UŽIČKA PRIVREDA

ИМПОЛ СЕВАЛ

Све је теже радити

– Деведесетих смо радили са годишњом производњом која је једнака нашој садашњој месечној. Оно што је битно је да смо тих година сачували наше запослене који су знали и умели да од 2002. године подигну фабрику до данашњег нивоа –

Импол Севал је и даље једна од ретких фирми која представља при­мер успешне привати­зације. Још од 2002. године, када је „Импол д.д. Словенска Бистри­ца“ купила 70% друштвеног капи­тала, предузеће ради успешно и са тадашњих 13,596 тона произ­вода, производња данас прела­зи бројку од 60.000 тона. На кон­ференцији за новинаре одржаној поводом Дана Друштва Импол Се­вала, генерални директор Нинко Тешић се осврнуо на време које је прошло.

image-010– Овај период од 12 година од приватизације је био веома успе­шан по свим показатељима, укљу­чујући и раст производње и про­дуктивности, као и прихода. Ми смо имали значајна улагања, бли­зу 70 милиона евра у овом пери­оду. Фабрика је још од отварања 1975. године имала добре резул­тате, али након тога је уследио пе­риод деведесетих, санкција и ра­та. Фабрика је практично 2001. године доведена на ивицу про­пасти. Радили смо тих година са годишњом производњом која је једнака нашој садашњој месечној производњи. Оно што је битно је да смо сачували наше запослене који су знали и умели да од 2002. године подигну фабрику до дана­шњег нивоа – изјавио је Тешић и представио резултате пословања предузећа у овој години.

– Ми смо ове године имали укупну производњу већу од 44 хиљаде тона, што је 3,12% мање него у претходној години, а про­центуално за 0,96 више од пла­нираног. У делу бојеног програ­ма смо од маја месеца изашли на производњу од преко 700 тона производа месечно. То је једно охрабрење, иако нисмо још увек задовољни са обимом посла, од­носно пласмана којег имамо у бо­јеном програму. То је тежак и му­котрпан посао, али су тенденције добре и надамо се да ћемо већ у идућој години имати већу произ­водњу и више купаца, и да ћемо заузети неко озбиљније место на тржишту Европе као фабрика ко­ја се бави бојеним програмом.Иако фабрика послује одлично, генерални директор је открио да добит не прати производне ре­зултате.

– У ових девет месеци, иако су одлични производни резулта­ти, добит фабрике није на плани­раном нивоу из два разлога. Је­дан је због сталног раста премије на метал, односно надоплатак над ценом метала на берзи који је од средине прошле године изузетно много порастао и ми нисмо успе­ли да тај део пренесемо на прода­јне цене, односно на купце. Други разлог је пад вредности динара где су велике негативне курсне разлике, а ове године Министар­ство финансија није дозволило правилником о контном оквиру да разграничавамо курсне раз­лике на период доспећа креди­та за инвестиције у обртна сред­ства. Ту се надамо да ћемо успети да убедимо Министарство да је та одредба у правилнику погрешна и надамо се да ће се следеће годи­не то променити, а онда можемо имати боље финансијске резулта­те, односно добит.

Импол Севал“ је једна од фир­ми која у Србији највише извози своје производе, а Тешић каже да је оно што производе за нашу зе­мљу сасвим довољно да подми­ри потребе.

– У структури остварене про­изводње 97% се односи на произ­водњу намењену извозу и даље са доминантним учешћем прода­је на тржишту Немачке, Италије и Русије. У првих девет месеци смо остварили 73,8 милиона евра из­воза што нас и даље сврстава у ред највећих српских извозника.

Новинаре је интересовало ка­ко фабрика успева да одржи ова­ко добре резултате у извозу и ка­ко проналази тржишта.

– Мислим да је одговор на прво питање – тешко. Ми смо јед­ноставно фабрика која на домаћ­ем тржишту нема шта да тражи, јер је мала потражња и ми пласи­рамо 3% производње чиме под­мирујемо тржиште Србије. Окре­нути смо европском тржишту пре свега и прошле године смо напра­вили добар искорак ка Русији где смо пласирали око 9 хиљада то­на, што је значајна цифра. Иако смо очекивали да ћемо ове годи­не реализовати 12 хиљада тона на руском тржишту, то се није деси­ло због украјинске кризе и свих проблема који су настали као по­следица тога. Предвиђамо да ће­мо ову годину завршити са 5 хи­љада тона јер је поменута криза значајно утицала на пад привред­них активности у Русији, а бојим се да то почиње да се одражава и на Европско тржиште, иако се о томе много не прича и ми тре­нутно имамо мало проблема са пласманом. Не продајемо оноли­ко колико би нам било потребно да завршимо годину у овом темпу, али смо оптимисти да ћемо нека­ко то победити.

image-011Јернеј Чока, председник упра­ве Импол каже да без обзира на све не постоји велики разлог за страх.

