Миле Пауновић, Нова пекара
Традиција “Нове пекаре” је дуга, каже на почетку нашег разговора Миле Пауновић, власник и директор.
– Доласком са Солунског фронта, мој деда је водио пекару, да би то касније радио мој отац. Он је радио у Сретену Гудурићу и био познати пекар, Радиша Пауновић. После тога, традицију да се бавимо овим послом смо наставили брат и ја. Ми смо то тимски радили, и морам да нагласим да је ћабата хлеб, који се данас продаје у “Новој пекари” највећа заслуга Миша Пауновића. Он је успео да усаврши рецепт и направи ћабату без адитива. Ви имате хлебове које прави индустрија, и ту се тачно зна колико иде квасца, адитива, воде и слично. Наша је тенденција да правимо хлебове на традиционални начин и да се праве без адитива – истакао је господин Пауновић.
“Нова пекара” успешно ради више од једне деценије и наставља да редовно избацује нове производе.
– Предузеће смо основали, пре 12 година, моја супруге и ја. Били смо дугогодишњи радници “Сретен Гудурића”, али смо се одлучили да пређемо у предузетничке воде. Радили смо сами, предузеће је почело да се развија и данас имамо 18 запослених и пет објеката. Од тога су три малопродајна објекта, имамо производни погон и магацин – каже Миле Пауновић.
Како он тврди, успех предузећа не би био могућ да нема добре организације.
– Ви то не можете да имате без људи и кадра, а ако желите добре раднике, онда они морају да воле посао који раде. Ми доста радимо на обуци нашег особља, редовно их шаљемо на предавања и сајмове како би се усавршавали – тврди Миле Пауновић.
Ивана Масал, заменица директора, каже да јој посао у “Новој пекари” одговара.
– Ја сам се међу првима запослила у “Нову пекару” и радим око девет година. Задовољна сам и за мене као запосленог је важно што познајем цео процес производње – тврди госпођа Масал.
На наше питање да ли је прошла година била успешна за ово предузеће, Ивана Масал каже да се они не жале.
– Прошла година је заиста била успешна за нас. Избацили смо доста нових производа, хлебова и пецива. Промет не опада, па можемо да будемо задовољни – истиче Масал.
Весна Томић Смиљанић, помоћник директора, истиче да успех “Нове пекаре” лежи у томе што се купцима нуде квалитетни производи.
– Ми не идемо на те јефтине производе, већ на квалитетне. Сигурно да постоји повољнијих пекара, али ми се базирамо на друге стваре. Циљ нам је да избацујемо нове производе, посебно оне који су здрави, јер муштерије сада траже производе без вештачких боја и адитива, а ми пре свега поштујемо жеље наших купаца – истиче Веснаа Смиљанић Томић.
Да ли је тешко избацити нови производ и како тече процес од идеје до реализације? Миле Пауновић тврди да све почиње путовањем.
– Сваке године посећујемо сајмове, новосадски и београдски, да се упознамо са новим производима, трендовима у Европи и свету. Сама идеја о хлебовима без адитива је дошла са Запада, где је у последње време тренд да се избацују бели хлебови из исхране и да се користи здрава храна. Ми доста путујемо у мање и веће градове, и пратимо шта се тамо продаје. Наравно, прочита се понекад и нека књига, види се нека емисија на телевизији и смислите неки нови производ. Након тога следе разговори са нашим стручним пекарима и следи период експериментисања и испробавања нових производа. Када ми будемо задовољни, онда производ нудимо купцима, да видимо шта они кажу. Како нам је мишљење потрошача на првом месту, да ли ћемо избацити неки нови производ или не, то зависи искључиво од њих – наглашава Миле Пауновић.
Чини се да се у “Новој пекари” заиста негује посебан однос са потрошачима.
– Ми радимо и доставу кућама, ако су у питању инвалиди или старе особе. Некад се деси да нас позове бака која је наша дугогодишња муштерија, и каже да би волела нашу комплет лепињу, и ми се потрудимо да јој испунимо жељу и доставимо производ – истиче господин Пауновић.
Што се конкуренције тиче, он тврди да и ту постоји сарадња.
– Сви у овој брашни се трудимо да помажемо једни другима, ако се деси неки проблем, ту смо увек једни за друге. Ја сам увек тврдио да што је већа конкуренција, квалитет производа је бољи, а купци све задовољнији. То и јесте наш крајњи циљ – каже Миле Пауновић.
Из асортимана “Нове пекаре”, посебно се издвајају хлебови ћабата, манастирски хлеб и воденичар.
– Најпродаванији хлеб је бела ћабата која је добила награда. Ту је и манастирски хлеб који је актуелан, као и воденичар. Интегрална пецива су нешто ново што смо понудили купцима и ту радимо на проширивању асортимана, јер је то тренутно најактуелније – истиче Ивана Масал.
Управо хлеб ћабата је донео “Новој пекари” златну медаљу на 44. међународном саму туризма у Новом Саду.
– Највећи успех које је наше предузеће остварило је та медаља, али је ипак наша највећа награда похвале потрошача – наглаша Пауновић.
– Наши купци кроз шалу траже златни хлеб – са осмехом додаје госпођа Томић Смиљанић.
Чини се како за ово предузеће тренутно не постоје проблеми у пословању, што и тврди господин Пауновић. На питање шта би поручио онима који можда размишљају да покрену свој посао или отворе радњу, Миле Пауновић тврди да ће успех стићи ако волите то што радите.
– Љубав према послу је нешто што је пресудно за покретање. То је основни савет, а поред тога, морате бити упорни. Сигурно је тешко почети било какав посао, не само у нашој струци, него у било ком послу. Ту долази до препрека на разним пољима, а само упорни опстају – истиче Пауновић, док Весна Томић Смиљанић каже да од државе се не може очекивати нека велика помоћ.
– Мислим да код покретања новог посла не можете очекивати неку помоћ државе. Из примера “Нове пекаре” се види да можете да успете и без тога, само је потребно доста љубави и упорности. Ако држава помогне, помогне, али човек мора сам да се избори за успех – наглашава Томић-Смиљанић.
Како предузеће успешно ради већ дужи низ година, логично је помислити да ће се оно ширити и ван Ужица.
– Наши краткорочни планови су у наредне три-четири године и базирају се на отварању нових продавница у Ужицу, али не можемо говорити о неким дугорочним плановима. Ово што се ради је са циљем да се остави млађима. Питање је како ће они радити, јер може да се деси да им падне на памет да отворе малу пекару у Паризу, па је тешко причати о тим дугогодишњим плановима – истиче Пауновић, који додаје да се труди да своје унуке већ сада научи нешто о пекарству.
– Уместо да се играју кликерима или да висе на Фејсбуку, ја зовнем своје унуке да месе тесто, да правимо кифлице и пецива. Моја визија је да све ово остане млађима – закључује Пауновић.
Н. Кутлешић
