Вучићев маркетинг

- Практично се од отпуштања и реструктуирања јавног сектора одустало. Ништа од тих отпуштања није било, све се свело на одлазак у пензију и добровољне одласке. И од тога нема ништа. Видимо ово што се дешава са неким предузећима, то све иде споро -

Интервју: Мијат Лакићевић- економиста
Будући да након гашења ЈП Дирекција за изградњу града 1. децембра ове године, уместо ликвидације овог јавног предузећа Ужице добија ново јавно предузеће под називом „Ужице развој“ и нову, пету по реду градску управу, где ће бити распоређени сви запослени из Дирекције, контактирали смо угледног српског економисту, Мијата Лакићевића, кога смо, поред макроекономских питања везаних за стање српске економије и буџета, замолили и за коментар овог случаја у Ужицу.
Према његовим речима, по начину на који се врши трансформација јавног сектора, Ужице није усамљен пример, „него је то изгледа пракса по свим општинама у Србији“.
– Нисам упознат са конкретним примером у Ужицу, али не верујем да је у другим општинама другачије. Ево зашто. У огромној већини општина у Србији напредњаци су на власти и они, с једне стране имају проблем, јер мора да се уради реформа локалне самоуправе и ту мора да дође до промена и у финансирању општина и у њиховом раду, а они су последњих пет година доста својих људи запослили у локалним јавним предузећима и генерално мислим да се ту ради о томе да они сачувају радна места тим људима. Дакле, на тај начин се показује заправо да је и оно што се дешава на нивоу републике, прича о смањењу у администрацији на свим нивоима, дакле од републике па наниже, по свим јавним службама, и просвети, и здравству, била заправо празна прича, јер се ништа од тога не дешава, а већ више од четири и по године СНС је на власти и ништа се од тога није реализовало. По неким проценама било је потребно да се број запослених у јавној управи, не рачунајући јавна предузећа, смањи за 75.000 и то да се смањи функционално, да се укину непотребна радна места, да се отпусте људи који немају посао, међутим до тога није дошло, него је број оних који су отишли, углавном отишао у пензију или су отишли неки стручњаци који су могли да нађу други посао. Дакле, тај циљ реформе администрације уопште није остварен. Како се то ради на републичком нивоу, тако сада Вучић покушава да сачува и те запослене по локалним администрацијама и да избегне реформу локалне самоуправе. Тако заправо чува те људе које је углавном он запошљавао, односно СНС по општинама.

УН: Премијер каже пре неки дан, да му је највећи страх у економији раст долара? Откуд сад то?
– Па може да расте наш јавни дуг номинално, али, искрено речено, и када је раније долар нагло скакао, па када су наше обавезе расле, питање је колико је то стварно оптерећивало јавне финансије. Ако имате девизне резерве у доларима, онда из тих девизних резерви плаћате и по томе ништа не губите. Друго, ми се сада јесмо задужили од Емирата, узели смо од њих неколико милијарди долара у последње време, од арапских земаља, а мислим и да су руски кредити у доларима, а и од Кинеза се често задужујемо и они углавном раде са доларима, па са те стране премијер, рецимо, треба да буде забринут. Овај задњи кредит од милијарду долара, који смо узели, не знам, од Емирата, Кувајта или Катара, нисам сигуран, ту имамо почек на пет година, а за пет година ко зна шта ће бити. Искрено речено, ја мислим да се премијер фолира када каже да је за нешто забринут, а ја бих чак рекао да га то у суштини не брине, јер зна да ће то бити решено повољно, па ће моћи да се хвали за неки месец или неку годину, како су они тај потенцијално велики проблем са успехом решили. У његовим јавним изјавама генерално има много више маркетинга и популизма него истине, тако да с те стране када он каже да је за нешто забринут, онда ми можда и не морамо да будемо забринути, већ треба да се бринемо за нешто за шта он и не помиње да је забринут, јер он то у суштини крије.

