Ускоро лечење стерилитета у ужичкој болници

МР СЦИ.МЕД. ДР МИЛЕНА АЋИМОВИЋ – НАЧЕЛНИЦА ГИНЕКОЛОГИЈЕ
Начелница гинекологије и породилишта у ужичкој болници мр сци. мед. др Милена Аћимовић рекла је да ће овај нови одсек бити отворен у склопу одељења бабињара и порођајне сале, али са посебним улазом.
– Тај одсек ће бити значајан за цео регион. Просторно и кадровски је потпуно комплетиран, остало још пар ситница и набавка ултразвучног апарата, Део новца је већ сакупљен од хуманитарне утакмице, која је одржана пре неколико месеци. Од почетка идеје имали смо подршку директора, локалне самоуправе и привредника. Ја сам доктор наука и субспецијалиста из области стерилититета и носила бих цео тај посао, а имамо и докторку Ану Ђерић Милошевић. Она је генетичарка, доктор наука, која је докторирала на Хајденбергу. Заједно можемо да радимо инсеминације и касније вантелесну оплодњу, с тим што ће нам за вантелесну оплодњу требатим још неке опреме и улагања. Без обзира, тај почетак је помак и за наш крај од великог значаја, јер је јако повећан број парова који не може одмах да добије децу – рекла је др Аћимовић.

 
Она са поносом каже да њено одељење, поред ње и поменуте колегинице, има још два доктора наука, др Љиљу Вучковић и др Бранку Бацетић.
– Не постоји болница у Србији која има толико школованих људи ван Београда и то на једном одељењу. То је понос наше болнице, јер чак и у Београду неке клинике немају доктора наука – рекла је др Аћимовић.
Одељење гинекологије Опште болнице Ужице протеже се на два спрата. Запослено је 15 лекара специјалиста, један лекар на специјализацији и око 50 сестара. Одљење гинеколије за сада има својих девет одсека и то: бабињаре, порођајну салу, патологију трудноће, оперативну гинекологију, конзервативну гинекологију, одсеке микроинвазивне хирургије, оперативног стерилитета и гинеколошких интервенција.
– Ради се доста лапaрoскопских хирургија. Код нас је почела да се ради пре око двадесет година. Из године у годину број тих операција се повећава. Однос између лапароскопске хирургије и отворене хирургије буде скоро 60 према 40. Лапароскопске хистероректомије такође радимо, што веома мали број болница у Србији ради. Такође радимо амиоцинтезе и радикалне онколошке операције Вертхајм мејс, којих смо у последње време имали око десетак. Не сећам се да смо последњих година ванмаетричну трудноћа радили отвореном хирургијом. Имамо генетско саветовалиште које добро функционише у последњих седам година и у припреми је саветовалиште за стерилитет – рекла је начелница гинекологије.
Према њеним речима, у току последњих пет година, годишње се роди од 1.500 до 1.700 беба, али то је мање када се гледа просек за десет година.

– У прошлој години рођено је било 1.549 беба, а до сада је рођено 1.393. Ове године је ипак нешто више него у претходне две године. Проценат царских резова је порастао и постао је као општи тренд. Проценат уз епидуралну анстезију је од 15 до 20 посто порођаја. Пацијенткиње саме траже епидурал и имамо службу анестезије, чији су анестетичари врло расположени да то раде и то је бесплатна услуга – додала је др Аћимовић.
За услове за рад и пацијенте на овим одељењима, начелница каже да су солидни.
– Били смо спремни да изађемо у сусрет и Чачанима, када су они ренорвирали свој простор, па су пацијенткиње чачанског региона долазиле код нас да се породе, а један број је ишао у Крагујевац. Услови увек могу бити бољи. Када погледате у Србији какве су болнице, ми смо поприлично сређени. Инструментаријум је додуше прилино стар, квари се. Потребно је да се то све некако занови. Недостају нам два ултразвучна апарата, нова инструмента, јер су наша поприлично застарела, имамо један лапароскопски стуб и добро би нам дошао још један, јер имамо све већи број операција, ни опрема за хистероскопске интервенције није у добром стању, недостаје нам део да бисмо радили хистероскопије и полипектомије, тако да увек нешто фали – додала је наша саговорница.
Када је реч о абортусима у ужичкој болници из године у годину је све мањи, али то не значи да је смањен број абортуса, јер у граду постоје многе приватне гинеколошке ординације. Прошле године у ужичкој болници је урађено 109 керетажа. Др Аћимовић каже да је сада много више заступљена контрацепција.
У гинеколошкој амбуланти обави се око 7.000 прегледа, у акушерској око 3.500, док у ултразвучној око 7.000 прегледа годишње, док се обави од 2.500 до 3.000 гинеколошких интервенција.
Међу првима у Србији у ужичкој болници је почело узимање крви из пупчаника за матичне-стем ћелије.

Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 973)

Comments

comments

4 Responses to "Ускоро лечење стерилитета у ужичкој болници"

  1. Kristina Kljajic   29. јануара 2018. at 09:19

    A dr.Rada Markovic ste zaboravili draga doktorko nauka?Najbitniji stub Uzicke bolnice u lecenju steriliteta i laparaskopskim operacijama!Sramota.I evo da vas podsetim,bas meni je u vasoj bolnici radjena vanmatericna trudnoca otvorenom hirurgijom jer ste me drzali do zadnjeg minuta u najgorem stanju!

