Био сеоски дерби у недељу.
Ми гостовали код њих у Доњој Топлици.
Ја спремио ове моје максимално.
Тренирали дан и ноћ, кидају.
Јаки к’о земља.
Каже мени њихов тренер: Добијамо вас сто посто!
Е, нећемо тако колега.
Падне добра опклада, пред сведоцима.
И чим је почела утакмица, ми им завалимо гол.
Потапшем ја колегу, онако другарски.
Каже он мени : Видећеш ти кад уђе Миливоје!
Не прође много, слободан ударац за нас, 2:0.
Опет ја потапшем колегу, другарски.
Каже он: Нека нека, ући ће Миливоје!
Одемо на полувреме са два разлике.
Питам ја играче да ли је неко чуо за неког играча Миливоја, немају појма.
Почело друго полувреме, пенал за нас, 3:0.
Мени већ лакнуло.
Питам колегу, онако другарски: Па кад ће више тај ваш Миливоје?
Колега се само смешка, али некако чудно.
Моји се разиграли, осоколили се, дамо им још два гола.
Ја се више нисам ни обраћао колеги, ипак, фер-плеј, нема смисла.
Одсвирао судија крај, 5:0 као врата, ја одем да потпишемо записник.
И наравно да успут покупим опкладу!
Само што смо сели у службене просторије, уђе неки човек.
– Добар дан, господине Миливоје! – сви га поздравише.
– Господо, поткрале су се неке неправилности… Мора да се унесе у записник да гостујућа екипа има два неправилно регистрована играча, јер су ожењени у друго село, тројица су виђени како конзумирају алкохол, па су били допинговани…дресови су им били блеђи него што је прописано… тренер им се пре утакмице коцкао, а у току утакмице неспортски понашао према колеги тренеру..
И тако, изгубимо ми утакмицу са службеним резултатом 3:0.
Упознам се са господином Миливојем, одборником владајуће странке у нашој општини.
Задужен човек за спорт.
Шта је ту је. Спортски смо поднели пораз.
Али већ смо у преговорима са господином Миливојем за следећи прелазни рок…
Слободан Симић (Ужичка недеља 960)