УН: Министарство финансија каже да смо задужени 70 % БДП-а а Фискални савет 74-75%. Ко говори истину?
– Што би рекли – „откуд знам“, али мислим да знам у чему је ту „квака“. Зато што Министарство финансија рачуна неки процењени бруто домаћи производ и то је релативна величина тих 70%, али ми тачно знамо колики је дуг у овом тренутку, а он се мери у односу на бруто домаћи производ. И сада Министарство финансија мери на један начин, а Фискалани савет на други. Они прецењују, односно подижу БДП, и сада сви видимо како процењују да ће раст БДП-а бити 2,5 %, а Вучић стално виче 2,7% или 2,8% и Миладин Ковачевић, директор Завода за статистику, мора да води рачуна о томе како да изгура тих 2,7 или 2,8%. Нема смисла да премијере слаже, и сада он има задатак да дотле догура како зна и уме.

УН: Фискални савет тврди да се део око фискалне консолидације спроводи углавном добро, за разлику од неких других показатеља. Шта ви мислите?
– Пошто ће дефицит бити 2% БДП-а, а прошле године је био 4%, претпрошле скоро 6% , тако да је он за трећину смањен, то је доста добар резултат. Сада би било добро да се то све мало објасни, како се рачунало. Шта је ту занимљиво. Јако су повећани приходи у односу на прошлу годину, то је неких 150 милијарди динара, што је неких 1,2 милијарде евра наплаћених више пореза и других дажбина. То су огромне паре и то је у суштини извучено из привреде. То значи мање пара за инвестиције у привреди. То значи да привреда нема пара. Код нас се инвестиције стварно ниске, у односу на оно колико би требало да буду. Ми то на неки начин стварно плаћамо нижим развојем. То што су смањене плате и пензије, значи смањена је потрошња, мањи стандард грађана, и није то ничији успех. То вам је као када кажете нема пара, а штедите. С друге стране, оно што смо причали на почетку, он своје људе из СНС-а удомљава у разна јавна предузећа, установе и јавне службе, и то је једна прилична прерасподела богатства унутар нације. Тако да чланови СНС-а у ово време напредују по стандарду, да не кажем богате се, а неки се и богате, док стандард осталог становништва пада, тако да један велики број људи у овом тренутку плаћа просперитет СНС-а.

УН: Слажете се да партијско запошљавање није измислио Вучић?
– То морамо да признамо, али раније није била оваква разлика, нису се други кажњавали, односно нисте другима одузимали, само сте својима додавали, а сада имате ситуацију да се туђима узима, а својима даје. Зато је та разлика у корист СНС-а данас већа, него рецимо некада у корист ДС-а.

УН: Да ли је кључна тачка опстанка, реформа јавног сектора, ако имамо у виду рецимо да само буџет у Ужицу годишње троши 500 милиона динара на плате?
– У општинским управама у Србији негде постоји одговарајућа мера када је реч о броју запослених, а негде је много преко одговарајућег броја. Постоје бројне анализе где је прекомеран број запослених. Обично, што се тиче јавног сектора, стандард је седам, осам на 1.000 становника и ми ту немамо превелики број запослених. У буџету увек има новца за отпремнине и ту се ради о милијардама динара.

УН: Најављено је да јавна предузећа која су губиташи више неће моћи да се баве спонзорисањем клубова, нити да имају сличне трошкове. Колико је то извесно?
– То би све било добро, али хајде да видимо да ли ће то заиста и бити реализовано. Практично се од отпуштања и реструктуирања јавног сектора одустало. Ништа од тих отпуштања није било, све се свело на одлазак у пензију и добровољне одласке. И од тога нема ништа. Видимо ово што се дешава са неким предузећима, то све иде споро. За РТБ Бор се тражи партнер, па има ова Ресавица, за петрохемијски комплекс се траже партнери, бање би требало да буду решене, али ја мислим да се до половине идуће године, док не прођу председнички избори, ништа неће десити. Неће бити отпуштања. Премијер је чак најавио да ће бити повећање плата и пензија. Значи, ми идуће године то треба да очекујемо, а никако отпуштање. У ЕПС-у нема отпуштања, у Телекому, он би требало и да се прода, али о томе нема наговештаја.

УН: Треба ли јавна предузећа продати?
– Па у ЕПС, рецимо, може да дође неки партнер, да уђе са неким капиталом, да се пословање те фирме учини много бољим, али то се за сада ништа не дира и то све иде споро и тај ЕПС и уопште енергетика је под контролом СПС-а, а то значи Руса и руски утицај је ту доста јак, тако да ту практично од реформи нема ништа. Осим макроекономске стабилизације, у задњих пет година од реформи се практично ништа није десило.

