УМЕТНОСТ ЈЕЗИКОМ У ТВИН ПИКСУ И УЖИЦУ

УМЕТНОСТ ЈЕЗИКОМ У ТВИН ПИКСУ И УЖИЦУ

1. Не, не, не… Није ово прича о прелепој Одри Хорн из Твин Пикса, коју је ЦЕО (chief executive officer) установе на лошем гласу, шармантна госпођа видно искусна у делатностима законом забрањеним и непожељним у пристојним окружењу, сумњичаво дочекала. Како која Одри? Она што се лагано подигла са (оптуженичке) столице, узела вишњу из дамског коктела […]

ЗРАЦИ СМРТИ

ЗРАЦИ СМРТИ

1. Има вечери, бар у Неранџићевој, кад се улично осветљење збуни и не укључи се правовремено и с разумевањем; кад солченце захаја иза старог града. Још ако луница оклева, ето разлога за нелагоду, ето разлога да пажљиво ногом пипаш где стајеш, иако је крезава калдрма одавно прекривена навлаком од сивог асфалта и рупе су попуњене. […]

ПОБЕДА “НА ПРОДУЖЕТКЕ”

- Око поноћи, војска се подигла и запутила ка касарни, да се пријави на време. Утом је нестало и струје. Није нам се ишло кућама, па смо кренули низ Доварје, пребирајући по глави малобројне могуће опције -

ПОБЕДА “НА ПРОДУЖЕТКЕ”

Све ово што следи дешавало се оне ужасне, прве ратне зиме, негде у фебруару или можда марту 1992. Удружени злочиначки подухват југословенских комунистичких елита одвијао се према зацртаном, одавно припремљеном плану. Пропагандна машинерија радила је пуном паром: после хистеричног ТВ дневника, следио је још црњи, хушкачки Дневников додатак, а онда би некако опет дошло време […]

Фризер и после пет деценија

- „Мијо није умро! Жив си! Пиће за све!“ -

Фризер и после пет деценија

БЕРБЕРИН – МИОДРАГ РАДОВАНОВИЋ На Ракијској пијаци више од пет деценија постоји берберска и фризерска радња. Некад ученик, а сада власник те радње, Миодраг Радовановић Мијо, као да је задржао дух времена у том простору. Као некада, дочекаће вас стојећи, увек дотеран, обријан и са фризуром коју не мења деценијама. А када се уђе унутра […]

Отишао сам за бољим животом

- Концесија је врста приватне праксе, где су прегледи и друге здравствене услуге плаћени амбуланти директно из Фонда здравственог осигурања и не преко Дома здравља. Пацијент не плаћа ни цента, ако има уређено обавезно и додатно здравствено осигурање (ово друго је уместо партиципације) што је случај са више од 90 посто словеначке популације - Словеначки политичари се понашају као нојеви и често пристрасно величају улогу јавних здравствених завода у медијима, јер у томе виде могуће користи за своје пријатеље и партијске послушнике - Имам осећај да ниједан минут проведен у Ужицу никад није изгубљен или протраћен, и да заправо никад нисам напустио свој родни крај -

Отишао сам за бољим животом

УЖИЧАНИ У БЕЛОМ СВЕТИ: ДР РАДЕ ИЉАЖ – СЛОВЕНИЈА Ужичанин др Раде Иљаж је, као и многи Ужичани тих послератних деведестих година у потрази за послом и срећнијим животом, отишао у Словенију. Већ преко две деценије ради и живи у Брежицама, где има своју приватну ординацију, а пре тога био је успешан директор тамошњег Дома […]

Љубавница шефа луна парка

Љубавница шефа луна парка

Први кафић у Ужицу, Snack bar Pujdo (много познатији под именом: Код Доце) отворен je негде у пролеће 1981. Недуго након отварања, почетне гужве и еуфорије која је уследила, посао је потпуно зарибао. Локал су окупирали намргођени, преки момци склони насиљу, такозвани „мафијаши“, растеравши градску, питому клијентелу. Добривоје Антонијевић – Доца, власник локала, дуго је […]