„За ово мало душе“

- Када се бавимо о важним стварима у позоришту, ми се не бавимо са тим да ли је сезона одлична или не. Ми покушавмо да за један заиста важан сусрет, као што је овај фестивал, добијемо оно што је заиста вредно, а можда не најбоље. У том смислу, тај сусрет је нека врста духовне гозбе -

22. ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ „БЕЗ ПРЕВОДА“
Од 13. до 20. новембра у Народном позоришту у Ужицу одржаће се 22. Југословенски позоришни фестивал „Без превода“, на коме ће бити приказано осам такмичарских представа. Према речима селектора Бојана Муњинa, ове године су се определили за осам представа и то су: „Тако је (ако вам се тако чини)“, Луиђи Пирандело, ЈДП Београд, у режији Јагоша Марковића; „Самоубица“, Николај Ердман, Црногорско народно позориште Подгорица, у режији Вељка Мићуновића; „Докле поглед сеже“, ауторски пројект, Краљевско позориште Зетски дом на Цетињу, у режији Арпада Шилинга; „Приче из бечке шуме“, Одон фон Хорват, Казалиште Гавелла Загреб, у режији Игора Вука Торбице; „Иванов“, А. П. Чехов, Народно позориште Београд, у режији Татјане Мандић Ригонат; „Моја фабрика“, Селведин Авдић, Босанско народно позориште Зеница, у режији Селме Спахић; „Сведобро“, Стеван Вранеш, Народно позориште Ужице, у режији Немање Ранковића и „Моја ти“, Олга Димитријевић, Атеље 212, у режији Александре Милавић Дејвис.


– Ове године желели смо, без сувишне претенциозности, да 22. Југославенски позоришни фестивал „Без превода“ посветимо тој исконској људској жељи да својој непрестано оптерећеној души омогући у театру мало топлине, која би му помогла да се обнови и крене даље. Стога смо, као радни наслов фестивала, одабрали слоган „За ово мало душе“, користећи се том тако лепом песмом Васка Попе „Браним“ и у таквом духу смо и изабрали представе које ћемо понудити публици и свим пријатељима позоришног фестивала у Ужицу – рекао је селектор Бојан Муњин.

Немања Ранковић, уметнички директор Народног позоришта, казао је да су приликом избора представа сложили да се баве малим човеком.
– У овом дехуманизованом друштву акценат смо ставили на малог човека ситне судбине, јер све што се дешава око нас, упућује да се морамо вратити тим малим судбинама. ЈПФ је успео да задржи своје место у целом региону упркос поплави силних фестивала, који се појављују из дана у дан, са врло нејасном концепцијом шта тај фестивал представља, шта јесте. Снага овог фестивала управо јесте у нашој публици и свима који су укључени у реализацију фестивала. Овај фестивал не меша бабе и жабе, ово је фестивал који окупља најбоље „мејнстрим“ продукције значајних уметничких поетика и естетика, и на томе ћемо остати да радимо. Кроз тај „мејнстрим“, који негујемо, уводимо неке нове правце, који се појављују у савременој драми и савременом позоришту – објаснио је Ранковић.
Петар Благојевић, градски већник, рекао је да су Фестивал помогли Министарство културе са 3,4 милиона динара и Град Ужице са 3,3 милиона динара.
– ЈПФ се одржава више од две деценије, окупља уметнике са територије бивше Југославије и представља доказ како култура и уметност граде мостове разумевања и зближавања међу људима. Ова манифестација је јако значајна за Ужичане. То говори чињеница да из године у годину има све више заинтересованих, а да се за неке од представа увек тражи карта више. Сигуран сам да ће ове године селекција оправдати очекивање публике и да ће Град Ужице и Народно позориште бити добри домаћини – рекао је Благојевић.

Селектор Фестивала коментаришући изабране представе навео је цитат из књиге „Како позориште настаје“ од чешког књижевника Карела Чапека, који гласи:“Да би настало позориште, ужасно је потребно пуно труда и времена“.

