Портрет једне даме

- Виртуелна дешавања, дружења и мреже допуштају да вам све буде фејк (читај: труло). Међутим, довољно је бити природан, једноставан и скроман -

Портрет једне даме

Пише: проф. др Биља Грујичић И сад си ти Биљана навалила да пишеш о дамама, ко су оне и где се могу пронаћи? И чине ли их фризура, шминка и ципеле, или оно остало? И шта је то остало? Је ли од тога ишта преостало? А малине почеле? Време да се поцрни, а време и […]

Једна сасвим обична ствар

- Маркирано, или не, битно да је пристојно. Стил ионако чини особа, а не мода, то сам давно научила -

Једна сасвим обична ствар

Пише: проф. др Биља Грујичић Када сам вадила ствари за предстојећу сезону (мислим на сређивање женског ормара), нисам рачунала сакое, драге моје. Мислила сам да се са постојећим крпицама могу провући до наредне сезоне. Међутим, стручњаци за живот, иначе врло популарни у последње време (као да ми живот нисмо живели и без њих, и то […]

Ћу-ћа

- То вековно зидање спратова за децу и примање у своје окриље, назива се традицијом. Додавање зачина у туђу супу, сматра се добронамерним и чак пожељним -

Ћу-ћа

Пише: проф. др Биља Грујичић И знаш ли да она, да баш та, управо то и то…Ма шта кажеш? Извирује се она којој се прво обраћала, начуљила уши, упитно гледа прву, у очима јој гори пламен знатижеље, ма гори, болан… што кажу, некадашњи наши. Па како, па где, па када… Ако случајно покушате да се […]

Таблоидни плес ситних демона

- Колико ће се још манијака и социопата охрабрити да крене стопама Малчанског берберина после сладострасног читања његове детаљне исповести? -

Таблоидни плес ситних демона

Да цитирам једног бившег политичара, свака нормална особа у Србији данас би требало да се увија згрчена од стреса и беса на себе, јер пристаје да живи у друштву у коме се таблоидне бестидарије опремљене данашњим насловним странама могу називати медијима. У нечему што се купује на трафици, али нису новине, осванула је још једна […]

Фудбал – мост међу људима

- Зато се немојте чудити што чим авион слети суботом у 23:00 на Сурчински аеродрoм, чека ме ауто и вози у правцу Ужица кроз Пожешку опасну маглу, да се појавим у недељу ујутру у Великом парку у 9 сати -

Фудбал – мост међу људима

Први пут кад сам као дете угледао фудбалску лопту, схватио сам да наша љубав неће никад престати. Питам се шта је то у фудбалској игри што мами и покреће, независно од пола, места рођења, разних професија, политичке припадности да се њоме баве. Здравко Тошић-Тошке фудбалска легенда Слободе из Ужица написао је много текстова о фудбалу […]

Лепо је бити отац

- Питале су ме како они успевају да купе ауто и објасне шта желе, а не знају ниједан страни језик. Рекао сам, „тако што морају, и што немају други излаз“, као и ми што нисмо имали избора, већ напустили своју вољену земљу, да би успели у даљини, где се знање цени и плаћа, а да оне због тога не треба никад да забораве одакле су кренули њихови родитељи -

Лепо је бити отац

Деца наша, љубав огромна, и безрезервно улагање у њихову будућност Можда ова прича не би настала, да није било концерта виолионисте Немање Радуловића у Ахену са Borusan Istanbul филхармонијским оркестром и сусрета са њим. Заинтересовао сам се за животни пут овог генија на виолини, који је рођен у Нишу. Преслушавао сам разне емисије о њему, […]

Неки нови клинци…

- Аргументи су исти, фатаморгане исте, исто заклињање у бригу за грађане (тако им посланичког мандата)... -

Неки нови клинци…

САМО ТИ ЛАЈ, ЗНАШ КАДА ЋЕМО ТИ ДАТИ ТВОЈЕ ПАРЕ Што је човек старији, свет му постаје све досаднији, јер се, уз мање варијације, из генерације у генерацију, све понавља. Тако и са писањем за новине. Ужичка недеља је почела да излази пре близу 20 година и чини ми се да данас препишемо од речи […]

Вамос а ла плаја…

- Наравно, Србија је ово, од горег увек има горе, можда ми се од љубитеља сваке власти, чак и више повраћа од оних који и даље, до лудила, апсолутно некритички, обожавају ове тзв. жуте. Они и даље гуслају стару причу, прошла власт, па и они уз њих, су богови, најбољи на свету, и шире, али ето, народ, стока грдна, нема појма, не цени тај силни прегалачки труд и гласа за друге -

Вамос а ла плаја…

НИ ЛУК ЈЕЛИ, НИ ЛУК МИРИСАЛИ Све чешће ме појединци питају шта очекујем од ове власти. Одговор ми је увек исти, кратко и незаинтересовано – ништа. Па како ништа, зар не мислиш да могу нешто урадити? Не, не могу. Онда навале са гомилом потпитања, са очигледном намером да се свађају, а како на глупа питања […]

Татататирци

- И доста је више понижавања! Ова земља заслужује да један Бранко ужива у пензији, Бора да пише, пева, прича и критикује! -

Татататирци

Генерација сам која је одрастала уз Бранка Коцкицу, два канала, први телевизор у боји, јутарње условљавање ако завршиш домаћи можеш да гледаш, и памтим све, премда имам поприличнан број црних рупа везано за тај период детињства. Гледао сам сваку епизоду, ако не у прајм, а оно у репризном, термину, и нећу претерати ако кажем како […]

Бот

- Језеро је испуштено по редовном годишњем плану, а ви сви који мрзите нашег председника и чините све да му наудите, можете само да му пљунете под прозор! -

Бот

Дефиниција би могла да звучи овако: најнижи облик љиге од човека, без обзира на боју којом фарба своје реченице по друштвеним мрежама, зове се БОТ. Посао му је искључиво писање коментара, тачније хвалоспева, о лидерима странака за које ботују, наивно верујући да ће на тај начин утицати на мишљење људи који их прате и читају […]