едвард Џенер, Џон Сноу и многи други задужили су човечанство својим радом на пољу микробиологије и имунологије. Неодговорност родитеља не сме да доведе у питање здравље и живот детета.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.