Washington DC ТУЧЕ СВЕ РЕКОРДЕ
Наслов би могао бити и “Elegantly Wasted” или “Comfortably Numbed”, јер би једнако добро илустровао опијену Америку и њене грађане. Земља је у боловима, који нападају са свих страна, у различитим интензитетима и налетима, И морају се нечим лечити. Легалним пилулама против болова, алкохолом, дуваном, илегалним дрогама, али и шопингом, сексом, пластичним операцијама. Често и сам третман изазива нове болове, па се круг скоро никада не затвара, а опијени Американци скоро у глас питају – Имаш ли нешто против главе!
Иако још увек верујем да је статистика највећа од свих лажи, посежем за њом да бих илусторвала америчку типичну обамрлост. Количина најпопуларнијих лекова против болова продатих од 1997. године до данас нарасла је скоро дупло, па је само прошле године у апотекама продато 100 тона кодеина, морфина, оксикодона, хидрокодона и меперидина. Прецизно израчунато, продато је око 300 милиграма по глави становника.
“Нешто против болова” не тражи се само у великим америчким градовима, јер се болови шире и по предграђима и руралним срединама. Популација је све старија, фармацеутска индустрија агресивно рекламира своје производе, здравствено осигурање је све скупље. Лекари све лакше преписују ове лекове, чини се заборављајући колико осећање бола учествује у процесу оздрављења. Ако томе додамо нагомилане страхове са којима се Американци суочавају, актуелне ратове, финансијску несигурност, незадовољство последњим председничким изборима, страх од старости, болести и смрти, бројке постају делимично сварљивије.
На жалост, све је присутнија и злоупотреба рецепата. Од тога нису имуне ни познате личности, али злоупотребу пред судом није нимало лако доказати, па такве спорове оптужени најчешће добијају већ у полазу. Ипак, уз наркомане и алкохоличаре, у центрима за лечење болести зависности, највише је пацијената зависних од лекова против болова.
Пилуле се, легално и мирне савести, комбинују са алкохолом, људи често обилазе и по неколико америчких држава како би набавили довољну количину рецепата која ће им обезбедити сигурну дозу умртвљавања. За то да им је зависност извесна и да следи, не брину се. Потреба за фиксом ове врсте у Америци из године у годину нараста, а старење популације и продужавање живота најтежим пацијентима само повећава број муштерија.
Какве ли ће се све дроге користити када стари превале стотку и када им 300 милиграма не буде довољно ни за доручак? Уосталом, што да не? Ако су већ доживели стоту, ко смо ми да им забранимо да се боре против било каквог бола?
Док се то не деси, Американци ће се и даље навлачити на алкохол (сада је 30 одсто алкохоличара у овој земљи), дуван (22 процента су пушачи), илегалне дроге (свакога дана 100 Американаца умире од over dose, а 7.000 људи свакога дана проба марихуану први пут), али и постајати све озбиљнији зависници од технологије, шопинга, секса, хране, шећера, коцке и пластичних операција.
Предрасуда да су дроге само у сиромашним деловима великих градова или забаченим руралним насељима, у којима је crack кокаин појео зубе незапосленим белцима, одавно су раскринкане, јер је добро позната употреба дрога у богатим белим предграђима, нарочито међу babu boomers – данас шездесетогодишњи родитељи добру траву пуше заједно са својом децом – тинејџерима, јер могу да је добро плате, а конзервативни Американци су скоро убедљиви тврдећи да је кокаин Божија потврда да стварно правиш превише пара!
Упркос очекивањима да је Калифорнија на првом месту по употреби легалних и илегалних дрога, статистике кажу да је ова слободна држава тек четврта на листи. Washington DC је потукао све рекорде, по броју наркомана, пушача и алкохоличара, мада сам сигурна да се трчи мртва трка између силиконских груди и пластичних лица.
Ја лично сам, са својим ставовима, врло близу либертаријанцима, који се залажу за легализацију свих дрога, са жељом да држава и из ове сфере извуче своје дугачке прсте, а свако нека легално одлучи да ли ће, коју и у којој количини, дрогу користити. Наивно би било веровати да ће се то у ближој будућности и десити, имајући у виду борбу нарко-картела, фармацеутске мафије и многобројних лоби група. “Time is never wasted, when you’re wasted all the time” – кличе напушена нација, смејући се у лице онима који су у стању да дрогама кажу не, одбијајући да уживају у задовољству. Нема ту велике филозофије – ако је бармен стварно фармацеут са лимитираним инвентаром, онда у овом опијеном свету стварно нема места за аматере.
