Ао, Еро, тврда веро!

Ао, Еро, тврда веро!

Пише: проф. др Биља Грујичић Знате ли оне што „знају буву потковати“, могу „длаку на четворо расцепити“, „жедног преко воде превести“, или „ курјаку звоно обесити“, е то смо ми, Ужичани. Чинило ми се, драги моји да је ово подсећање у духу обележавања Дана града, а и да се насмејемо мало. Садржај ужичког хумора и […]

Фама волат

Фама волат

Пише проф. др Биља Грујичић Не желим ја по некоме да пљунем, па да будем читана, иако ми се чини да је код оних који имају жељу за популизмом управо то начин за привлачење медијске пажње. Радије бих да неког похвалим, ако је то могуће, а да то има исти одјек, као она пљувачка у […]

Киа

Киа

Пише проф. др Биља Грујичић Да се разумемо на почетку, нисам сигурна да је ова колумна добар потез, заправо њен наслов. Међутим, кажу да је и негативна реклама, добра реклама. Елем, нацртам се ја, драги моји, прошле среде, или четвртка испред телевизора, да испратим све то што се већ данима најављује, улазак кандидата у Задругу. […]

Балканска боливарска република

- Када су племићи изгубили своје привилегије, народ их је почео сматрати паразитима без икакве стварне улоге у управљању земљом -

Балканска боливарска република

ПИШЕ АЛЕКСАНДАР ДИВОВИЋ Последњих дана прочитао сам доста добрих и мање добрих текстова о кризи у Венецуели. У једном од њих новинар Миша Бркић у „Данасу“ примећује да је „сличност зле судбине Милошевићеве Србије и Чавес/Мадурове Венецуеле фрапантна“. У погледу номинално социјалистичког предзнака оба режима, међународне изолације у коју су доведени, хиперинфлације, егзодуса становништва, привредног […]

Косовска квадратура круга

Косовска квадратура круга

Од убиства Зорана Ђинђића у једном делу српске јавности постоји уверење да је узрок премијерове смрти био његов план за решавање косовског питања Тај план се у основи сводио на територијалну поделу Косова, која би започела конфедерализацијом севера Косова и остатка његове територије. План је даље подразумевао да се на неумитне албанске кораке ка безусловној […]

Хајдемо у планине

- А тај предео Крново, куда смо се пентрали овог викенда, колико нас је запрепастио својом сензационалном суровом лепотом, још више нас је изненадио и потпуно неочекиваним чудима модерне технике - в(ј)етропарком -

Хајдемо у планине

КО НА БРДУ АК‘ ИМАЛО СТОЈИ Ово је девето, такорећи јубиларно, лето у коме нисам „користио“ годишњи одмор, а о одласку на море да и не говорим. А није да нисам има жељу, али, џаба жеља, кад је празан шлајпик. Волим и ја да се сликујем испред оног камена на Страдуну, у уским уличицама старог […]

„Буди хуман као што је била Србија 1885. године!“

„Буди хуман као што је била Србија 1885. године!“

133 године касније Србија је и даље хумана, бар онај њен део који није поклекао, потонуо у јаду свакодневнице, онај део Србије свестан или несвестан, али са јако израженим осећајем за племенитост. Кад кажем свестан, пре свега мислим на људе који и даље мисле својом главом, упркос медијском терору који свакодневно трпе са свих страна. […]

А шта ћемо сад?

- У Хирошиму се одавно вратио нормалан живот, а ово у Србији се, осим што смо, као, живи, нормалним животом назвати не може -

А шта ћемо сад?

У СРБИЈИ СВЕ ПО ПЛАНУ Не, то није питање нас из Недеље, шта нам је чинити даље после хиљадитог броја, већ дрско, безобразно, некултурно и увредљиво питање, којим је ових дана на малим тв екранима један државни службеник кињио другог државног службеника. Скренули су ми пријатељи пажњу на тај прилог, да га обавезно погледам, иако, […]

Срећна Нова ’48-а

- Помажемо сиромашној арапској компанији са 14 милиона еура да лети за New York, а само за пружне рампе нема пара - Сви нам се смеју, само грађани Србије плачу -

Срећна Нова ’48-а

У већини нама непријатељских земаља тамошња популација радује се крају текуће и уласку у нову годину, очекујући промене на боље, које им се углавном редовно и дешавају. Зато ваљда и одавде беже тамо главом без обзира? Човечанство у Србији протеклих година углавном се нада да у следећој неће бити рата и ћуте, јер увек може […]

Тапија на Ђетињу

- Балада о лепом Војину -

Тапија на Ђетињу

Дивни Запад Ђетињу сви воле. Неки је волимо на чудан, пасиван начин. Готово као божанство. Не бисмо је ни дирнули. О припитомљавању да не причам. Други је воле толиком снагом да желе да је додатно улепшају, машницу да јој подвежу. Од Града та искрена љубав донела је прву Зелену стазу обложену сивим асфалтом, припадајуће објекте, […]