УСПЕШНИ УЖИЧАНИ: ВЕЉКО ВУЈИЋ, „ОКПИРО“
Породична фирма „Окпиро“ са Локве, са својим роштиљем за угоститељске објекте, освојила је већи део европског тржишта. Менаџер продаје у овој фирми, Вељко Вујић, иначе син оснивача и директора предузећа Боривоја Вујића, каже да 95 посто својих производа, односно роштиља, извозе у европске земље, а да је је 5 посто намењено тржишту у Србији.
Предузеће „Окпиро“ је основано 1988. године.
– Мој отац је основао предузеће са намером да производи и продаје електро опрему. Почео је са топљивим умецима за ножасте осигураче и ОКП, кутијама за осигураче кућних прикључака. Радио је у Електродистрибуцији и напустио је посао. Имао је идеју, коју је остварио. У то време је било доста рестрикција и често су прегоревали ножасти осигурачи. То су осигурачи веће снаге и ми смо их ремонтовали. Није било потребно да се купи нов, који је био скупљи три до четири пута, него се само ремонтује постојећи, замени се топљиви део унутра, или како је већ народ зове, лицна, и осигурачи поново раде. То је одмах било прихваћено на тржишту, јер је било другачије време, другачије тржиште. Тржиште је било доста јаче у финансијском смислу, тако да су све идеје биле корисне, аутоматски прихваћене, што није случај данас – рекао је Вељко.
Поред тих ОКП кутија, „Окпиро“ ради прикључне плоче за стубове јавне расвете, потпорне изолаторе и друго. То раде за фирме, за електродистрибуције, за разне системе које изводе јавну расвету.
Пошто је Боривоје Вујић имао склоности ка храни, упоредо је отворио и брзу храну „Олд експрес“ (које се Ужичани радо сећају, прим.уред.).
– Брза храна је отворена 1988. године. Овај посао електроопреме је био много већи од брзе хране, тако да је она била запостављена. Али, мој отац има великог смисла око спремања хране, о роштиљању, има те кулинарске способности. За време свог рада у брзој храни имао је разне типове роштиља. Али, „Олд експрес“, смо брзо затворили – додао је Вељко.
Његов отац није престао да размишља о брзој храни и роштиљима.
– У 2006. години јавила му се идеја да направи роштиљ. Пошто је мој отац електроинжињер, а као што сам рекао, има јако смисла за месо и роштиљање, уопште за храну, он је хтео да направи роштиљ који има сличне карактеристике као роштиљ на ћумур, да месо грилује и да сва маст која одлази приликом печења, пролази кроз решетке, да не остаје она масноћа на равној плочи. Знање инжињера помогло је да направи решетку на струју. Тако је кренуло, да решетка буде на струју, да не буде обична решетка, испод које се ложи, него да се котрнолише температура решетке. Кренуо је да је прави за себе и када је направио први модел, одмах га је тестирао. Пекло се и јело месо. Временом је радио на усавршавању и тек 2009. године, када је видео шта је направио и да би то могло да буде комерцијално, направили смо први роштиљ, који је послат на Институт за тестирање производа, на атест. Добили смо све потребне сертификате, да можемо да продајемо производ и кренули смо полако са продајом, прво у нашем крају, пријатељима који знају о чему се ради, док се добро испита, да се открију све његове добре особине и мане. Дошло је до малих незнатних измена, у циљу побошљања производа. Грејна решетка је и даље иста, база и срж конструкције су од прохромских цеви. Кроз сваку цев пролази штапни грејач, тако да се грејач не види, а даје толоту. Сада је у другом облику, мало смо га редизајнери после неких критика, и од 2013. године до данас имамо тај модел, који је комерцијални и зове „Еко грил класик“ – рекао је млади Вујић и додао да их сада производе у 10 стандардних величина.
Разлога за понос на овај производ има више.
– Најпоноснији смо што смо направили производ који је иновативан. Нарочито смо поносни на то, да када одете у Немачку, можете појести месо са нашег роштиља, исто тако, када одете у Белгију, Украјину, Аустрију, Швајцарску, Израел и земље у окружењу, можете појести месо са нашег роштиља. Са извозом смо кренули 2012. године. Прво смо наступали на сајмовима сваке године преко наших импортера за Немачко и Грчко тржиште, тако да смо били присутни на тој европско-светској сцени произвођача угоститељске опреме. И данас идемо на те сајмове. Људи су препознали квалитет, предности, перформансе, цене. Ми смо се уклопили у тај тренд раста. На наше тржиште пласирамо 5 посто, а извозимо 95 посто производа. То, у неку руку има смисла, јер Србија има од 4.000 до 5.000 угоститељских објеката, док у Немачкој само у једном граду са 300.000 становника има 800 до 900 угоститељских објеката – рекао је Вујић.