– Ми нисмо само хели да изаберемо представе, него да мислимо у каквом времену живимо и да преко представа заиста из вечери у вечери будемо ту и делимо са публиком оно што је људски и најбитније, да преко осам прича заправо размишљамо о човеку, о његовој судбини и његовим проблемима. Верујемо да ће ове представе одговорити на тај, рекли бисмо, хумани задатак, који ми носимо и зато смо овај фестивал ставили по паролом „За ово мало душе“. Позориште има моћ да скине терет бар два сата са душе људи. Свака представа не бежи од проблема, али није закопана у насиљу. Ове представе покушавају да прикажу човека, колико год да му је тешко, да се у тој трагици живота, избори за оно што је најбитније у животу – рекао је Муњина.

Коментаришући продукције у региону од прошлогодишњег до овогодишњег фестивала, селектор је рекао да „не живимо у добром времену“.

– Живимо у времену које не само да је „искочило из зглоба“, већ је време потпуно испражњено. То се осећа и у позоришту. Позориште је пуно јефтиних и грубих садржаја. Када се бавимо о важним стварима у позоришту, ми се не бавимо тимe да ли је сезона одлична или не. Ми покушавaмо да за један заиста важан сусрет, као што је овај фестивал, добијемо оно што је заиста вредно, а можда не најбоље. У том смислу, тај сусрет је нека врста духовне гозбе. Фестивал од осам дана је једна мала победа – рекао је Муњина и додао да се други фестивали и други позоришни сусрети смањују, а као пример навео овогодишњи БИТЕФ, који сада има 7 представа, годину раније имао је 15, а пре 10 година има је 25 представа.

Ове године се такмичи осам представа, што значи, према речима Зорана Стаматовића, директора ужичког Народног позоришта, да су све представе добре и да је био широк избор, али је додао да средства одвојена за овај фестивал нису довољна, јер пара није никада довољно, али су ипак успели да одрже квалитет фестивала и да не повећавају цене карата.
Говорећи о одабраним представама Муњин је рекао:
– Представа „Иванов“ Народног позоришта из Београда у режији Тање Мандић Ригонат и са прворазредним глумцима, Николом Ристановским, Предрагом Ејдусом, Надом Шаргин, Ханом Селимовић и другима, говори управо о том душевно исцрпљеном човеку, који својом муком уништава друге, док представа „Моја ти“ Атељеа 212 у режији Александре Милавић Дејвис, опет са прворазредним ансамблом, у којем се, међу осталима, налазе и Светлана Бојковић, Тања Бошковић и Горица Поповић, говори о генерацији жена на крају животног пута, које своје људско достојанство очајнички бране пред налетом бескрупулозне данашњице. Ова представа вечерас гостује у Загребу и нема више карата да се купи.
– Представе „Приче из Бечке шуме“ казалишта Гавелла из Загреба, у режији Игора Вука Торбице, односно „Докле поглед сеже“ Зетског дома из Цетиња у режији Арпада Шилинга, баве се дилемом да ли се темељна људска срећа проналази у бесомучној егзистенцијалној трци, да ли је затрпана у малограђанском лажном моралу или је треба тражити негде сасвим другде.
– Представе „Моја фабрика“ Народног позоришта из Зенице, у режији Селме Спахић, односно „Самоубица“ Народног позоришта из Подгорице, у режији Вељка Мићуновића, говоре како између напада на душу једне фабрике и напада на појединца нема битне разлике, јер човекова исконска позиција је заправо непрестана сизифовска борба са људском злурадошћу и глупошћу.
– Коначно, у представама, „Сведобро“ Народног позоришта из Ужица, у режији Немање Ранковића, односно у „Тако је, ако вам се тако чини“ ЈДП-а из Београда, у режији Јагоша Марковића, проналазимо готово анонимне људе који, далеко од буке света и без употребе моћи и идеологије, него тајном активношћу властитог срца, покушавају да пронађу пут до среће овог тако несавршеног света. Представа „Сведобро“ је пре неко вече добила један фантастичан аплауз на отвореnој сцени „Атељеа 212“, и, ако је положила тест у средишту метрополе, може да се игра било где у Европи. Сматрам да заслужује да измери снаге са осталим представама на фестивалу – коментарисао је одабране представе Муњин.
Новина на овом фестивалу је што неће бити представе за награђене, а награде ће се уручити у матичним позориштима. Пратећи програм се још ради, али неће изостати.

З. Г.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.