– Господин Тешић је у праву да се у последње време на неким програмима, и не само ми него и конкуренција, осећа неки пад по­трошње у Европи. Ја сам већ ду­го у овом послу, знам да једном иде горе, једном доле, али се све у суштини окреће. Ми мислимо да сада неће доћи до неке веће кризе и да ће се следеће године то поправити – изјавио је председ ник управе и додао да је квали- тет и даље пресудан за добро пословање. – Ми смо посебно јаки у ауту- мобилској индустрији. “Мерце- дес” директно узима од нас преко 8000 тона различитих материјала за производњу аутомобила, као и “БМВ” и “Ауди”. Ми имамо преко 30% европског тржишта и ако ме питате како смо у томе успели, ре- ћи ћу вам да смо ми у право време инвестирали, а то је време највеће кризе током 2008. године. Сви су нам казали да смо мало луди, али када је криза прошла, онда се по- чело тржиште отварати и за две године смо ми програм повећа- ли најмање за 25 хиљада тона. На- равно, без доброг квалитета не- ма ништа, јер Мерцедес не може да иде путем ако је нешто пукло у њему, пошто ми дајемо материј- ал за унутрашње делове. Треба да имате квалитетан производ, тач- не испоруке, конкурентне цене и ја мислим да када имате то, купци долазе – изјавио је Јернеј Чока. Надовезујући се на причу о улагањима, господин Нинко Те- шић је изјавио да они настављају рад на томе и у години која про- лази. – Ове године мање улажемо у односу на оне претходне, и ми смо за ових девет месеци уложили 2,2 милиона евра, а до краја године ће та цифра стићи 3 милиона евра, што је практично минимално по- требно да би фабрика могла нор- мално да ради – открио је Тешић. План стратегије развоја фа- брике који ће покрити наредних шест година предвиђа рекон- струкцију и модернизацију ком- плетне технолошке линије како би фирма ушла на нова тржишта. – То радимо са циљем да се створе услови за производњу то- пло ваљаних трака од 10 тона, јер желимо да се појавимо на тржиш- ту са џамбо тракама, што је тен- денција у свету. Нама ће ово ула- гање омогућити, уколико буде до нета одлука о томе, повећање продуктивности и смањење свих трошкова, али би такође треба- ло да побољша значајно квали- тет производа – изјавио је госпо- дин Тешић. Ових дана се у медијима до- ста пише о предузећима која ду- гују милионе држави и пословним банкама, али “Импол Севал” нема тих проблема. – И даље нам је добра текућа ликвидност. Односи са послов- ним банкама су изузетно корек- тни, мислим да смо са ценом капи- тала који позајмљујемо од банака међу првим фирмама у Србији, од- носно имамо најповољније усло- ве – рекао је Тешић који не крије да фабрика не би успешно посло- вала да није запослених. – Ове године смо примили 33 млада запослена и тиме смо прак- тично завршили са стратегијом развоја кадрова коју смо направи- ли. Од 2008. године смо примили 189 радника, и тиме смо испуни- ли жељу да се ова фабрика под- млади и да имамо младе људе ко- ји ће преузети посао од ових који одлазе у пензију. На свим радним местима сада имамо младе љу- де који ће омогућити да ова фа- брика има будућност. Највероват- није ћемо у наредним годинама смањити темпо пријема, јер смо са овим бројем испунили оно што смо зацртали. Пошто је недавно усвојен нови Закон о раду, многе занима да ли ће се то одразити на запослене у овој фирми, и уопште на рад “Импол Севала”. – Нови Закон је увео флекси- билнији систем радног времена и коришћења годишњег одмора, што за друштва типа нашег, са већ- им бројем запослених, омогућава организовање рада запослених са мање трошкова. Продужетак ра- да на одређено време за период до 24 месеца омогућава квалитетнију селекцију кандидата. При томе, многа решења из новог За- кона, усмерена на рационалнији рад и пословање у нашим проце- дурама и актима су већ садржана, јер нису била у супротности ни са старим Законом, тако да нам обе- збеђење примене овог Закона ни- је било тешко – објаснио је Нин- ко Тешић. Колико фабрика успешно по- слује можда најбоље говори пода- так о зарадама запослених. У овој години, просечна нето зарада из- носила је 60.343 динара, а пред- узеће је испоштовало све одред- бе Колективног уговора Друштва, укључујући и исплату регреса, то- плог оброка, солидарне помоћи и поклона. На Дан Друштва, свим запосленима се исплаћује јуби- ларна награда у износу од 17.700 динара, што је за Србију и фирме које послују у њој, јако ретко.

Н. Кутлешић 

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.