На питање колико су битни сајмови у пословању њихове фирме, Вујић каже:
– Из мог искуства, сајмови су најбитнији, нарочито када је реч о нечем новом. Људи морају да знају за вас. Сајмови су место на којима се окупљају сви потенцијални купци, јер се на сајмовима увек представља оно што је ново и купци хоће увек да први дођу до те информације о чему се ради. Најбоље су презентације, ако сте лично ту присутни и уз промотвни материјал. Преко телефонског разговора и мејлова можете да комуницирате, да шаљете каталоге, али није исто кад се види роштиљ лично. Био сам Словачкој, Швајцарској, у Израелу и стално сам на путу и посећујем дилере. Тако промовишемо свој производ и то је неопходно да би се тај производ пласирао на европско тржиште. С једне стране је проблем што смо ми фирма из Србије. Дешавало нам се да на пример, да при позиву из холандске фирме, када кажемо да смо из Србије, одмах нам спусте слушалицу, али опет, с друге стране, наша предност је што имамо добру и квалитетну радну снагу, са ниско плаћеним радним сатом, па смо и ту конкурентни – казао је Вујић.
Предузеће „Окпиро“ тренутно има пет стално запослених, јер делове за њихов производ набављају од других предузећа.
– За израду делова нашег производа користе се машине које су врх високе прецизности. Ми још нисмо дошли до тог нивоа да их набавимо, јер коштају по неколико стотина хиљада евра, те зато, те услуге нам раде друге велике фирме. Надамо се да ћемо ускоро достићи тај ниво. У нашој фирми ради моја сестра, која је задужена за рачуноводство и још неки чланови фамилије. Ми смо права породична фирма, што нам опет на Западу даје предност. Када кажемо да смо породична фирма, онда знају да ту постоји одговорност и залагање – рекао је Вујић.
За све ово време постојања „Окпиро“ никада није имао помоћ државе, нити града.
– Нисмо имали никакву помоћ државе, али се надамо. Сада нам је циљ да се 2017. године појавимо на сајму у Милану. То је сајам који се зове „Хост“ и најбитнији је од сајмова за произвођаче угоститељске опреме. Ту долазе дилери и потенцијални купци из целог света. Он је већ сада 65 посто попуњен за октобар 2017. године и то говори колико је популаран сајам. Наш циљ је да се на пар месеци пре одржавања пријавимо и уплатимо депозит и да се представимо. Видећемо да нам држава помогне у томе преко Регионалне привредне коморе или преко Регионалне развојне агенције Златибор, јер је ту све јако скупо, почевши од штанда, преко промотивног материјала, транспорта, хотела, промотерки… Тамо је промотерка 100 евра на дан, а сајам траје пет дана. Потребна је девојка која прича на италијанском и српском. Надам да ћемо то успети да организујемо. То нам је од великог интереса, а ако држава и град препознају да је њима од интереса, онда ћемо нам помоћи – казао је Вељко Вујић.
Вујић тврди да нема разлике између меса које је испечено на овом роштиљу и меса на роштиљу са ћумуром. Такође, додаје да је овај роштиљ лак за одржавање. Предност роштиља је у томе што је брзина загревања достиже за четири минута, док је осталима потребно око 10 минута. Захваљујући грејачима у облику решетки, месо има шаре, а постоје модели на којима може да се роштиљају различите врсте меса или поврћа, на одређеним температурама.
„Окпиро“ и даље ради електроопрему, али како каже Вељко, ту су ограничени за српско тржиште и дошло је до засићења тржишта, тако да је мали простор за раст у том правцу. Зато је већа пажња посвећена роштиљу.
– Имамо нове иновације у плану и тренутно спремамо два нова производа везани за роштиљ. То су лаки роштиљ и уградни роштиљ – додао је Вељко.
Иначе, цена постојећег роштиља за наше тржиште је 420 евра, док је на иностраном тржишту око 1.000 евра.
З. Глигоријевић