УН: Шта мислите о најави премијера да ће влада смањити порезе на зараде ?
– Тешко ми је да било шта кажем на ту тему, али не верујем да ће то бити идуће године. Иначе, када премијер нешто најави, најчешће се то деси тек за годину дана. Он је и ово повећање плата и пензија најавио прошле године за средину ове, па се то све померило и тако он забаци по неку удицу, па ко се упеца, упеца. Тако и са смањењем пореза на зараде, који је озбиљан потез, јер је питање како ћете да надокнадите тај губитак прихода. Предлагано је то тзв. растерећење рада, али је било праћено оптерећењем потрошње, а то значи повећањем пдв-а. Премијере сада обећава и смањење пдв-а и смањење пореза и доприноса. То је све врло мутно. Не зна се да ли је ишта на томе озбиљно рађено, а тога, на крају крајева, нема ни у премијеровом експозеу, а то је озбиљна ствар и требало би да се најави тако да би ваљало да се то прво догоди, па да коментаришемо. Све је то мачка у џаку, врбов клин, или голуб на грани.

УН: Да ли би ова мера подстакла запошљавање?
– Не генерално, али би било позитивно за фирме, јер би њима остајало. Била би то прилика да се радницима повећају плате и вероватно би се смањио број радника који раде на црно. То је сада све ствар конкретних рачуница и процена. Мислим да би више донело у неком средњем року него одмах, али у сваком случају би растеретило привреду.

УН: Сви ће у Србији рећи да је словеначка привреда продуктивнија од бугарске, али у Словенији је порез на плате преко 60%, а у Бугарској нешто преко 20%. Какав је онда смисао смањења пореза?
– То све зависи од привреде. Знате, када постигнете да вам је привреда ефикасна, продуктивност јако висока и са релативно малим бројем запослених имате велику зараду, и имате велики БДП по запосленом, онда ви можете да дате држави, као што је Словенија, која је врло ефикасна са услугама, све што радите је скупо, добро сте позиционирани на тржишту, и одвојите за порезе, а то вас толико не погађа, јер имате добру радну снагу и то не одбија толико инвеститоре. Словенија је, како да кажем, врло специфична земља, а иначе је то поређење међу земљама врло дискутабилно и не треба те податке узимати здраво за готово. И нијансе су ту важне. Између Словеније и Бугарске је веома мало сличности. Не може у економији на основу једне ствари да се реши проблем. Ако у Бугарској рецимо иде лоше, то није зато што су порези и доприноси на плате ниски, јер на економију једне земље утиче хиљаду ствари и важнијих него што су порези и доприноси на зараде. Пре свега политичка стабилност, степен корупције, генерално клима, од законодавства, од уређености државе, много тога зависи. Иако неразвијене земље дају бројне субвенције и стимулације, инвеститори много више улажу у развијене земље, зато што тамо влада правни ред. Човек који хоће да уложи своје паре, њему треба правна сигурност. Треба му независно судство, да зна да може да реши свој проблем брзо, лако и на праведан начин. А у земљи попут Бугарске, која је истина направила велики напредак од када је ушла у Европску унију, што се тиче тог правног реда, тамо је катастрофа, исто као и у Србији. Шта неком послодавцу значе ниски порези на плате, ако ће он да уђе у спор са неким радником и изгуби на суду или ће неко да га месецима вуче по новинама. Не може само на основу једне ствари да се посматра економија, или једна земља.

УН: Премијер избегава да каже да ћемо идуће године имати веће акцизе на гориво, алкохол и цигарете, мада медији то масовно најављују. Шта ви кажете?
– Па, генерално, то је акцизна роба, као што знате цигарете су на Западу много скупље него у Србији и степен незадовољства оваквом одлуком ће зависити од навика становништва. И ту наравно треба да постоји нека мера, јер треба да се води рачуна и о привреди и њеним профитима. Не треба да гушите привреду, да би држава имала. Људи не треба да пуше и пију зато што су сами тако одлучили, а не зато што им је скупо, а држава да смањујете профите тим предузећима, због чега ће они да отпуштају раднике. Хоћу да кажем, треба водити више рачуна о интересима произвођача и потрошача, него о интересима буџета.

Љ.К.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.