    Одговори
  2. Mirjana   30. јануара 2018. at 21:28

    Citam ovaj tekst o sterilitetu u Uzickoj bolnici i prosto neverujem da se ne pominje ime i prezime doktora koji se dugi niz godina bavi sterilitetom a to je dr.Rade Markovic.Sramota da se njegovo ime ne nalazi u ovom tekstu.Licno meni je radio i intervencije,i pripreme za Vantelesnu oplodnju u saradnji sa timom prof Vesne Kopitovic iz Novog Sada.Kada sam prvu vantelesnu oplodnju radila u Leskovcu kod profesora Stojkovica pitali su nas da li vas Rade Markovic priprema i uvodi u ovaj proces ,uzice neka se ponosi sa takvim strucnjakom.U Novom Sadu na klinici Genesis su nam rekli a Uzicani sta vam radi Rade Markovic i slusajte ga i sa nasom zajednickom saradnjom uspecemo .Tako je i bilo i sada sam majka blizanaca od 4.5 godine.Zasto samo Uzice i Uzicka bolnica zaboravljaju takvog strucnjaka priznatog u celom svetu.Zasto se njegovo ime ne nalazi u ovom tekstu.Koliko on godisnje intervencija uradi,koliko porodjaja…koliko zena leci od steriliteta ..

    Одговори
  3. Ivana   31. јануара 2018. at 10:14

    Mozete Vi,draga doktorko,imati jos toliko doktora nauke,ali niko od pomenutih,a i onih koje ste izostavili,ne mogu prici strucnosti i znanju primarijusu doktoru Radu Markovicu! Za doktora Markovica znaju sve klinike u Srbiji i Uzice treba da je ponosno sto ima jednog takvog strucnjaka u svom gradu!

    Одговори
  4. Biljana   14. фебруара 2018. at 14:08

    Citajuci ovaj tekst stekla sam utisak da se do sada u Uzicu u bolnici nisu lecili pacijenti i pacijentkinje koji su imali ili imaju problem steriliteta, jer sam naslov to govori. Stekoh utisak da je oprema za vantelesnu oplodnju tricava sitnica, i eto, fali jos samo nesto. Hm. Postavlja se pitanje zbog cega je jedna vantelesna oplodnja, bez hormonske terapije koju zena prima, od 180.000 do 240.000 dinara po pokusaju? Ovaj deo teksta je potpuno zbunjujuci:
    „За услове за рад и пацијенте на овим одељењима, начелница каже да су солидни.
    – Били смо спремни да изађемо у сусрет и Чачанима, када су они ренорвирали свој простор, па су пацијенткиње чачанског региона долазиле код нас да се породе, а један број је ишао у Крагујевац. Услови увек могу бити бољи. Када погледате у Србији какве су болнице, ми смо поприлично сређени. Инструментаријум је додуше прилино стар, квари се. Потребно је да се то све некако занови. Недостају нам два ултразвучна апарата, нова инструмента, јер су наша поприлично застарела, имамо један лапароскопски стуб и добро би нам дошао још један, јер имамо све већи број операција, ни опрема за хистероскопске интервенције није у добром стању, недостаје нам део да бисмо радили хистероскопије и полипектомије, тако да увек нешто фали – додала је наша саговорница.“

    Prvo se kaze da su uslovi za rad solidni (uslovi za rad valjda podrazumevaju opremu koja je potrebna za rad s pacijentima), pa se kaze da moze uvek bolje, pa da su poprilicno sredjeni, pa onda da je instumentarijum poprilicno star i da se kvari i da je potrebno sve to nekako zanoviti. Nedostaju dva uz aparata, jer su postojeci zastareli…

    Dakle, kako stanje moze biti solidno, ako je dole sve ovo pobrojano, uglavnom zastarelo ili nedostaje? Sta onda to samo malo nedostaje, kad ni ultrazvucni aparat jos nije nabavljen? Jasno je da je deo sredstava putem humanitarne utakmice prikupljen, al ocigledno ne sve, jer uz aparat jos nije nabavljen?! A koliko je porazavajuce sto se tako prikupljaju sredstva, to je vec posebna tema.

    Ne znam kako je onima koji su tek na pocetku borbe protiv steriliteta, al mene bi ovaj tekst prilicno uznemirio, da sam na njihovom mestu. Koliko je bitno skolovanje lekara, toliko je bitna praksa, a takodje, bez savrmene opreme, ne moze se pricati na temu da ce se raditi vantelesna oplodnja u nasoj bolnici. Ja od srca zelim da se otvori centar za VTO u Uzicu, kao recimo Valjevci sto su otvorili, ali, tu su ulaganja velika i treba jasno izneti kolika su to sredstva, i kojim sredstvima uzicka bolnica moze raspolagati u narednom periodu, i u kojoj godini se to tacno moze desiti. Prosto neozbiljno zvuci deo recenice: „с тим што ће нам за вантелесну оплодњу требатим још неке опреме и улагања.“

    Celom doktorskom timu zelim puno srece u radu, a nadam se da ce biti obezbedjena sva potrebna oprema do kraja 2020. godine, kao i pisholog pri savetovalistu za vantelesnu oplodnju, jer je i on jedan od kljucnih igraca u celoj toj prici oko vantelesne oplodnje..
    Svim parovima koji se bore protiv steriliteta, zelim puno strpljenja, snage, vere, optimizma i novca, ne odustajte, ali vodite brigu i o svom psihickom i fizickom zravlju!

    Одговори

Leave a Reply to Kristina Kljajic Cancel Reply

Your email address will not be published.